Осам година борби, четврт милиона мртвих и општа глад. У Јемену се после шестомесечног прекида ватре наставио рат који преко својих пиона заправо воде Иран и Саудијска Арабија. Има ли наде да се ускоро заврши?

После шест месеци прекида ватре, званично су поново у рату две сукобљене стране у Јемену – шиитска група Хутијеваца коју подржава Иран и међународно призната сунитска влада коју подржава Саудијска Арабија.
Тиме сукоб, који су Уједињене нације прогласиле најгором хуманитарном катастрофом на свету, улази у осму годину.
На питање кога сматра одговорним за неуспех преговора између Хутијеваца и јеменске владе, Швеђанин Ханс Грундберг, шеф специјалне мисије Уједињених нација у Јемену дипломатски је одговорио: „Ценим став Владе Јемена да се позитивно ангажује на мом предлогу.“
Разговори су имали за циљ продужење примирја за још шест месеци, међутим, према изворима из Уједињених нација, Хутијевци нису били вољни да направе далекосежне уступке, за разлику од међународно признате владе.
У ствари, побуњеници су почели ракетирање у року од неколико минута након завршетка недавног примирја — које је било на снази од 2. априла и завршено је у поноћ 2. октобра.
Отворене претње
За јеменско-америчку аналитичарку Фатиму Або Аласрар, научницу вашингтонског Института за блискоисточни развој, очигледно је да је „паравојска Хутијеваца коју подржава Иран фаворизовала повлачење из процеса и повратак насиљу (…) пошто нису подстакнути да деле власт“, написала је она у тексту за сајт истраживачког центра.
Штавише, Хутијевци одједном отворено говоре о уживању подршке Техерана, што значи нову политичку и војну стратегију. „Техеран је дуго порицао улогу у подршци Хутијевцима упркос доказима о супротном“, рекла је Аласрар за DW, додајући да побуњеничка група „све гласније говори о свом односу са Ираном“.
Снажнија позиција ове паравојске у Јемену додатно се подвлачи саопштењем, које је на Твитеру објавио један од портпарола групе неколико сати након завршетка примирја. У поруци је на арапском језику наведено да су Хутијевци дали нафтним компанијама у Саудијској Арабији и Уједињеним Емиратима прилику да „регулишу свој статус и оду…“
За Јенса Хајбаха, истраживача на Институту за блискоисточне студије ГИГА са седиштем у Хамбургу, ово експлицитно упозорење могло би да значи највећу могућу узбуну за одбрамбени систем Саудијске Арабије.
„У светлу повећане међународне важности Саудијске Арабије као добављача нафте, Хутијевци су изрекли највећу претњу за којом су у овом тренутку могли да посегну“, рекао је он за DW.
Упозорење нее проћи незапажено у Ријаду јер су у марту ове године напади на нафтна постројења у Саудијској Арабији за које су одговорни Хутијевци показали војну рањивост краљевине.
Рат у Јемену почео је 2014. године. Хутијевци – названи по свом покојном лидеру Хусеину Бадредину ал Хутију – тада су освојили север Јемена, укључујући тадашњу престоницу Сану са међународним аеродромом и важну луку Ел Худаиду на западу земље.
Сукоб је ескалирао годину дана касније, када је Саудијска Арабија, као предводник сунитске коалиције, интервенисала у корист међународно признатој влади у новоименованој престоници Адену. Није тајна да се на рат гледа као на рат пијуна којима заправо управљају шиитски Иран и сунитска Саудијска Арабија.
Kако до излазне стратегије?
Међутим, имајући у виду да рат у Јемену траје већ осму годину, а да војно решење још увек није на видику, није изненађење да је Саудијска Арабија сада мање вољна да настави борбу против Хутијеваца, рекао је за DW Аднан Табатабаи, извршни директор истраживачког центра ЦАРПО са седиштем у Бону.
„Саудијска Арабија жели да оконча рат у Јемену што је пре могуће из безбедносних и економских разлога“, рекао је он и додао да се од 2015. показало да је немогуће уклонити безбедносну претњу из северног Јемена војном операцијом. Рат у Јемену такође има негативан економски ефекат на амбициозну сунитску силу.
„Рат генерише високе трошкове и чак подрива међународну привлачност амбициозних мегапројеката као што је град будућности Неом, што доводи до опадања заинтересованости међународних инвеститора“, рекао је Табатабаи и додао да „ово резултира спремношћу Ријада да разговара са Ираном“.
Међутим, тренутни немири у Ирану, који су уследили након смрти једне девојке коју је морална полиција привела због „непримереног“ ношења хиџаба, довели су до глобалног притиска на режим. „То повећава непредвидивост мировног процеса у Јемену јер Хутијевци и Иран имају заједничке интересе у вођењу рата“, рекла је Фатима Або Аласрар за DW.

Јемен: огромна људска цена
Док је протеклих шест месеци прекида ватре донело олакшање у виду значајно смањених војних активности и повећања међународне помоћи авионима и бродовима, сада ће се вероватно погоршати ситуација за становништво ратом разорене земље.
Према овогодишњем Светском извештају УН, рат је изазвао смрт скоро 250.000 људи, док је четири милиона људи интерно расељено, а око половина становништва суочава се са несигурним снабдевањем храном.
Међутим, за одлучујуће регионалне играче, јеменска хуманитарна катастрофа изгледа није фактор вредан пажње.
„Безбедносна питања у Саудијској Арабији и Ирану биће једини одлучујуцћи фактор за могуц́и крај сукоба у Јемену“, рекао је Аднан Табатабаи за ДW. „Наиме, чим обе стране закључе да би им било боље да окончају овај сукоб, обавезаће се на нови прекид ватре.“
Извор: dw.com/sr