U Osojanu, najvećoj srpskoj povratničkoj sredini kod Istoka, danas je održan „Đedov sabor“, manifestacija posvećena povratku Srba u ovaj kraj i blaženopočivšem mitropolitu crnogorsko-primorskom Amfilohiju Radoviću, za kog se smatra da je najzaslužniji za njihovu odluku da trajno ostanu u svom zavičaju.
Liturgiju su u crkvi Svetog Nikole u Osojanu služili mitropolit Teodosije i vladika novobrdski Ilarion, sa sveštenstvom Eparhije raško-prizrenske.
Mitropolit raško-prizrenski Teodosije istakao je da su mnoge svetinje porušene, zapaljene i stradale, ali su, kako je rekao, i obnovljene, ne samo fizički, već je obnovljen i život u njima.
„A ta obnova, to vaskrsenje, ne biva bez sile Božije. Gospod je taj koji nam daje tu silu i ta sila i moć pobeđuje ovaj svet prolazni. Današnji dan slavimo kao povratak ljudi koji su prognani iz ovog sela, ali koji su samo posle godinu-dve smogli snage da se vrate ovde na ruševine, na ovu ledinu. I sećam se tada, a ovde je i naša draga igumanija pećka mati Haritina, koja je isto svedok svih tih dešavanja, kako je, blažen spomena naš Mitropolit Amfilohije sa nama ovde dočekao povratnike, ali ih je dočekao molitvom. Sabrali smo se na ruševinama škole ovde u selu i služili Bogu svetu liturgiju, a to je naše blagodarenje Bogu i za ono što je bilo, a i za ono što se dogodilo, a to je da su se ljudi vratili na svoja ognjišta“, naveo je mitropolit Teodosije.
Mitropolit je istakao da je zahvalnost, pored Bogu, i meštanima ovog sela što su istrajali.
„Opstali su pored svih teškoća i pogroma ovde na ovim prostorima. I oni su ona upaljena sveća koja svetli drugima. I oni su martiri, svedoci, da je moguć povratak, da je moguće opstati i na strašnom mestu postojati uz pomoć Božiju“, naveo je mitropolit Teodosije.
Vladika novobrdski Ilarion istakao je tokom liturgije da onaj ko ne priznaje Boga pred ljudima, ne može da doživi i priznanje od Boga. On je dodao da je povratak jedna od najbitnijih tajni našeg postojanja.
„Da se vratimo pre svega Bogu, da se vratimo carstvu nebeskom koja je unutra u nama. Pa onda po ugledu na to što doživesmo u svome srcu da gradimo kuću, da gradimo dom, da gradimo hram Božiji. A to delo ljudsko, čuli ste, može i da izgori i da bude prineseno na dar Bogu kao tamjan koji zamiriše goreći. Tako je i ovo selo bilo blagosloveno takvom žrtvom. Ljudi su hteli da ga unište, a ono je prineseno bilo Bogu na prijatan mio miris i evo još uvek rađa plodove ta žrtva koja je Bogu prinesena. Izgorelo je selo, ali se narod spasava, duša se ljudi spasava, služba se Božija služi, narod se Bogu vraća. I evo ovde uz sve muke, uz sve teškoće, uz sve nepravde, uz sve pritiske, slavi se ime Božije. Ljudi se vraćaju u svoje srce i svedoče jedni drugima ono što je najbitnije, a to je živi Bog“, naveo je vladika Ilarion.
On je istakao da se danas proslavlja povratak Bogu i povratak u zemlju obećanu, navodeći da Osojane postade zemlja živih.
„Izgledalo je da nije zemlja živih, onda kada su i ptice odletele sa ovog mesta, kada se nije čuo glas života ovde, ali eto, blagoslovom Božijim, život se vratio ovde. Dođosmo za ocima našim, evo tu je naš otac i vladika Teodosije, a tada je tu kolonu u koju smo mi bili, predvodio mitropolit Amfilohije, onaj koji je jurio tamo gde je teško, gde zaudara zadah smrti i greha, on je tamo hrlio da bi donosio utehu, tako dođe i u ovo selo, u ovo mesto, da bi u onom trenutku kada je izgledalo da je sve propalo, da je sve razrušeno, da života nema, rekao svima nama život je neuništiv“, naveo je vladika Ilarion.
Sveštenik Nikola Radović, predstavnik Mitropolije crnogorsko-primorske i porodice Radović, preneo je okupljenima blagoslov mitropolita Joanikija koji, kako je rekao, nastavlja stopama svoga prethodnika i posećuje i brine o svetinjama i narodu na Kosovu.
„Iako zemni ostaci blaženopočivšeg mitropolita Amfilohija, ili kako ga zovemo Đedo, i po čemu i nosi ovaj sabor njegovo ime, počivaju u hramu Hristova Vaskrsenja u Podgorici, ne bih želeo da budem ličan, ali verujem da to isto osećanje svi delimo, kada ga se zaželim i kada želim da ga zagrlim i da se ohrabrim da nam podari snage i njegove ljubavi, iako tamo često idem, ne odem na njegov grob, nego dođem na Kosovo i Metohiju. U svakom hramu od Pećke Patrijaršije do Dečana, Prizrena, Svetih Arhangela, Velike Hoče, Gračanice, Banjske, mnogih stotina svetinja, gde god da kročite, osetićete njegovo prisustvo, jer on je sebe utemeljio na Kosovu i Metohiji, utemeljio sebe u ovim svetinjama, u svakom liku od vas. Kada sretnemo Vladiku Teodosija, Ilariona, mati Haritinu, časne igumane, sveštenike, vas divni narode, Živojina Rakočevića, u tom osmehu, u toj radosti, sretnem i grlim našega đeda, mitropolita Amfilohija, a verujte mi, sigurno je prisutniji ovde, kao što reče metropolit Teodosije, nego bilo gde, jer je ovde najpotrebniji“, rekao je otac Radović.
Pomen je služen i ispred spomenika koji je posvećen stradalnicima opštine Istok u periodu od 1997. do 2000. godine, a na kome su ispisana imena 64 žrtve.
Predsednica Udruženja porodica kosmetskih stradalnika Nataša Šćepanović rekla je da Đedov sabor nije obična manifestacija, već sabor časti, pamćenja i svetog otpora zaboravu.
„Sabor u čast onih koji su ovde živeli, stradali, nestali i koji nikada nisu zaboravljeni. To je sabor koji čuva uspomenu na naše pretke, koji su branili svoja ognjišta, ali i sabor koji svedoči da smo se vratili, opstali i ostali. A danas, kada govorimo o stradanju, ne možemo, a da ne izgovorimo ime čoveka koji je u tim najtežim danima stajao uz svoj narod, ne rečima, već delima. Blaženopočivši mitropolit Amfilohije Radović, naš duhovni otac, pastir i sabrat u nevolji silazio je u sela u kojima su još gorela naša ognjišta, gde se miris paljevine mešao sa molitvom. Dok su oko nas bili vojnici Kfora, a povratnici živeli pod šatorima i u ruševinama, on je sakupljao kosti naših stradalnika, on im je čitao opela u tišini, koji su prekidali samo jauci majki i pucnji u daljini. On je prvi rekao vratićemo se i vratili smo se“, rekla je Šćepanović.
Marinko Đurić iz Istoka, kome je otac stradao u junu 1999. godine, ističe da narod u ovim krajevima opstaje, jer gleda u budućnost.
„Otac mi je ostao ovde i ne samo on, svi ovde što su navedeni su žrtve jednog trenutka koji je nažalost trajao dugo. Mnogi od njih nisu ni pronađeni, ja sam za svog oca dobio posmrtne ostatke i uspeo da ga sahranim, da vratimo dostojanstvo žrtvama, jer bez spomena kao da nisu ni postojali. Moj otac, sedmoro njih u Istoku su stradali između 27. i 28. juna 1999. godine, bio je plan da budu evakuisani iz Istoka, međutim, preduhitrili su Kfor veče pre nego što su trebali da budu deportovani, oni su izvršili zločin nad njima, u strašnim mukama, prema informacijama koje imamo, oni su mučeni, spaljeni. Od njih sedmoro, imamo potvrdu samo za tri osobe, a ostali su neidentifikovani“, rekao je Đurić.
Desanka Zajić, rodom iz Osojana, iz porodice Đurić, iako sada živi u Sloveniji, koristi svaku priliku da poseti zavičaj. Ističe da su uspomene iz ovog mesta nešto najlepše što je ponela sa sobom.
„Nije bilo bolje, meni je to najlepše što je bilo, a živela sam u zajednici, 33 nas, taj Đuro stric je zadnji umro, tatin brat od strica, ali to je bio neki lep život, meni bolje nego tamo, ali sudbina je tako odredila. Sada je žalosno, ali šta ćeš, držimo se mi toga, deca govore srpski jezik“, navela je ona.
Ističe da je i njena porodica proterana iz Osojana.
„To je najbolniji trenutak. Otac i brat su proterani. Otac je umro, trebalo je marta da se vrati, pa su ga mrtvog doveli, a brat je umro pre 14 godina, tada da smo mi rekli da ćemo dolaziti, da ne zapustimo. Moji sinovi i kćer su rekli da nikad prodati svoje imanje neće, to je njihova zakletva, dok je god jednog Đurića u Osojanu, Osojčana, oni su se meni zakleli“, rekla je Zajić.
Nakon liturgije održan je i bogat kulturno-umetnički program, a zatim i Trpeza Ljubavi. Sinoć je u Osnovnoj školi „Radoš Tošić“ u Osojanu prikazan film „Dobročinitelj“.
Manifestacija „Đedov sabor“ ustanovljena je nakon upokojenja mitropolita Amfilohija i održava se peti put u Osojanu. Na taj način pruža se podrška najuspešnijem povratku raseljenih Srba na Kosovo nakon sukoba 1999. godine.
Sabor su organizovale Eparhija raško-prizrenska, Parohija osojanska, Dom kulture „Gračanica“, Privremeni organ Opštine Istok, KUD „Kopaonik“ Leposavić, Dom kulture „Sveti Sava“ Istok.
Manifestaciju su podržali Kancelarija za Kosovo i Metohiju, Opština Istok i Eparhija raško-prizrenska.
Izvor: Kosovo Onlajn
