Приредио: Синиша Луковић
Књига на готово 700 страна обједињује историјску, културну, етнографску и поморску баштину Кртола
Монографија „Кртоли – зановетни метох Боке которске“, која на готово 700 страна доноси историју, културу, традицију и свједочанства о животу овог дијела општине Тиват, представљена је синоћ у ЈУ Музеј и галерија Тиват.
Објављена је у издању Црквене општине Кртоли и НВО Михољски збор, уз финансијску подршку Општине Тиват, а резултат је вишегодишњег истраживања осам аутора који живе или воде поријекло из Кртола: Зорана Мујбеговића, Ненада Милошевића, Николе Момчиловића, Василија Стањевића, Васка Момчиловића, Илије Антовића, Дарка Антовића и Сава Клакора.
На промоцији су о књизи говорили директорица ЈУ Музеј и галерија Тиват, мр Данијела Ђукић, и дио ауторског тима.
Кроз петнаест тематских поглавља и више од 140 извора, монографија први пут на једном мјесту обједињује обимну грађу о Кртолима – од историје, поморства и црквене прошлости, преко архитектуре, обичаја и свакодневног живота, до локалног говора и традиционалних начина рибања.
Посебну вриједност представљају архивска документа која су аутори годинама прикупљали по кртољским кућама, породичним и личним збиркама и црквеним архивима. Дио те грађе јавности је представљен први пут.
Основу за настанак монографије чинио је пројекат „Сачувајмо од заборава“, кроз који су прикупљане старе фотографије, документа, књиге, катастарске мапе и друга грађа везана за Кртоле. Материјал је систематизован по кртољским породицама, уз коришћење литературе у којој се директно или индиректно помињу Кртоли.
„У једном тренутку то је нарасло у сајт који је толико похрањен и садржајан да би многи музеји могли да му позавиде. Ову идеју је иницирао професор др Ненад Милошевић, који је финансирао израду сајта, док је Зоран Мујбеговић био највећи мотор свега од почетка“, казао је проф. др Никола Момчиловић.
Међу најзначајнијим изворима коришћеним у истраживању, како је навео, били су архив цркве Свете Госпође у Радовићима, етнографска студија „Бока“ попа Сава Накићеновића из 1913. године и дневнички записи локалног свештеника Михајла Барбића из 1931. године.
Момчиловић, редовни професор на Катедри за бродоградњу Машинског факултета Универзитета у Београду, посебно је истраживао историју поморства Кртола, која је, како је казао, често остајала у сјенци прича о поморцима из других дјелова Боке: Пераста, Котора, Прчања, Херцег Новог и Луштице.
Посебно мјесто у тој историји заузима учешће Кртољана у изградњи Суецког канала средином 19. вијека. Појединци су тамо, осим физичког рада, стицали нова знања и искуства, укључујући познавање страних језика и навигације, а њихов повратак имао је шири утицај на културни и друштвени живот Кртола.
„Међу људима и догађајима које смо овдје описали има заиста фасцинантних појединаца, попут Јока (Џејмса) Мештровића, који је почетком 20. вијека емигрирао из Кртола у САД трбухом за крухом, да би тамо ступио у америчку војску и истакао се херојским дјелом у завршној години Првог свјетског рата на француском ратишту. Због тога је одликован највећим америчким одликовањем за храброст и војничке заслуге, Конгресном медаљом части“, казао је Момчиловић.
У књизи су, поред значајних личности и догађаја, описани и трагични моменти из локалне историје, међу којима је погибија петнаестак младих Кртољана у завршним операцијама окупације Боке 1944. године, у такозваној „трагедији под Рогач“.
Монографија доноси и свједочанства о кртољским поморцима и свештеницима, реконструкције изгледа и живота у старим кртољским кућама и амбијентима, рестауриране и обрађене фотографије, допуњени кртољски рјечник, као и преглед дјела познатих сликара који су били инспирисани Кртолима и Боком которском.
„Кртоли су велико мјесто, али то је, реално гледано, једна породица. Кртоли су мјесто гдје су, 1400. и неке године, грађани, кметови Кртола добили слободу – били су слободни грађани. Имали су папир да је кућа њихова и да је земља њихова. То је велика ствар“, истакао је академски сликар Зоран Мујбеговић.
Никшић: Промовисана монографија „Феномен именовања језика у црногорском парламентарном дискурсу“
Говорећи о идентитету Кртола, Мујбеговић је нагласио значај „дрчности“ и поноса на коријене који трају вјековима.
„Нити било шта почиње од нас, нити ми вриједимо било колико ако не поменемо људе, претке који су све урадили да бисмо ми данас промовисали, у суштини, њихове, а и наше животе“, казао је он.
Подсјетио је и на историјски значај простора Кртола, кроз који је, према предању и историјским записима, пролазио Свети Сава, док је цар Душан на том подручју имао своју флоту.
Театролог др Дарко Антовић подсјетио је да су Кртоли дуго били дио метоха манастира Светог архангела Михаила на Превлаци, који је, како је навео, Свети Сава устројио као сједиште прве српске епископије.
Указујући на релативно мало простора који су Кртоли до сада заузимали у модерној историографији, Антовић је оцијенио да монографија представља допринос бољем упознавању културно-историјске и етнографске баштине овог краја.
„У документацији коју смо сакупљали и анализирали за израду ове књиге нашло се много тога интересантног. Рецимо, постоји запис који говори о организованој вакцинацији дјеце у Кртолима из 1824. године. Ово су први забиљежени подаци о вакцинацији дјеце уопште на овим ширим просторима“, казао је Антовић.
Посебно је истакао значај Солила, односно старих средњовјековних солана, за историју Кртола, као и вишевјековну повезаност и прожимање Кртољана са становницима других дјелова Боке.Монографија тако представља покушај да се на једном мјесту сачува и јавности приближи слојевита историја Кртола – од њиховог друштвеног и црквеног живота, преко поморства и свакодневних обичаја, до породичних прича и сјећања која су генерацијама преношена усменим путем.
Извор: Вијести
