Gospodine konzule, vojvoda Marko primio je tvoje pismo, poslao ga nama, pa oću da ti kažem da se ne borimo za guzicu nego za obraz. I da smo Srbi i ljudi i da se Austrija ne smije miješati u naše domaće stvari. A šta mi Kuči imamo sa knjazom Nikolom to je baška
Šibikanje
Bio je omiljeni perjanik knjaza Danila, slavom ovenčani ratnik , vojvoda i najviđeniji Kuč, mudar, hrabar i etičan. Na pomen njegovog imena mladi i stari su ustajali. Njegova slava, harizma ali i reč britka kao sablja grebali su po zategnutim žilama gospodareve sujete. Za razliku od svog prethodnika knjaz Nikola nije podnosio nepokornog vojvodu iz Kuča.
Marko Miljanov nije prezao da knjazu Nikoli skreše u brk:
“ Lažeš Gospodaru, ja sam istinu uvijek govorio i tako će biti do pošljednje ure”, zagrmeo bi vojvoda kučki spreman i oružjem da brani istinu, svedočio je perjanik knjažev Vukmirović, ubeđen da bi Marko Miljanov bio spreman i oružje da potegne na gospodara, beleži Mićun Pavićević.
Bez obzira na ratnu slavu i nesporne zasluge za oslobođenje i stvaranje najmanje srpske države, knjaz Nikola ga ražalovao oduzimajući mu brigadirski čin, komandu i titulu vojvode.
“ Vojvoda ima dosta, ali je samo jedan Marko Miljanov”, komentarisao je kapetan Maraš Markov, katolik iz Zatrijepča.
Marko je mirno i dostojanstveno primio gospodarevu naredbu.
Uvek budna Austrugarska i pored dobrih odnosa sa crnogorskim dvorom i ličnog prijateljstva knjaza Nikole i ćesara Franja Josifa pokušala je preko svog konzula u Podgorici da produbi sukob.
Austrijski konzul je u tajnom pismu vojvodi Marku uz molbu da ga primi na sastanak ponudio titulu knjaza od Albanije sa idejom da Marko pleme Kuči odvoji od Crne Gore.
Stari vojvoda sa gađenjem odbi sastanak, ali konzula uputi da se obrati komandiru Novu Spasojevu i Tomu Oravcu i sa njema razgovara o svim političkim pitanjima. Istovremeno im Marko posla konzulovo pismo sa sledećom porukom:
“ Šaljem vam ovoga konzula da se sa njim izrazgovarate, jer ga ja ne mogu primiti. Kazao sam da sam bolestan, vi mu recite da smo Srbi i ljudi, da nijesmo izdajnici i da ako imamo domaće čarkanje sa knjazom Nikolom te da se Austrija ne smije miješati u naše stvari”.
Po istom glasniku Marko poruči Novu da konzula malo opomenu šibom po zadnjici.
“ Gospodine konzule, vojvoda Marko primio je tvoje pismo, poslao ga nama, pa oću da ti kažem da se ne borimo za guzicu nego za obraz. I da smo Srbi i ljudi i da se Austrija ne smije miješati u naše domaće stvari. A šta mi Kuči imamo sa knjazom Nikolom to je baška”, unese mu se u lice komandir Novo, pozivajući perjanika Mirka Đurova da donese šibu, a konzulu naredi da legne na stomak kako bi ga šibikali.
Isprebijanog konzula posilni poluživog ponesoše, a neko od prisutnih se glasno zapita:
“ Da nijesmo prećerali?”
“ Nijesmo, jer ova pogan nije uspjela kod nas, pa bi pošla i pokušala na druga mjesta i našla bi se neka naša pogan pa osramotila cijelo pleme. A ovako kad je bijen neće mu više pasti na pamet da se petlja u naše stvari”!
Mišo Vujović
Izvor: Fejsbuk
