Piše: Dragan Kremer
In Memoriam: Mate Mišo Kovač (1941–2026)
Singlica Proplakat će zora prodata je u 300.000 primeraka i Kovač je postao neopoziva zvezda SFRJ. A onda je odbio da peva pod Pavelićevom slikom i sinu poklonio pištolj
U onom delu Dalmacije iza kog je planina Dinara, u lepom i starom Šibeniku, u pet godina i u istoj ulici Varoša rodila su se tri znamenita pevača: Vinko Vice Vukov, Arsen(ije) Dedić i Mate Mišo Kovač. Mnogo kasnije, drugi od njih jednu od svojih karakteristično bodljikavih opaski – “karizma neokrnjena talentom” – uperio je navodno baš u trećeg. Ipak, 2013. snimili su duet Mi smo lišće s iste grane.
No, nije Mišo bio nenadaren. Dok je Vice najviše uticaja poprimio preko Jadrana i ostao među najboljim primerima belkanta s ove strane, Arsen je svoj sredozemni senzibilitet povukao u srednjoevropski Zagreb, a Mišo je kao šesnaestogodišnjak počeo pevajući strane hitove (obrade i prepeve) – opori, tamniji glas prianjao je za repertoar od Adriana Ćelentana do Reja Čarlsa. Mladi Kovač napustio je golmansku poziciju među juniorima lokalnog fudbalskog kluba, ali nije prestao da strastveno navija za Hajduk iz nedalekog Splita.
Iz srednje škole izašao je kao tapetar, a 1961. pobedio na “Prvom glasu Šibenika” i za nagradu odabrao singl Elvisa Prislija (čijim će koncertom ‘72. u Njujorku biti oduševljen). Vojni rok odslužio je u Beogradu pevajući subotom uveče na tada obaveznim priredbama, i posle JNA odlazi u Zagreb i nesigurnu egzistenciju. Ipak, nastupi u tamošnjoj Gradskoj kavani doveli su ga do ugovora s vodećim izdavačem Jugotonom, te mu je prva (‘mala’) singl-ploča Ne mogu prestati da te volim – prepev Gibsonovog evergrina ICan’t Stop Loving You – krajem 1964. uspešna, pa sledećeg leta učestvuje na “Melodijama Jadrana” u Splitu, kasnijem čuvenom zabavno-muzičkom festivalu Split. Slede singlice s još prepeva (Vrijeme plakanja, San Francisko, Da je duži moj dan itd.), u tzv. srebrnim tiražima (tada oko 50.000 primeraka). Na drugom od najpopularnijih festivala, ondašnjih središnjih događaja jugoslovenske estrade – “Vaš šlager sezone” u Sarajevu 1969. Mišo pobeđuje pesmom Više se nećeš vratiti mladog hit-mejkera Đorđa Novkovića, s kojim će sarađivati decenijama. Tiraž od preko 183.000 prevagnuo je da Kovač te godine bude najprodavaniji pevač s etiketom Jugoton.
In memoriam: Nikola Bertolino – Odlazak tihog svedoka jednog vremena
Izvođački vrhunac Mišo dostiže ‘71. pobedom na splitskom festivalu: pesma Stjepana Mihaljinca i Drage Britvića Proplakat će zora ima nežan klapski uvod, a onda snažni glas vodi kroz patetične tesnace i obrte (voljena se udaje za drugog, ali…); singlica se prodaje u više od 300.000, Kovač je neopozivo zvezda SFRJuge, usred Hrvatskog proleća svoju zaradu uplaćuje za izgradnju autoputa Zagreb–Split (ponoviće to 2002)… i zamalo gine u nesreći kod Zadra. Voleo je jake automobile, ovaj ga je koštao i ožiljka iznad gornje usne pa tokom oporavka pušta brkove – danas bi rekli ‘ikonične’, vizuelno odjekuju sve do Leta 3. Imidž dlakave muškarčine upotpunjuje preljubničkom vezom s tada maloletnom Splićankom Anitom Baturinom (‘rasna plavuša’), miss teen YU i uskoro njegovom drugom suprugom. Poistovećenje stvarnog i estradnog života odjekuje u hitu Odvest ću te na vjenčanje, sledi album narodnih pesama Oj, ti dušo duše moje s klapom Šibenik, pa povratak nesretnim ljubavima Drugi joj raspliće kosu, a ja je volim, Još i danas teku suze jedne žene, Zalij to cvijeće suzama sreće.
Po sopstvenom mišljenju, najboljom Ostala si uvijek ista pobeđuje na hit-paradi ‘75. u Beogradu, ali trebalo je da prođe cela decenija da bi postala mega-hit (istoimeni album, 200.000 prodatih). U Splitu pobeđuje još nekoliko puta (Noćas ćemo zemlji ko materi reći) pa se povlači s festivala i dominira serijom zlatnih albuma tokom ‘80-ih (Čovjek bez adrese, Jači od vjetra, Malo mi je jedan život s tobom, Samo nas nebo rastavit može…). Produkcija mediteranskog melosa ide ka elektronskim mandolinama, kičerizovani patos u sadejstvu s njegovim silovitim pevanjem nosi hitove Jedan dan života (meksička Un dia di vida), Sutra mi sude, Ja nemam više razloga da živim, Ti si pjesma moje duše (7 Spanish Angels, kantri-gospel duet V. Nelsona i R. Čarlsa), Svi pjevaju, ja ne čujem itd. a Dalmatinac (nosi lančić oko vrata) zacementirao je stereotip.
Prostodušan i prepotentan, veličan i kao Jugosloven, u Kanadi je ‘86. odbio da za hrvatsku dijasporu nastupi pod Pavelićevom fotografijom, a potom se otvoreno izjašnjavao protiv nadolazećih nacionalizama u svojoj domovini, pa konkretno i protiv HDZ-a u matičnoj mu republici, te pada u nemilost novog režima.
No, kobnu grešku pravi kod kuće, kad je balkanski mačizam preskočio Dinarsko gorje i poplavio Dalmoša: poklonio je pištolj svom 16-godišnjem sinu Ediju, koji se pridružuje nekoj jedinici domovinske vojske i pod nerazjašnjenim okolnostima strada u Zagrebu. Brže nego zemlja raspao se Mišin idilični život: krah porodice, kljukanje sedativima, pljačke i prevare, sve ređi ali masovni koncerti na kojima publika peva više od njega, domoljubne numere i približavanje Tuđmanu, vraćanje krsnog imena Mate… i očajnički pokušaji da rasvetli tragediju, približavanje desničarskim strankama, sve do neuspelog samoubistva ‘99.
Mihajlo Pantić : IN MEMORIAM Ljubomir Simović 1935-2025: Odlazak klasika
Životna sila ipak je u njemu jača, oporavlja se i kroz treći brak, ponovo snima, kompilacije i koncerti ruše rekorde… Prodao je ukupno više od 20 miliona nosača zvuka, verovatno je najtiražniji pevač (iz) bivše Jugoslavije. Ipak, tužno ga je bilo videti – obamrlog, kao nasukanu olupinu.
Njegovu smrt objavili su na stadionu Poljud, pred kraj Hajdukove utakmice.
Izvor: Vreme
