Ово време тражи двоструку опрезност да не бисмо упали у јаму озбиљног неспоразума и да наша вера не би била мртва. Може да има имитацију и симулацију, да буде један коктел православног обележја, али у суштини, као таква, она је потпуно промашена, каже у емисији Док анђели спавају јеромонах Рафаило Бољевић, игуман манастира Подмаине или Подострога
Он истиче да себе треба мерити критеријумима Цркве, јеванђеља, апостолског предања, светог литургијског предања, искуствима светих отаца и учитеља Цркве.
„Треба се проверавати, као што проверавамо крвну слику. У цркви можемо да проверимо нашу духовну слику, урадимо један литургијски скенер и да наши оци, свештеници, епископи и духовници кажу шта виде у том налазу и да препишу одређену терапију“, истиче игуман.
Он додаје да ако постоји „озбиљнија анемија или духовна слабост“, она може врло лако да се отклони, а неки од следећих литургијских тестова показаће да је већ стање боље.
„То ће се видети у нашим очима и на нашем лицу које ће бити озарено светлошћу божанске благодати и миром који ће душа да осети у сједињењу са Христом Спаситељем, а све остало ће се додавати“, наводи овај духовни отац.
Говорећи о бледилу људи, градској вреви и апатичности лица у граду који негде јуре, јеромонах Рафаило се присетио свог првог одласка на Свету гору, где је упознао старца Михаила који је тих дана први пут после 40 година изашао са Свете горе ради неких лекарских прегледа.
Наш гост сетио се речи оца Михаила коју су му се дубоко урезале:
„Био сам у Солуну. Кажу за Солун побожан народ, побожни људи, а ја видео они бледи и јуре. Немају они времена за побожност“.
Игуман додаје да истинске јеванђељске побожности не може бити без времена одвојеног за побожност. Он прича да је озбиљна грешка ако се препустимо стихији света очекујући да се побожност сама од себе деси.
„Истина, побожност може да се деси тако што ће те ауто прегазити или некаква друга невоља задесити, па ће онда ваљда бити времена за побожност.
Што би наш народ рекао – без невоље нема богомоље. Али ако је у питању спасење душе, ако је то основно делање ума, срца, воље, живот по јеванђељу, то би требало да буде у врху приоритета, па да нађемо мало времена за нашу побожност“, сликовито описује отац Рафаило.
Игуман подсећа да ако данас можемо да нађемо времена за физичку културу и разноразне облике тренинге, зашто да не одвојимо времена за побожност.
„На недељни дан који је Господ одвојио за себе и за тебе, ајде да будемо тог дана у литургијском смислу интимни, да будемо баш посвећени и њему и себи на један црквом организован начин. Зашто и недељу да испустимо, а врло често то чинимо! И онда нас хватају вирови овог света и ломе нас“, указује наш гост и објашњава како се одиграва борба против побожности у савременом свету.
„То је тај тзв. фараонски типик, који је врло тежак и врло суров и у његовој суштини је борба против побожности и одузимање неопходног времена за побожност, тј. за спасење, за обожење“, истиче отац Рафаило.
Он додаје да ту треба проћи једну обуку и да је Црква ту да нас усмери у овом тешком времену.
„Ако ћемо да будемо побожни, Црква је ту да нас подстакне, да нас научи, да нас обучи како живети у условима савременог града и њему својственог ритма“, закључује игуман манастира Подмаине.
Маријана Колаковић
Извор: Спутњик
