Пише: Душан Обрадовић
Клима наше планете, слично човековом организму зависи од одржавања осетљиве равнотеже између елемената међусобно зависних система. Последњих 150 година, захваљујући неумереној активности наших предака и савременика, лишеној поштовања равнотеже планетарног екосистема, дошло је до потпуног, системског поремећаја еколошког баланса планете.
Атак на пчеле
Неутољива жеља човека за профитабилним напретком, изродила се у ретроградну, здравствено претећу супротност, реметилачки фактор водених токова, изворишта, ланца исхране, што све заједно са проширењем озонске рупе доводи до климатских промена. Оне су обележене глобалним порастом температуре, шумским пожарима, изненадним, кратким орканским кишним невременом, дуготрајним сушама и претераним осунчавањем незаштићених и неотпорних шума и винограда.
Оштре климатске промене узрокују губитак биоразноликости са драматичним смањењем или губитком опрашивача (пчеле) што је од посебног значаја у производњи хране, исхрани и одржању здравља комплетне светске популације. Број опрашивача опада у многим деловима света вероватно из више, појединачних или удружених разлога у које се убрајају: губитак станишта, употреба пестицида и заразе паразитима. Нарушен живот пчела угрожава производњу меда, њиховог најзначајнијег примарног производа са древно цивилизацијском историјом коришћења у нутритивне, лековите па чак и исцелитељске сврхе.
Неутољива жеља за профитом на рачун порекла и квалитета меда, створила је оптималне услове за тржишну поплаву медних фалсификата који настају додавањем различитих сирупа (пиринчани, кукурузни) у мед, што му обезбеђује и осигурава место у трију, поред млека и маслиновог уља, од највише фалсификованих намирница.
Науком против фалсификата
Поступци фалсификовања меда све су савршенији, а због лоших метода откривања фалсификата, присутне су огромне количине фалсификованог меда на светском, европском и нашем тржишту. У прошлогодишњем извештају Европске комисије наводи се да је скоро половина од 147 тестираних узорака вероватно била фалсификована. Ништа није боља ситуација ни код нас. У прошлогодишњем истраживању обављеном на иницијативу Савеза пчеларских организација Србије, од 25 анализираних узорака меда, 22 било је фалсификат.
Како се на прошлогодишњи увоз меда у Велику Британију потрошило скоро 90 милиона фунти без доказаних сумњи у фалсификовање, то се родила идеја за проналажење ефикасних метода за откривање и могуће квантификовање супстанци које се користе у поступку фалсификовања меда. Укратко, тим британских научника дао је себи задатак да „извуче жаоку фалсификованом меду“, како је то сликовито описала др Марија Анастасиади, вођа истраживачког тима са британског Универзитета Кранфилд (Цранфиелд Университy) у сарадњи са Агенцијом за храну и Саветом за науку и технологију Велике Британије.
Заједнички напор британских научника, судећи по недавно објављеним резултатима истраживања, уродио је плодом. Истраживачи са Универзитета Кранфилд у Бедфордширу тврде да су успешно тестирали две нове методе за брзу и прецизну анализу меда, односно могућег фалсификата на британском тржишту.
Прва метода анализе меда заснива се на Раманској или вибрационој спектроскопији (носи име по индијском научнику Цхандрасекхари Венкати Раману, добитник Нобелове награде за физику 1930) у којој се предметни мед анализира у оригиналном паковању, без отварања. У основи сваке спектроскопске методе је нека врста интеракције светлости са материјом. Интеракција се у случају Раманске спектроскопије најчешће своди на регистровање вибрационих прелаза молекула посматраног система, односно меда.
Рамански спектар настаје расејањем светлости из видљиве и ултраљубичасте области на молекулима узорка. Расејање се јавља уколико вибрација мења поларизабилност молекула. Раманска и микрораманска преносива ласерска спектрометрија релативно одавно се користе у криминалистици за откривање трагова влакана и дроге као и за утврђивање могућег фалсификата уметничких слика. Ова метода, како истиче др Марија Анастасиади, могла би бити ефикасан, брз алат за идентификацију сумњивих узорака меда, помажући у заштити потрошача и за проверу ланаца снабдевања.
Друга искушана метода за испитивање меда заснива се на тзв. ДНК бар-кодирању, таксономском поступку у коме се користи кратки генетички маркер (ДНК бар-код) у дезоксирибонуклеинској киселини неког организма што омогућава идентификацију припадника одређене врсте.
Другим речима, слично као што су у самопослузи артикли класификовани по бар-кодовима, тако се уз помоћ ДНК бар-кодирања могу идентификовати непознати узорци/супстанце у смислу већ постојеће класификације. Служи за препознавање биљних остатака чак и у случају одсуства цвета/плода, идентификацију ларви инсеката, биљних додатака и сл. ДНК бар-кодови се такође користе за откривање превара или фалсификата хране – 25 одсто од 60 анализираних узорака рибе из њујоршких продавница и ресторана било је погрешно означено као скупље врсте.
Дакле пред пчеларима, снабдевачима и корисницима меда и производа од меда, судећи по овим новим провереним методама испитивања и доказивања присуства страних, меду несвојствених супстанци, отварају се врата нади да будућност припада само природном, нефалсификованом меду, древној намирници биљног и животињског порекла.
Пише: Нови Магазин
