Леон Ћеванић: Поклич „За дом – спремни“ не потјече из Аустро-Угарске, већ из усташког покрета

Пише: Леон Ћеванић

Иако је прошло већ неколико мјесеци од његова поновног стављања у средиште јавног интереса, интерпретације поклича „За дом – спремни“ и даље су присутне у јавном простору и често доводе у питање његово повијесно значење из времена усташког покрета, односно НДХ. Рецентно, један се такав навод могао прочитати у тексту Влатке Вукелић, предавачице Одсјека за повијест и несуђене деканице Хрватских студија Свеучилишта у Загребу, изворно објављеном на њезину профилу на Фацебооку (доступно овдје), а потом у форми чланка пренесеном од неколицине мањих медија (примјерице овдје и овдје). Вукелић онђе, међу осталим, наводи:

„Војни контекст и За дом – спремни имају пуно дужу традицију и повезани су с обзиром на цијели низ сукоба, нарочито кроз 20. стољеће. Наравно, ријеч је о иначицама, варијантама итд., али увијек у контексту војне обране властита дома. И тијеком Првог свјетског рата као војни поздрав налазимо иначицу која је тада била прилагођена политичком суставу – хрватске повијесне земље као дио Аустро-угарске Монархије. Тада је поклич гласио ‘За краља и за дом!’ (…) Војни поздрав је тијеком Другог свјетског рата модифициран, а не ‘изумљен’ те је сукладно новим политичким околностима кориштен у новим ратовима.“

Ова тврдња, међутим, не одговара доступним повијесним чињеницама. Најприје, податак о старијем покличу из времена у којем се већина данашње Хрватске налазила под окриљем Аустро-Угарске односи се вјеројатно на гесло Краљевског хрватског домобранства „За краља и домовину“.[1] Оно, међутим, никад није сматрано покличем, будући да се у правилу појављивало тек у писаном облику, најчешће као интегрални дио грба Монархије у облику вијенца с исписаним текстом позиционираним испод штита, кориштеног на капама часника домобранства, барјацима ових постројби или тијеком Првога свјетског рата изнимно популарним поштанским картама с мотивима домобрана. Поред тога, тако никад није уздигнуто на разину поздрава, као што је то био случај са „За дом – спремни“ у НДХ који се користио у низу службених докумената или приватне кореспонденције усташких дужносника као одјавна фраза, пригодом уласка у просторе државне управе, на почецима и/или крајевима јавних обраћања итд.[2]

Такођер, потребно је нагласити како код домобранског гесла није била ријеч о (ексклузивно) хрватском фразему, с обзиром на то да је исти уствари преузет тј. дословно преведен од изворне, аустријске фразе „ Für Kaiser und Vaterland “,[3] која је с непромијењеним значењем ријечи била присутна и код Мађара као „ Királyért és a hazáért “[4] гдје су је користиле постројбе Хонвед тј. мађарско домобранство. У чешким се постројбама на ознакама на капама уз монархијски грб појављивало гесло „ Za krále a vlast “[5], у пољским „ Za Króla i Ojczyznę “,[6] а у словенским „За краља ин домовино“,[7] све са идентичним значењем. Да притом није била ријеч о јединственом, већ прије о опћем монархистичком погледу на нераздвојивост институције владара и државе, то потврђује и чињеница да су готово идентичне изјаве у сличним ситуацијама кориштене и у бројним другим земљама мимо Аустро-Угарске. Најочитији примјер је гесло „За краља и отаџбину“ кориштено у војним постројбама Краљевине Србије и прве Југославије, а касније преузето од четничког покрета који га је уврстио и на своју заставу, због чега га се све до данашњег времена веже примарно уз симпатизере њихова свјетоназора.[8] Њемачко је царство још од прве половице 19. стољећа користило гесло „ Mit Gott, für König und Vaterland “[9] односно „Уз Бога, за краља и домовину“. Једнако се тако може наићи и на британске пропагандне приказе из времена Првога свјетског рата који на врло сличан начин повезују борбу за краља и домовину, примјерице „ For the King / For the Flag / And the dear Homeland “,[10] „ Come into the ranks and fight for your King and Country “[11] или „ United we strand for Faith, King and Empire “.[12]

У раскораку: Срби у Хрватској у дневнику Милована Ђиласа (Трећи дио)

Притом је битно примијетити да, успркос томе што у славенским језицима садрже исти коријен ријечи те понекад служе као синоними, појмови „дом“ и „домовина“ ипак нису идентични. Службено гесло домобранства у Аустро-Угарској тако је увијек садржавало фразу „за домовину“, уз неизоставан и с њиме повезан дио „за краља“ који јој је претходио, док је поздрав који су користили усташе увијек долазио у форми „за дом“, у службеној кореспонденцији у правилу уз наставак „спремни“. Иначица у којој би појам „домовине“, као дио домобранскога гесла, био замијењен појмом „дома“, појављивала се тек у мање формалним облицима исказивања, или алудирања на ову фразу. Притом су најочитији примјери они с разгледница које су тематизирале ратовање или свакодневицу хрватских војника у аустро-угарским редовима, а на којима се, тијеком Првога свјетског рата, измјењивао читав низ иначица насталих од изворнога гесла:[13] „За краља и дом“, „За дом и краља крв пролит ваља“, Све за краља и за дом“, „За сиједа краља и свој дом“, „За дом и краља свог“, „За спас домовине и сиједа краља“, „За слободу, вјеру, краља и свој дом“. Ратне околности службеној су ознаци на капи додале и тробојну врпцу која се на њу причвршћивала, а на којој је гесло проширено као „У бој за краља и домовину“.[14] Краћење појма домовине у појам дома појављивао се у умјетничким интерпретацијама и нешто раније, што је видљиво већ из наслова дјела Еугена Кумичића „За краља – за дом“, написанога концем 19. стољећа, а смјештеног у позно вријеме владавине хабсбуршког цара и краља Јосипа II. [15]

Ипак, облик који садржи „за дом“ тијеком хабсбуршког и аустро-угарског периода никад није представљао службену верзију, баш као што ни службено гесло нити његове интерпретације фрази „за дом(овину)“ нису придруживале ријеч „спремни“.

Кориштење поклича „За дом – спремни“ од усташа у формалним је каналима долазило готово увијек управо у таквој форми, тек врло ријетко претвореној у акроним ЗДС.[16] Њезино фрагментирање, у којем би се појављивало само „За дом“ или само „Спремни“, такођер је било присутно, али, једнако као што је то случај с иначицама домобранскога гесла у Аустро-Угарској, тек у умјетничким или медијским приказима – на плакатима, у књижевним формама, у меморандумима гласила итд. Околности настанка поклича „За дом – спремни“ сам је Анте Павелић објаснио тијеком својих емигрантских година, у љето 1957. године, што је једанаест година касније објавила Хрватска стража – гласило Хрватско ослободилачког покрета у Еуропи, а који је у сувремено доба пронашао и пренио портал Index.hr.[17] У том тексту, Павелић самог себе недвосмислено истиче као креатора поклича „За дом – спремни“ при чему као инспирацију наводи различите митско-повијесне моменте важне за даљу хрватску прошлост, али без спомињања Аустро-Угарске, њезиног домобранства или њихова поздрава.

Закључно, гесло „За краља и домовину“ и поклич „За дом – спремни“ према доступним се изворима не могу доводити у изравну корелацију. Повезује их тек чињеница да обоје почињу приједлогом „за“, те случај да садрже појмове „домовина“ и „дом“ који извиру из истога коријена и који, због снаге симболичке вриједности која се везује уз оба, у умјетничким или пропагандним форматима могу бити кориштени као блискозначнице. Опсег кориштења „За дом – спремни“ као поклича и поздрава у склопу усташкога покрета и режима НДХ, који је знатно надишао употребу гесла „За краља и домовину“ у Аустро-Угарској, на овом је порталу већ детаљно разложен претходних мјесеци.[18] Ипак, позиција ауторитета у струци с које проговара Влатка Вукелић захтијевала је додатно појашњење, како би читатељи и јавност добили јасну и провјерену повијесну слику.

Извор: П-Портал

[1] Stublić, Zlatko. Hrvatsko domobranstvo 1868-1993 (Zagreb: Ministarstvo obrane Republike Hrvatske, 1994), 29.

[2] Usporediti: Krizman, Bogdan. Pavelić i ustaše (Zagreb: Globus, 1978), 198-200; https://www.telegram.hr/politika-kriminal/ovih-13-slika-trebale-bi-biti-dovoljan-dokaz-svim-idiotima-koji-zagovaraju-rehabilitaciju-za-dom-spremni/ (pristup 24.9.2025) i https://web.archive.org/web/20131203004838/http://www.tjedno.hr/index.php/categoryblog/4042/ (pristup 24.9.2025)

[3] Prema: Stauf, Christian. Für Kaiser und Vaterland – Meine Erlebnisse während des Ersten Weltkriegs bis zum Ende meiner Gefangenschaft 1921 (Berlin: Buchschmiede, 2021)

[4] Prema: Barcy, Zoltán i Győző Somogyi. Királyért és hazáért – A Magyar Királyi Honvédség szervezete, egyenruhái és fegyverzete, 1868–1918 (Budimpešta: Corvina, 1990)

[5] Sládek, Josef Václav. „Za krále a vlast“ u: Selské písně a české znělky (Prag: J. Otto Knihtiskarna, 1890), 70. (dostupno na: https://kramerius5.nkp.cz/view/uuid:364c12b0-baaa-11e5-b5dc-005056827e51?page=uuid:27f3c650-c175-11e5-af02-001018b5eb5c )

[6] Prema: https://muzeum.gliwice.pl/images/upload/ksiazki/fragmenty_publikacji/z_bogiem_za_krola/1-12.pdf (pristup 24.9.2025)

[7] Prema: Člekovič, Jozko. Rostás Pál – obnova spomenika. Ljudska univerza Ajdovščina, 2013 (dostupno na https://web.archive.org/web/20150619175403/http://www.lu-ajdovscina.si/mma/rostas/2013111307440301/, pristup 24.9.2025)

[8] Opširnije vidjeti u: Tomasevich, Jozo. Četnici u Drugom svjetskom ratu 1941-1945. (Zagreb: Globus, 1979)

[9] Prema: Ortenburg, Georg. Mit Gott für König und Vaterland (München: Bertelsmann, 1979)

[10] https://www.lookandlearn.com/history-images/XD134831/British-sailor-and-British-soldier-shaking-hands (pristup 24.9.2025)

[11] https://www.iwm.org.uk/collections/item/object/30494 (pristup 24.9.2025)

[12] https://collections.museumsvictoria.com.au/items/1722035 (pristup 24.9.2025)

[13] https://hismus.hr/hr/zbirke/online-zbirke-pretrazivanje/?zbirka_id=31 (pristup 24.9.2025)

[14] Prema: https://www.hismus.hr/hr/izlozbe/virtualne-izlozbe/uzajamnost-i-vjera-u-buducnost-za-kralja-i-domovinu/ (pristup 24.9.2025)

[15] Prema: https://katalog.kgz.hr/pagesresults/bibliografskiZapis.aspx?selectedId=11000334&currentPage=3&searchById=10&sort=0&age=0&spid0=10&spv0=Tomi%C4%87%2C+Josip+Eugen&mdid0=0&vzid0=0&xm0=1 (pristup 24.9.2025)

[16] Usporediti: Krizman, Bogdan. Pavelić i ustaše (Zagreb: Globus, 1978), 198-200; https://www.telegram.hr/politika-kriminal/ovih-13-slika-trebale-bi-biti-dovoljan-dokaz-svim-idiotima-koji-zagovaraju-rehabilitaciju-za-dom-spremni/ (pristup 24.9.2025) i https://web.archive.org/web/20131203004838/http://www.tjedno.hr/index.php/categoryblog/4042/ (pristup 24.9.2025)

[17] Vojković, Goran. „Ante Pavelić je autor pozdrava Za dom spremni“. https://www.index.hr/vijesti/clanak/foto-ante-pavelic-je-autor-pozdrava-za-dom-spremni-sam-je-to-rekao-u-jednom-razgovoru/990422.aspx (pristup 24.9.2025)