Посебну пажњу привукло је предавање Николаја Хаџиниколауа, митрополита Месогеје и Лавреотике из Грчке православне цркве
„Стигле смо Петра, Марија, Георгија и ја”, каже девојчица Анастасија Пајић, која је са своје три сестре дошла у манастир Тврдош код Требиња. Пролазе између верника и споменика с поклонима за владику.
„Ово је дечја црква”, говоре многи за капелицу у манастирском комплексу духовног средишта Херцеговине. Урасла у камен, борове, цвеће и с корпама бомбона, стоји црквица у којој сахрањен владика Атанасије Јевтић.
Ове недеље навршиле су се три године од његовог упокојења, а у Требињу је организован тродневни скуп посвећен делу и животу једне од личности које су трајно обележиле српско православље. Програм је почео изложбом фотографија под називом „Епископ Атанасије: дете – парче неба на земљи”, аутора јеромонаха Теофила из манастира Дужи. Из ње се види да су владику кроз читав живот, на свим странама света, пратила деца. Одржано је и предавање „Светосавска и Световасилијевска Херцеговина”, на којем су говорили Момчило Голијанин, Сенка Дурутовић и Јово Марић.
Промоција другог издања књиге владике Атанасија „Аскетика” изазвала је велико интересовање. Прота Милорад Средојевић говорио је о вишедимензионалним аспектима великог опуса епископа Атанасија, који се наслања на исихастичко, синајско, светогорско наслеђе и да епископ Атанасије увек „откида део себе” са свешћу да је „монаштво квасац планете” и да је он имао природност што је долазила и била део целовите личности која је подсећала на гејзир.
Епископ западноамерички Максим, један од најистакнутијих ученика и следбеника владике Атанасија, говорио је о свом учитељу као литургу и професору који је „своје студенте уводио у подвиг” знајући да „христоцентризам штити човека”. Посебно је нагласио односе заједнице и евхаристије, као и победу над самољубљем, истичући да је владика Атанасије увек подсећао да је „пажња пола човека”. Посматрајући савремени тренутак и подвиг у њему, епископ Максим је вероватно први пут у нашој јавности употребио термин „дигитална аскетика” и тиме означио потребу ослобађања савременог човека од злоупотребе модерних технологија.
Митрополит Месогеје и Лавреотике из Грчке православне цркве Николај Хаџиниколау изазвао је посебну пажњу предавањем о владици Атанасију. Овај високообразовани човек написао је предговор књизи „Од слободе ка љубави” и то је један од најбољих и најаутентичнијих текстова објављених на српском језику у последњих неколико деценија.
„Труд, бол, жртва, мудрост, смелост, чистота, светост, богословље и пророчко присуство”, речи су којима је, по угледу на „Тријаде” Григорија Паламе, митрополит Николај описао владику Атанасија. Истакао је да је то „велико срце” нашло своју слободу у вери и да се одмах видело да „тај човек крије тајну” и да тајни није лако прићи. Било је јасно да је реч о неописивој личности која саосећа у сваком болу, да не жали себе и да „у тренутку смрти ради”. Митрополит је нагласио да владика Атанасије није познавао страх и да је био истовремено отац и аскета, отац и дете, подвижник и човек заједнице. „Упознавајући Атанасија, упознавао сам асиметрију”, закључио је митрополит истичући његов јединствени говорнички дар и да „наше време има потребу за пророчким начином обраћања”. На крају је истакао да је и сада осетио његову живост и његов живот у Херцеговини и да је није тако замишљао, јер је „сваки камен извор живота”.
Трећи дан скупа у Требињу носио је назив „Живо предање у цркви” и на њему су митрополит крушевичко-демирхисарски Јован, митрополит дабробосански Хризостом, епископ будимљанско-никшићки Методије и игуман манастира Светих архангела код Призрена архимандрит Михаило говорили о теолошким аспектима дела владике Атанасија, укључујући и анегдоте из његовог динамичног и необичног живота.
Митрополит Јован (Вранишковски), један од људи који су поднели изузетне жртве за православну цркву и цркву у Македонији, истакао је да их владика Атанасије никад није заборавио и да би „за добро цркве све урадио”. Осврћући се на наслов књиге зборника текстова владике Атанасија „Од омеге до алфе”, митрополит Јован сматра да је то једна од суштинских одредница теологије и личности владике Атанасија, јер се заправо „он враћа из будућности” и тако може да брине за читав свет.
„Тражио је увек присутност сада, у овом тренутку”, рекао је епископ будимљанско-никшићки Методије, посведочивши како га је владика Атанасије ослобађао од грча и да истинска слобода извире из вере, док је митрополит Хризостом сведочио да је он и као беседник био „чудесан, чудноват и невероватан”.
Архимандрит Михаило сведочио је из угла Косова и Метохије и о суштинској повезаности владике Атанасија с историјом и савременим животом, као и да су његов полазак и долазак на КиМ увек били празници. „Имао је снаге да загрли сестру убијеног жетеоца и утеши је”, рекао је игуман, један од најчешћих сапутника владике Атанасија у периоду после бомбардовања 1999. године. Закључио је да недостаје његов снажан и аутентичан глас у православној цркви и у нашем народу уопште.
Живојин Ракочевић
Извор: Политика
