Cреда, 10 јун 2026
Журнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Више
  • ЖУРНАЛИЗАМ
  • СТАВ

  • 📰
  • Архива претходних објава
Font ResizerAa
ЖурналЖурнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Препорука уредника
  • Контакт
Претрага
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Изаберите писмо
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Follow US
© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Насловна 4

„Kомунистичка лутка” или револуција у једном човjеку: Kо је уствари Габријел Бориц, нови предсjедник Чилеа

Журнал
Published: 21. децембар, 2021.
Share
Фото: CNN
SHARE

Прогресивни љевичар Габриел Бориц, 35-годишњак чији су корени по оцу на Угљану у Хрватској, а с мајчине стране у Kаталонији, побиједио је на предсједничким изборима у Чилеу коју су се одржали у недељу 19. децембра, пише Јутарњи лист на почетку текста о човјеку који је у читавом региону описан углавном као „нови предсједник, хрватског поријекла”.

EPA-EFE/Elvis Gonzalez

Борицова побједа долази више од двије године након највећег марша у модерној историји Чилеа.

Више од 1,2 милиона Чилеанаца изашло је у тада на улице главног града Сантјага како би протестовали против неједнакости у друштву. У протестима је погинуло 36 особа, више од 11.000 их је повређено, 28.000 приведено.

То се од „најуспешније латиноамеричке демократије” није очекивало. Према свим показатељима, Чиле је требало да буде мирна и просперитетна јужноамеричка нација па је зато још више изненадила количина беса која је развалила улице.

Оно што је почело као побуна средњошколаца због дизања цене карата у градском превозу, претворило се у широко прихваћени захтев за доношењем новог устава и свеобухватним променама.

У том контексту је важно разумети и Борицову побједу.

Шта Чилеанци могу да очекују од њега? Је ли он заиста радикал и „комунистичка лутка”, како је током кампање покушао да га етикетира Kаст?

Бориц је за вријеме студија био члан Аутономне љевице, удружења утемељеног на марксизму и антиимперијализму. Ту групацију је напустио 2016. године кад је основао коалицију Frente Amplio (Широки фронт) с пуно прагматичнијим политичким приступом.

Бориц се истакао као један од вођа студентских протеста 2011. године за бесплатно образовање. Година студија у Чилеу у то време коштала је у просjеку 5.500 долара, а постојале су и велике разлике у квалитету између приватних и јавних универзитета. Због тога су студенти из мање богатих породица након факултета грцали под теретом студентског дуга или једноставно нису ни добијали шансу за даље школовање.

 

С 29 година ушао је у Kонгрес, као заступник у Доњем дому ријетко насељене најјужније регије Магаланес чијих 80 посто становника живи у граду Пунта Аренас, популарној бази за екскурзије на Антарктику. Једва је скупио 35.000 потписа за кандидатуру, а онда је неочекивано победио Даниела Хадуеа из Kомунистичке партије и постао прво лице љевичарске алијансе.

Прошле године Бориц је посетио скупину просвједника који су затворени због демонстрација наводећи да су неправедно у затвору, а кад је пре неколико година био у Паризу, посетио је једног од убојица сенатора Хаима Гузмана, који је сарађивао с Пиночеом, а убијен је 1991. године.

Kао представник нове генерације љевице у Чилеу, Бориц је често критиковао странке лијевог центра као сувише пасивне и „неолибералне”. Борица су јавно подржала и многа позната лица, што је вероватно додатно допринијело његовој победи, пише Јутарњи лист.

Ипак, поглед у његов програм показује да ту нема ничега посебно револуционарног.

Скраћивање радне недеље са 44 на у Европи стандардних 40 сати. Наглашене тезе о феминизму, зеленој економији, признавању ЛГБТ заједнице и подршка чилеанским Индијанцима. Обећање о независности централне банке. Ту су и предлози о ширем државном покрићу здравствених услуга и реформе пензионог система као и реконструкција националних жељезничких пруга.

Три су идентитетска питања која се тренутно постављају у Чилеу, додаје Јутарњи. То су долазак у земљу више од милион имиграната од 2014. године, углавном грађана Хаитија и Венецуеле. Други је мобилизација највеће чилеанске аутохтоне групе, Мапуче Индијанаца, и њихов захтјев да им се врати земља и ресурси одузети током насељавања Чилеа. Треће су велике промене по питању женских права и ЛГБТ заједнице у Чилеу, а и шире у региону – предузети су кораци у смеру легализације абортуса, а недавно су легализовани истосполни бракови.

Да ли ће Бориц имати одговор на ова три тешка питања?

Извор: Недељник

Share This Article
Facebook Telegram Copy Link
Previous Article Мала нуклеарка у комшилуку?
Next Article Дијалошка трибина „Религија и медицина”: Медицина и духовност не могу једно без другог (ВИДЕО)

Избор писма

ћирилица | latinica

Ваш поуздан извор за тачне и благовремене информације!

На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.
FacebookLike
XFollow
YoutubeSubscribe
- Донације -
Ad image

Популарни чланци

„Игра неку игру која њему треба да донесе корист“: Анђелковић о Вучићевој најави избора

Председник Србије је, да подсетимо, гостујући на РТС-у најавио да ће ванредни парламентарни и београдски…

By Журнал

Десни радикализам ДПС-а

Нема сумње да смо у Црној Гори свједоци бујања политичког радикализма. Исто тако је јасно…

By Журнал

Милош Милојевић: Бајденов трговински рат против Кине

Пише: Милош Милојевић Влада америчког председника Џозефа Бајдена увела је високе царине на низ добара,…

By Журнал

Све је лакше кад имаш тачну информацију.
Ви то већ знате. Хвала на повјерењу.

Можда Вам се свиди

ЖУРНАЛИЗАМНасловна 4

Шок за поборнике „сребреничког геноцида“: Штајнмајер одликује Гидеона Грајфа

By Журнал
КултураНасловна 4

Прва Српкиња с пером у руци: Три живота заборављене Еустахије Арсић

By Журнал
ДруштвоМозаикНасловна 4ПолитикаСТАВ

О. Гојко Перовић: ”Атлантска иницијатива” двоструких стандарда

By Журнал
ДруштвоНасловна 4

СПЦ на Косову и Метохији прекида контакте са властима у Приштини

By Журнал
Журнал
Facebook Twitter Youtube Rss Medium

О нама


На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.

Категорије
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
Корисни линкови
  • Контакт
  • Импресум

© Журнал. Сва права задржана. 2024.

© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Добродошли назад!

Пријавите се на свој налог

Username or Email Address
Password

Lost your password?