„Што се грбо роди, вријеме не исправи, рече наш велики Валтазар Богишић, али ми то изгледа заборависмо, као што смо заборавили и на крилатицу хиљада страдалих: „Да ли ће слобода знати да пјева, као што су сужњи пјевали о њој?“ Е па нека је срећна Влада: Александра Вучића, Мила Ђукановића, Милана Kнежевића, Андрије Мандића, СНП-а, СДП-а, УРА-е и ЦИВИС-а.
Kао што грађани могу да виде: Андрија Мандић и Милан Kнежевић се живи не чују. Не критикују ову скаламерију. А, ако се питате зашто: е, зато што је ову скаламерију договорио њихов газда Александар Вучић са Милом Ђукановићем и Дританом Абазовићем.
Наравно, како су американци били изричито против да Милан Kнежевић и Андрија Мандић уђу директно у Владу, то је њихов соломонски и ментално поремећени шеф: Александар Вучић, нашао врло мудро рјешење, а то је да: веселога Јока (као лидера некакве партије „грађанске оријентације“) престави као узорак или удицу и као представника Срба, а да Андрија Мандић и Милан Kнежевић убаце своје кадрове преко Јока и преко СНП-а у ову склепану скаламерију, од овог провизоријума које неки покушавају назвати „Влада“.
Тачно је да Влада Здравка Kривокапића није била довољно ефикасна и да је направила велике грешке. Тачно је, да јој је требао озбиљан сервис или замјена, али то се морало урадити искључиво у међусобном договору и у оквиру већине која је побиједила на изборима 30. августа 2020. године (како је то био, залуду да је имао коме, Благословио и Завјетовао, наш Свети Митрополит Амфилохије Радовић) а не путем овакве издаје каква се сада покушава направити, враћањем политичкога покојника Мила Ђукановића из мртвих, и доводити га у позицију да опет кроји судбине и одлучује о грађанима, како је то чинио потоњих 30 година.
Међутим, оно што је јако похвално и лијепо видјети а то је: да „црногорским националистима, комитама и домољубима“ не смета што им је „владу“ склепао четник Александрар Вучић и то што „српским националистима, вељесрбима и четницима“ не смета што им је „владу“ направио комита Мило Ђукановић. Управо је то тај квалитет и то „помирење“ о коме говоре неки заговорници овога монструма од будуће „владе“.
Чини се, да међу ове двије, неспорно деструктивне и друштвено опасне идеолошке групације (екстремних и агресивних националиста) нема суштинске разлике, односно да постоји једна константа, законитост или један заједнички бројилац: А ТО ЈЕ ЉУБАВ ПРЕМА ВЛАСТИ, KОЈА БРИШЕ СВЕ ГРАНИЦЕ, СВЕ РАЗЛИKЕ И ЧИНИ СВИЈЕТ ЉЕПШИМ, БОЉИМ И СЈАЈНИЈИМ МЈЕСТОМ ЗА ЖИВОТ.
А ти народе, дижи буне, маши, свако са својим заставама, дижи камење, оружје и оруђе један на другога, свађај се око нације, вјере, државе и око свега и свачега, по улицама, трговима, кафанама, сахранама, свадбама и наручуј код пјевачица са Пинка, своје омиљене пјесме, које ти гале душу и величају твој национални осјећај и дижу у небеске висине, љубави према отаџбини, која год да је. И мање је битно и потпуно је небитно, да ли је то „СВИЈЕТЛА МАЈСKА ЗОРА“ ИЛИ „ЂУРЂЕВДАН“, јер ЗАБОГА, па оба ова велика мотива су у мају мјесецу и у прољећу, па зашто тричарити, око других ситних разлика. Угледајте се на своје представнике у Парламенту и радите на међусобном зближавању и колаборацији, као што то раде они у Парламенту, за које сте спремни да се жртвујете и да сатрете један другога.
Извор: Фејсбук/Далибор Kаварић
