Уторак, 9 јун 2026
Журнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Више
  • ЖУРНАЛИЗАМ
  • СТАВ

  • 📰
  • Архива претходних објава
Font ResizerAa
ЖурналЖурнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Препорука уредника
  • Контакт
Претрага
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Изаберите писмо
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Follow US
© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Насловна 4СТАВ

Елис Бекташ: Трактат о лудилу као антрополошком достојанству

Журнал
Published: 28. март, 2024.
Share
Врисак, Едвард Мунк, (Фото: Википедија)
SHARE
Врисак, Едвард Мунк, (Фото: Википедија)

Злодух вулгарноматеријалистичког корпоративизма, поучен горким искуством својих фашистичких, нацистичких, комунистичких и иних претходника, који су, тежећи ка непрекидном укрупњавању услијед потребе за тоталитетом властитог субјективитета, постигли само то да постану троми, лако уочљиви, високоисплативи, а коначно и веома рањиви циљеви на повијесном војишту, лукаво је и прагматично прибјегао маскирајућој и обмањујућој операцији у склопу које се формално и номинално фрагментира, хинећи тако властиту рањивост и безначајност као опојединачени феномен у односу на друге, само привидно различите, опојединачене феномене, односно фрагменте, уједно настојећи да борбу против себе, тако слабог и угроженог, прикаже као несврховиту, па чак и нечасну.

Та му превара успијева, јер је вулгарноматеријалистички корпоративизам успио прво загосподарити простором језика као идеолошке алатке и тако уједно редуцирати простор сумње и мишљења, па чак и најповршнијег мнијења, што је за изравну посљедицу имало неспособност јавности да увиди како су демократски узурпатори власти у већини европских земаља тек естрадни демагози у служби корпоративизма и да међу њима не постоје ни супстанцијалне ни квинтесенцијалне разлике, чак ни када формално потичу из различитих повијесних, културолошких, религијских и иних регистара, а та неспособност, или је можда боље рећи неспремност, јавности да сагледа и разумије онтолошку уједињеност и монолитност те феноменолошке фрагментације додатно олакшава посао вулгарноматеријалистичком корпоративизму, јер због ње јавност константно тавори у биполарном, односно конфликтном стању, што олакшава владавину без обавеза и одговорности у погледу етоса а нарочито у погледу категорија јавног и општег добра, стога што индуцирани идеолошки конструкт страха устоличује пуко преживљавање као једино надпојединачно добро вриједно пажње, а не треба сметнути с ума ни то да та привидна фрагментација вулгарноматеријалистичког корпоративизма није потичућа нити изазовна за стваралачки и дјелатни дух у пољу мишљења, јер такав дух по својој природи тежи да се ухвати укоштац и самјери са ентитетима и појавама које теже ка општости и тоталитету, а чак и кад непорециво разумијева да пред собом има само привидно фрагментиран феномен, који је у овом случају флуидни друштвеноповијесни злодух, дакле једно биће са безброј украса на себи, за које ће хохштаплерски устврдитити да су манифестације суштински различитих бића, мислећи ће, стваралачки и дјелатни дух одабрати да шути, онеспокојен немогућношћу да јавност увјери прије свега у идентичност оног што се представља као скоро хаотични диверзитет, а потом и у сврховитост промишљања и освјетљавања тог питања.

Јавност не жели мишљење, јавност жели само представу, јер мишљење узнемирава, а представа може и да утјеши. Зато јавност никада ништа не разумијева, ма колико post festum разумијевањем проглашавала свој увид у дјелић стварности који јој је пред очима. Као што су на позорници повијесне трагедије морале потећи ријеке, па и мора крви да би дио, и то прилично безначајан, човјечанства на једвите јаде схватио како не постоји суштинска разлика између Хитлера и Стаљина, па, ако смо спремни одбацити канонске компромисе и климаве консензусе, ни између Черчила и Тођоа, тако ће и на позорници повијесне фарсе, а можда чак и обичног карикатуралног водвиља, морати потећи потоци и ријеке крви док од себе одустајуће човјечанство не схвати да никаква разлика не постоји између естрадних демагога који фрагменте човјечанства држе у заблуди да су управо они гаранти опстанка и преживљавања тих фрагмената.

Јавност, као публика у тој представи, не плаћа карту на улазу, али зато у гледалиште не смије унијети ништа своје. Емоције, одбљесци мисли, вјеровања, заноси… све ће то добити на улазу и све ће то бити туђе. Само ће крв у представи бити њена. А када се завјеса спусти, они који и даље буду могли ходати и који имају мјесто што га називају кућом, полако ће се запутити ка њему, погурени под ужасним теретом свијести да разлике одиста нема. И да онај ко жели одбацити заблуду и пронаћи истинску разлику мора поћи путем гађења, охолости и самоће и мора бити снажан да прихвати жиг лудила ког ће му јавност утиснути. Јер у свијету без сумње и у свијету априорног сагласја бити различит и бити свој значи бити – луд.

Елис Бекташ

Share This Article
Facebook Telegram Copy Link
Previous Article Немачки аплауз
Next Article Пековић: Србију чека „руски рулет“ на Еуру

Избор писма

ћирилица | latinica

Ваш поуздан извор за тачне и благовремене информације!

На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.
FacebookLike
XFollow
YoutubeSubscribe
- Донације -
Ad image

Популарни чланци

Ђакон Павле Љешковић: Промјена

Пише: Ђакон Павле Љешковић „Нешто се променило, нешто велико, битно, али нам је још невидљиво.…

By Журнал

Уочи руске офанзиве: Битка за Бахмут и шта после ње?

Бахмут је постао главно бојно поље у рату на које и Украјина и Русија шаљу…

By Журнал

Не воле Аркана, али „моле бога” да их ослободи од „воња тешкога”

Они кажу да нијесу ни фашисти ни нацисти, и да им није мјесто на БИРН-овој…

By Журнал

Све је лакше кад имаш тачну информацију.
Ви то већ знате. Хвала на повјерењу.

Можда Вам се свиди

Насловна 3ПолитикаСТАВ

Пар сугестија

By Журнал
ДруштвоКултураМозаикНасловна 1СТАВ

Небојша Бабовић: Навијајмо с љубављу/ АЕК, ПАОК, СПЦ…

By Журнал
МозаикНасловна 4Политика

Геополитика против економије: Шта жели Брисел, шта Вашингтон, а шта Пекинг?

By Журнал
Насловна 2СТАВ

Заштитимо и носороге и слободоумне људе

By Журнал
Журнал
Facebook Twitter Youtube Rss Medium

О нама


На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.

Категорије
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
Корисни линкови
  • Контакт
  • Импресум

© Журнал. Сва права задржана. 2024.

© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Добродошли назад!

Пријавите се на свој налог

Username or Email Address
Password

Lost your password?