Некада су у Црној Гори, и оној старој поноситој и безводној, и оној у брдима и приморју, биле толико оскудне прилике да се добро водило рачуна о сваком јајцету, како се тада звало јаје. Зато се варош у Босни, значајна у комунистичкој историји, не зове јаје него Јајце.
Прије него се живина пусти напоље обично би баба, тада је породица подразумијевала и бабу и ђеда, иначе немоћна за теже послове водила рачуна о живини. Узела би сваку кокошку и кажипрстом би провјерила има ли га у жућке, пирге или како су се звале кокошке. Оне коке које су биле сносне – имале јајце, остављане су у затвор – кокошињац, да га ђе не затуре, а оне остале празне, су пуштане да кљуцају и прљају по дворишту.
Ако би већину кокошака пустила на слободу баба се није расположена враћала од кокошињца. Џаба зобљу коломбоћ ове врагокљуне, гунђала је љутито.
Тај поступак пипања се није допадао кокошкама, па су гласним кокодакањем протестовале испод бабине мишке. Има и кокошка своје достојанство, али тада нијесу била кодификована права живине.
Да сада неко узме у провјеру кокошку не да би завриједио пажњу НВО сектора и медија, него би био проглашен за сексуално изопаченог и завршио би иза браве, затвора или болнице.
Подсјети ме јуче на овај древни и архаични гест, осебујно духовити главни специјални тужилац Миливоје Катнић.
Каже Миливоје да ће испитати Ђукановића у вези Пандора папира и оптужби за скивање новца и имовине на туђим рачунима. Чак ће, каже, испитати „и ђе му га кокошке носе, но и’ нема“.
Кладим се да га је баба, када је био мали, слала да тражи пологе по Барјамовици и да се радостан покаткад враћао кад би се истражне радње успјешно окончале.
Вјерујем да је Миливоје, као старински човјек, по свјетоназорима и редовима и сам у дјетињству пипао жућку и да зна како се најбоље сигурају јајца.
Вјерујем да још боље зна да за пипање Ђукановићевих кокошака, осим јаке воље да ради непријатни посао, треба да има баш њих.
Мој духовити Миливоје, да би нашао све газдине корпе са јајцима, а он их има доста и као сваки имућни домаћин не држи сва у једној корпи, да се не врагошу, многа ће се јајца слупати, многи ће се панталоне ожуманцити.
До тада, ћосај Миливоје док се наши посланици надгорњавају и одлажу твоју смјену.
Подругљиво се ГСТ Миливоје жали да су му курири на боловању, а ови достављачи што слабо разликују зграде, не разазнају Мила и Здравка, па су старијеме уручили позив за саслушање.
Мој добри и зорни Миливоје ако икада буде правог тужиоца и буде имао оно што што си тражио кажипрстом у жућки, подсјетићеш се ти овог старинског поступка из дјетињства.
Некада су по Црној Гори, за некога ко је направио нешто недолично или какав озбиљнији преступ, знали да кажу – отишао је да пипа кокошке у Спуж.
Да не би то радио тамо Миливоју би било паметно да добро опипа Милове и кокошке његових пајтоса. Иначе ће се у Мартинићима присјећати необичног задужења из дјетињства.
Мирко Пламенац
