Према његовим речима то ће бити суверена држава реда Бекатша чији је циљ да промовише толерантну верзију ислама којом се Албанија поноси. Рамина изјава за „Њујорк тајмс“, коју су пренили овдашњи медији, отворила је још једну у низу полемка у албанском друштву, али изненадила и поглавара светске бекташке заједнице Хаџи Деде Баба Едмонда Брахимаја.
Он је у изјави за Косово онлајн потврдио да од државе траже посебан статус и навео да су Бекташи у Албанији регистровани као невладина, непрофитна организација.
„Желимо да нам албанска држава одобри посебан статус попут Ватикана у Италији. Ми то заслужујемо, то заслужује наша заједница. Како је рекао Папа Јован Павле II без Бекташа не би било Албаније. Замислите колико је бекташизам био важан за ову земљу. Овде, у нашем центру, имамо 35 хектара површине. Ово је светски центар Бекташа. Желимо посебан статус. Ту нема ништа лоше. Ми то морамо да решмо као Албанци, не смемо да чекамо да странци дођу и реше то уместо нас“, рекао је Баба Монди.
Према његовим речима више од педесет посто становништва Албаније су Бекташи, што потврђује студија коју је урадила та заједница.
„Урадили смо једну књигу о географској распрострањености наших верника у Албанији, коју ћемо објавити и показати међународним институцијама и нашим верницима да би се знало ко су Бекташи. Она ће показати које су то области где се налазе бекташи. Код нас је било 113 текија, и 1100 турбета. То су за нас била света места. Сви су верификовани и биће обележени на мапи, да их види цела Албанија и цео свет. Ми Бекташи се трудимо да будемо фактор мира, какви смо били и какви ћемо увек бити“, каже Баба Монди.
Баба Монди сматра да проглашење бекташког центра за државу, каква је Ватикан, нема препрека чак ни територијалних, јер имају велике поседе у Албанији. Наглашава и то да се за већим делом имовине која им је одузета у време комунизма, захтева пред овдашњом Агенцијом за реституцију.
„Наравно, наша имовина нам није враћена. Имовина у земљи подељена је према Закону 7501 и ту се ствар завршила. Добили смо врло мали део, имамо неке пашњаке у планинама. Имамо много имања, све до обале. Настављамо са суђењем, а ево већ тридесет година одлука није донета. Није било воље да се овај проблем реши. Наставићемо да се боримо. Ми, као светски центар Бектаса, објавићемо јос једну књигу, о нашим имањима у Албанији, са уредним записима и документима. Можда ће то бити од користи нашим потомцима. Знате како то иде, отац оставља имање сину“, рекао је Баба Монди.
Бекташка заједница, због забране рада у Турској од стране Мустафе Кемала Ататурка, у Албанију се преселила пре једног века. Званично је призната 1920. године на конгресу у Лушњи којим је успостављана албанска држава. Касније 1930. године Ахмет Зогу је посебним декретом дозволио успостављање светског центра Бекташа у Тирани. Њени чланови су били многе истакнуте личности попут књижевника Исмаила Кемалија, али и донедавног председника Иљира Мете. Албанија је Дан Новруза, њаважнији празник Бекташа, за државни празник прогласила 1992. године.
Бекташи су исламски дервишки ред, братство које следи учење Хаџи Бекташа Велија, анадолијског мистика и дервиша из 13. века. Током османског периода покрет био је веома утицајан међу јаничарима и ширио се на Балкан, највише у Албанији. Конзервативни муслимани шиити и сунити сматају их јеретицима и сектом. Бекташа има и на Косову, у Северној Македонији као и у још 31 земљи.
Извор: Kosovo Online
