Раст економије од 10,8%, највећи на западном Балкану

Црногорска економија ће у овој години забиљежити снажан опоравак са растом од 10,8 одсто, што је највећа стопа раста на Западном Балкану наводи се у новом економском извјештају Свјетске банке за Западни Балкан.

“Вођена брзим опоравком у туризму, предвиђа се снажан опоравак црногорске привреде за 10,8 одсто у 2021. години, што је највећа стопа међу шест земаља Западног Балкана. Снажан врхунац љетње сезоне подржао је опоравак прихода од туризма, који ће вјероватно достићи близу 75 одсто нивоа из 2019. године, док су раније процјене биле 55 одсто. Опоравак економске активности подстакао је државне приходе, што је заједно са пажљивим фискалним управљањем довело до смањења фискалног дефицита са 11 процената БДП-а у 2020. на процијењена четири процента у 2021”, навела је СБ у извјештају.

„Економска криза коју је изазвала пандемија ЦОВИД-19 и даље је извор неизвјесности, али и представља прилику за Црну Гору да осигура отпоран, инклузиван и зелени опоравак након пандемије“, казао је Кристофер Шелдон, државни директор Свјетске банке за Босну и Херцеговину и Црна Гора.

Он је навео да је Свјетска банка посвећена помагању Црној Гори у спровођењу реформи које могу помоћи у обезбјеђивању макроекономске стабилности, стварању економских могућности и подстицати снажан раст предвођен приватним сектором.

У извјештају се наводи да је незапосленост у Црној Гори и даље висока што ограничава темпо поновног смањења сиромаштва. Предвиђа се да ће се сиромаштво полако смањивати 2021. године, али и остати веће него 2019.

О Западном Балкану – опоравак и даље изложен пријетњама

Према извјештају СБ, стопа сиромаштва у региону, вратиће се на тренд забиљежен прије избијања пандемије и смањиће се за око један процентни поен на 20,3 одсто, слично нивоу из 2019. године. Опоравак је, међутим, и даље изложен пријетњама, навела је СБ.

Губитак радних мјеста усљед рецесије и њених посљедица несразмерно је погодио жене и младе, што би могло да угрози напоре да се повећају вишегодишње ниске стопе њиховог учешћа у радној снази. Стопа незапослености младих у 2021. порасла је на 37,7 одсто, за 5,4 процентних поена у односу на јун 2020, додатно отежавајући изгледе за запошљавање младих.

„Како се земље Западног Балкана окрећу будућности након пандемије, њихове јавне политике треба усмјерити на отклањање кључних препрека за креирање радних мјеста и економску трансформацију, укључујући и зелену транзицију“, рекла је директорка Свјетске банке за регион Западног Балкана Линда Ван Гелдер.

Она је навела да би свих шест држава региона могле да имају корист од реформи пословног окружења, јавне управе и дигитализације, што би подстакло раст и помогло им да премосте јаз у односу на чланице ЕУ.