Cреда, 11 феб 2026
Журнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Више
  • ЖУРНАЛИЗАМ
  • СТАВ

  • 📰
  • Архива претходних објава
Font ResizerAa
ЖурналЖурнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Препорука уредника
  • Контакт
Претрага
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Изаберите писмо
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Follow US
© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Слика и тон

Кавчић на митровичком шеталишту: „Морамо променити Србију да би и овде било боље“

Журнал
Published: 1. јул, 2025.
Share
Професор др Александар Кавчић, (Фото: UCG)
SHARE

Александар Кавчић, познати професор, научник и оснивач фондације „Алек Кавчић“, боравио је данас на Косову. Најпре је посетио Грачаницу, а потом и Северну Митровицу поводом нове донације уџбеника за децу са Косова.

Фондација коју је основао, пре две године, донирала је уџбенике школама на Северу Косова, а сада су у току разговори о новој донацији.

„Овде смо да уговоримо којим ћемо школама донирати књиге. То смо већ урадили пре две године. Обично направимо тако да књиге дођу до неке библиотеке, како би две, три генерације могле да их користе“, појаснио је.

Указује да фондација прави уџбенике и да су бесплатни на интернету.

„За наше суграђане на Косову имамо посебну част да им штампане уџбенике дамо бесплатно. То је наша мислија, како би сва деца добила једнаку шансу за образовање, како би свако дете добило једнаку шансу да достигне свој пуни потенцијал.“

Историја која говори

Данас је први пут посетио Грачаницу, иако је раније на Косову често боравио, док је, како каже, живео у Југославији.

„То је невероватна слика када схватите да сте под тим кровом 700 година старим. Дакле, историја која говори, саме сузе наврну на очи. То је историја ове земље, овога народа и државе. Дивне слике унутра, фреске какве нигде другде у свету нисам видео а да су толико старе, тако добро очуване, а опет све тако сликовито. Дивна сцена.“

На северу Косова, у Митровици, ситуација је, како каже, далеко од идеалне.

„Овде видим каква је политичка ситуација. Јасно ми је шта се дешава. Нажалост, не иде то у добром правцу“, констатује.

Додаје да је „све везано за Београд“.

„У Београду су превирања – не зна се куда ће студентски покрет поћи, како ће кренути. Ја мислим да ми пре свега имамо један задатак – да променимо Србију како би и овде кренуло на боље. Србија је пред великим променама. Наравно, то студенти траже – траже правну државу, правду, траже да институције профункционишу и питање је сада како то да се претвори у једну политичку формулацију, тј. у политичку координацију и у организацију која све те промене може да изнесе“, додаје Кавчић.

Потребна солидарност – али не само кроз плате и социјалну помоћ

Његова порука грађанима Косова је „остајмо овде“.

„Порука да останемо овде често звучи као празна фраза. Та порука мора да се поткрепи солидарношћу, али не солидарношћу она која ће само исплаћивати плате и социјалну помоћ. Ми ако хоћемо овде да останемо као народ и да живимо – ми морамо направити једну привреду која ће се усредсредити на производњу, на прављење производа и услуга који ће моћи да се извозе, не само да се извозе у Србију, не да остају овде на Косову, већ да се извозе свуда по свету“, рекао је Кавчић.

Он је нагласио да развој не може зависити од производње која служи искључиво локалном тржишту или Србији, већ да је неопходно усмерити се на глобално тржиште.

„То је једини гарант да ће овде народ моћи да опстаје, јер без производње, без те локалне привреде, само социјалном помоћи неће моћи овде да се живи“, сматра Кавчић.

Наглашава и колико је образовање кључно за све то.

„Без образовања ви не можете имати производњу која је конкурентна. Дакле, држава, било која земља, народ, ако хоће да остане конкурентан, ако жели да прода своје производе мора да буде на ивици, на оштрици технологије. Ви морате имати знање да би то што произведете било конкурентно и ценом и квалитетом“, подвукао је Кавчић.

Извор: KoSSev

TAGGED:Александар КавчићКосовоКосовска МитровицаСрбија
Share This Article
Facebook Telegram Copy Link
Previous Article Зелени кампус Универзитета Црне Горе – погледајте ново лице простора знања
Next Article Дигитализовани и доступни дневници принцезе Ксеније (1905-1928)

Избор писма

ћирилица | latinica

Ваш поуздан извор за тачне и благовремене информације!

На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.
FacebookLike
XFollow
YoutubeSubscribe
- Донације -
Ad image

Популарни чланци

Драго Пилсел: Хоће ли Јутарњи лист и Папу прогласити ”путиновцем”?

Пише: Драго Пилсел Да би били конзеквентни, Роберт Бајруши и антисрпска булумента Јутарњег листа би…

By Журнал

Кошаркашка елита у Београду – ко ће бити шампион Европе?

Београд ће бити домаћин најбољим европским екипама, које су прошле предугачки лигашки део такмичења, а…

By Журнал

Данак „воук“ идеологије: Монти Пајтон на удару због скеча о промени пола од пре 40 година

Данас би скеч у којом лик Стен инсистира да га зову Лорета и изјављује да…

By Журнал

Све је лакше кад имаш тачну информацију.
Ви то већ знате. Хвала на повјерењу.

Можда Вам се свиди

Слика и тон

Милош Лалатовић: Блажени Августин – контраверзни светитељ

By Журнал
ГледиштаСлика и тон

Барски разговор о религији код Његоша

By Журнал
Други пишу

Анамари Репић: Живот Срба на северу Косова: Под тензијама и без одговора

By Журнал
Слика и тон

Објављена књига „Достојевски у филмовима Живојина Павловића“ Владимира Коларића

By Журнал
Журнал
Facebook Twitter Youtube Rss Medium

О нама


На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.

Категорије
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
Корисни линкови
  • Контакт
  • Импресум

© Журнал. Сва права задржана. 2024.

© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Добродошли назад!

Пријавите се на свој налог

Username or Email Address
Password

Lost your password?