Баш је добро што се ова посљедња Мандићева глупост са стајањем на Вучићевој бини десила у сред црногорског пописа.
Пише: наш стални дописник са Дивљег запада Милија Тодоровић (у улози Гарија Купера)
Мени је лично помогла да још једном јасно саберем да су 2 + 2 = 4, односно да Мандићева политика „дубоке оданости“ Александру Вучићу и покрајинског третирања Црне Горе у односу на политику Вучићеву нема ни половину подршку, а камоли већину међу црногорским Србима.
Јер, како ствари стоје на текућем попусу и колико можемо незванично сазнати број Срба ће бити исти као и прије 20 г, дакле око 35% максимум, а број говорника српског језика око 50 % колико у суштини и има оних грађана Црне Горе који се не одричу свог српског идентитета (ма како га схватали и називали). И то је, по мени, одлично. У погледу процената унутар „православне већине“ то је убједљива доминација српске свијести у Црној Гори.
Е сад, Мандићева и Кнежевићева поданичка политика према Александру Вучићу нема, ни близу, такве проценте међу црногорским грађанима. Што ће рећи да они одавно не представљају „све Србе“ у Црној Гори. То смо знали и након литија које су окупиле велики број грађанства какав ни у сну ни на јави не би могла окупити ДФ политика и послушнички однос према АВ.
До читања у сљедећем броју.
