Док иде сложени и контроверзни процес стварања нове Владе, на политичкој сцени Црне Горе се често јављају интересантна локална лудила: која показују перверзне идеје и необичну суманутост одређених политичких структура које их промовишу. Једна од таквих је и прича о „аутентичним Србима“!? На тој крилатици се тема која креира бизарну поларност: „ми“ и „они“- није завршила. Јер, десила се завршница која је извучена из најдубљег сектора идеолошке канализације. Наиме, насупрот „аутентичних Срба“ дотични политички троглодити су промовисали њихову супротност, наводне „Павелићеве Србе“. Тако дефинишу све они који „нису аутентични Срби“ !??
Дакако, ради се о новом политичком и идеолошком пројекту шефова коалиције ЗБЦГ којем је кумовао предсједник Србије у једној својој изјави, а лидери те коалиције прихватили ту скаредност не видјевши бруталност штете коју су себи направили и коју сада праве. Теза лидера ЗБЦГ и њихових ботова је проста: функционери и гласачи ЗБЦГ су „аутентични Срби“, а сви српски функционери и гласачи ПЕС-а и Демократа су, по њима: “ Павелићеви Срби“!?
Таква мизерна и одвратна политичка параноја страшном силом наноси громовиту штету управо тој коалицији која инсистира да уђе у нову Владу у којој би она, гле чуда, власт дијелила управо са Павелићевим Србима“!? Како то? Зар то није чудно, контрадикторно и сумануто? Јесте, наравно, и јако штетно. Навешћемо само један примјер. Многи ће навести још двадесет и пет, а можда и седамдесет примјера. Рецимо, у Никшићу је коалиција ЗБЦГ на парламентарним изборима 30. августа 2020. године освојила 18.048 гласова. Њихов предсједнички кандидат Андрија Мандић је на овогодишњим предсједничким изборима у Никшићу освојио 7.822 гласа.
Ако се држимо логике њихових нових теза, заблудјели шефови и ботови ЗБЦГ-а су у Никшићу открили 10.000 „Павелићевих Срба“ међу својим гласачима из 2020. године. Оних који их нису гласали на предсједничким изборима.
Да ли је то нормално и корисно за њих? Да ли су те етикете опростиве? Наравно да није нормално и наравно су неопростиве. Сада само могу да клекну на кољена и одмах траже опроштај од грађана. Ако не желе, биће продужетак приче. До тада, све своје политичке мисли могу окачити мачку о реп.
Војин Грубач
