Први пут сам плакао због фудбала, и то дуго и неутјешно, када је Бразил испао у четврт-финалној групи мундијала у Шпанији 1982., у спектакуларној утакмици и поразу од Италије 2 : 3! У међувремену су ме и наши фудбалери навикли на тугу и разочарање, али сљедећа велика фудбалска емотивна невоља се збила 1986.г, када су др Сократес и друштво по други пут испали у четвртфиналу свјетског првенства. Тада је Бразил испао од Платинијеве Француске – на пенале, послије 1:1 и продужетака. Тада ми је било јасно да ћу због Бразила више патити него се радовати, али није помагало. Та страст се није дала лијечити нити одстранити. Фудбал волим онолико, колико волим Бразил. Али зашто? Зато што је бразилски начин игре најближи самој суштини ове игре. Суштини неизрецивој, али разиграној, измаштаној, ефикасној, нестварној.
Бразил из 1982. и данас се сматра „некрунисаним краљем“ свјетског фудбала и једном од најбољих тимова ове земље икада. Бразил из 1986. био је бољи у тој утакмици. Промашио пенал и још „триста“ шанси. Услиједио је Бразил 1990, готово сличан, шаренолик и уигран. Испали су од Аргентине у осмини финала, у утакмици чији хигхлигхтс можете погледати на YоуТубе. 10-так озбиљних прилика за гол Бразилаца, и само једна аргентинска….
Све ово пишем о екипи која је и даље прва по броју освојених свјетских титула, и која је послије ових мука 80-тих освојила двије своје посљедње титуле на мундијалима 1994. и 2002.г О екипи која се пласирала на сваки мундијал, и која никада није испала у групној фази такмичења.
А сто се тиче 21. вијека, он јесте почео бразилском титулом у Јапану, али ево 20 година потом – потоци суза заљубљеника у „фудбалску самбу“. 2006 – Кака, Роналдо, Роналдињо испали су у четвртфиналу од Француза 0:1. 2010 – опет на истом степену такмичења: водили против Холандије 1 : 0, били бољи већином утакмице, али ништа! Пораз од 2 : 1. 2014 су ваљда схватили да више никада не треба да играју мундијал код куће. Пропали су и потонули у вртлогу домаћих навијачких страсти и очекивања у полуфиналу мундијала.
Онда их је преузео Тите, и послозио озбиљну европску игру са Неимаром и осталима. Остали су лепршави и разиграни у души, а на терену утегнути и одговорни. Испали су ОПЕТ у четвртфиналу у утакмици која је ушла у мундијалску статистику по највећем броју одбрана неког голмана у тој фази надметања. Погађате, то је голман екипе која је побиједила Бразил ( Куртоа на голу Белгије ) ! И ево ме на крају приче. Рекорд белгијског голмана из четвртфинала Русије 2018, по броју одбрана изједначио је хрватски голман на јучерашњем мечу против Бразила. Бразил је био бољи од Хрватске. Пуно бољи. Али нећемо овај пут плакати. Јер Бразил сузама не вјерује.
Оливер Јанковић