Пише: Милован Урван
Ну, по други пут за кратко вријеме пријестони деспот г. Ђурашковић подиже ми тлак. Након што су Хутер и другови поднијели колективну оставку у цетињском парламенту, из разлога који су, без обзира што имам анимозитет према ДПС-у, сасвим принципијелни, г-дин Ђурашковић је то назвао, приближно, популистичком мјером у сусрет предстојећим локалним натјецањима.
Ну, ну… након моје недавне реакције на Ђурашковићев интервју учињен за подгоричку „Побједу“, у којем је саопштио јавности да је одустао од моралне одговорности, како би се посветио развојним визијама Пријестонице, признајем да сам помислио да можда Ђурашковић и није сасвим приватизовао пријестону фотељу, да се можда један кончић савјести отргао од жеље за владањем. Дочим, ништа од тога, Оскар Хутер се показо далеко искренијим борцем за привредно и друштвено оздрављење Цетиња.
Ну, можете рећи да је Урван луд, али сигуран сам да ће ДПС чим се, овако принципијелно, одрекне легата Мила Ђукановића, имати шансу да се наметне као истински политички пријатељ Црне Горе. Ако би мене слушали, као што неће, приврженици ДПС политике би требало своју харизму да граде на Оскару Хутеру, једином за којег вјерујем да има искрен патриотски однос према Цетињу. Дочим, видјећемо хоће ли његови другови бити мудри, или ће, као ономад у граду под Требјесом, дозвати свог званичног и незваничног шефа да на својим искусним плећима носи предизборну кампању, и тиме ДПС поведе у даље расуло, илити статус непожељног политичког партнера.
