Недеља, 7 јун 2026
Журнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Више
  • ЖУРНАЛИЗАМ
  • СТАВ

  • 📰
  • Архива претходних објава
Font ResizerAa
ЖурналЖурнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Препорука уредника
  • Контакт
Претрага
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Изаберите писмо
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Follow US
© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Слика и тон

Камен нобеловца – занимљивост из историје Института за биологију мора

Журнал
Published: 6. јун, 2026.
Share
Фото: УЦГ
SHARE

Издвајамо занимљиву цртицу из историје дјеловања Института за биологију мора Камен нобеловца (#28/65), као дио серијала објава поводом јубилеја – 65 година научног рада и истраживања, коју ИБМ објављује на својој страници.


У дворишту Института за биологију мора, поред црквице Светог Илије, налази се један камен који наизглед ничим не одудара од осталог камења уоколо.

Институт, односно Палата Радоничић, има дугу историју. А дуга историја, ако је иоле озбиљна, обично носи и понеку легенду. Једна од њих води нас у 1969. годину, када је у тадашњем Заводу за биологију мора у Котору (данашњем Институту за биологију мора Универзитета Црне Горе) одржана међународна радионица „Неурофизиологија и понашање“. Радионица је организована у сарадњи Међународне лабораторије за истраживање мозга са Међународном организацијом за истраживање мозга, ИБРО (International Brain Research Organization).

Фото: УЦГ

Котор је у том периоду био важно мјесто међународне научне обуке у области неурофизиологије. Радионица је окупила 45 младих истраживача, постдокторских сарадника и младих универзитетских наставника из више земаља, док су предавачи долазили из САД, СССР, Чехословачке, Пољске, Југославије, СР Њемачке, Француске и Мађарске. Међу њима су били и академик проф. др Љубиша Ракић и проф. др Радослав Анђус.

Мало ко је тада могао претпоставити да ће један од учесника, тада двадесетпетогодишњи Ервин Нехер, двадесет двије године касније, 1991. године, добити Нобелову награду за физиологију и медицину, заједно с Бертом Сакманом, за открића о функцији појединачних јонских канала у ћелијама, односно за рад који је довео до развоја patch-clamp методе.

А гдје је у тој причи камен?

Према легенди, поткријепљеној фотографијама и сјећањима учесника, Ервин Нехер је током боравка у Котору сједио управо на камену поред црквице Светог Илије. Од тада је тај камен добио посебно мјесто у неформалној митологији Института. Легенда каже да научници који сједну на тај камен имају шансу да освоје Нобелову награду.

Фото: УЦГ

Научно гледано, узорак је за сада скроман. Статистичка значајност, како би се рекло, захтијева додатна истраживања. Али традиција је традиција, а наука је ипак довољно радознала да хипотезу не одбаци прије провјере.

На Институту ће се ове године десети пут организовати НЕРКА, међународна љетња школа посвећена академику Радославу К. Анђусу, а њен организатор, проф. др Павле Анђус, редовно полазницима прича о камену Нобеловца, и сваке године барем неко сједне на камен.

Зато, ако се затекнете у дворишту Института, поред црквице Светог Илије, и угледате један наизглед обичан камен, немојте га потцијенити.

Никад се не зна. Можда је управо то почетак једне сасвим озбиљне научне каријере.

Извор: УЦГ

TAGGED:БиологијаинститутМореУЦГ
Share This Article
Facebook Telegram Copy Link
Previous Article Вук Бачановић: Отац домовине у техничком мандату
Next Article Милорад Дурутовић: Борислав Пекић – Аргонаут слободе

Избор писма

ћирилица | latinica

Ваш поуздан извор за тачне и благовремене информације!

На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.
FacebookLike
XFollow
YoutubeSubscribe
- Донације -
Ad image

Популарни чланци

ChatGPT: Марк Твен оживио у Босни и Херцеговини! Поново пише – и није му лако!

Сарајево, 1. мај 2025. У невјероватном обрту који би збунио и најхладнијег рационалисту, а одушевио…

By Журнал

Ко је Давид Поповићи, момак кога већ увелико пореде са Мајкл Фелпсом

Пливач Давид Поповићи привукао је на себе пажњу светске јавности када је, током јучерашњег дана,…

By Журнал

Борислав Пекић: Седам дана који су потресли Београд

Пише: Борислав Пекић Први дио Јуни 3. 1968. Дан врео, загушљив. Седим на улици испред…

By Журнал

Све је лакше кад имаш тачну информацију.
Ви то већ знате. Хвала на повјерењу.

Можда Вам се свиди

Слика и тон

Бранислав Предојевић: Роџер Вотерс поново лети на тамну страну мјесеца

By Журнал
Слика и тон

Емилија Гашић: „78 дана“ је спој страха и заједништва

By Журнал
Слика и тон

Катихета Бранислав Илић: 530. година Цетињског Октоиха − О богослужбеној употреби књигâ штампаних у Црнојевића штампарији

By Журнал
Слика и тон

Ђоковић најбољи спортиста свијета

By Журнал
Журнал
Facebook Twitter Youtube Rss Medium

О нама


На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.

Категорије
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
Корисни линкови
  • Контакт
  • Импресум

© Журнал. Сва права задржана. 2024.

© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Добродошли назад!

Пријавите се на свој налог

Username or Email Address
Password

Lost your password?