Piše: Duško Čelić
Priština se sprema da 15. marta uvede suludi zakon o strancima po kom će još lakše moći da nastavi progon Srba – nijedan Srbin koji nije u albanskom sistemu više neće moći da boravi na Kosovu i Metohiji duže od tri dana, uključujući sveštenstvo SPC! Ali na sve ovo međunarodna zajednica ćuti, a ni iz Beograda nema adekvatne reakcije.
Ukoliko nove mere Aljbina Kurtija postanu operativne 15. marta, rad srpskih institucija biće potpuno onemogućen, a Srbi će biti stavljeni pred svršen čin. Kada je reč o Srpskoj pravoslavnoj crkvi, Prištini će biti „odrešene ruke“ da određuje ko će od sveštenika, monaha, iskušenika, moći da boravi na Kosovu i Metohiji duže od tri dana.
Profesor Pravnog fakulteta univerziteta u Kosovskoj Mitrovici dr Dušan Čelić kaže da se komentari koji se tiču SPC moraju oprezno davati, kako se ne bi izazvale dodatne negativne posledice. On dodaje da želi da veruje da crkvena diplomatija u ovom periodu čini sve kako bi omogućila nesmetan rad za sveštenstvo i monahe.
Po tom zakonu, svi monasi i sveštenici u Eparhiji raško-prizrenskoj koji nisu rođeni na Kosovu i Metohiji, ili su rođeni, ali su registrovani u matičnim knjigama u sistemu Srbije, stupanjem zakona na snagu biće smatrani strancima. To znači da oni mogu da borave na Kosovu i Metohiji najviše tri dana bez prijave nadležnim organima, odnosno kosovskoj policiji, objašnjava profesor Čelić.
Za boravak duži od tri dana, dodaje on, svi će morati da podnesu zahtev i navedu razloge zašto traže produžetak boravka. Tada će Priština moći da iskoristi svoje diskreciono pravo da, bez obaveze da ikome išta obrazloženje, po sopstvenoj proceni odluči da li će nekom pripadniku svešteničkog klira SPC dozvoliti boravak na Kosovu i Metohiji duži od tri dana.
Ako znamo koliko je to osetljivo pitanje i da Srpska pravoslavna crkva, odnosno Eparhija raško-prizrenska, ne može da funkcioniše bez monaha i sveštenika u hramovima i svetinjama, onda je jasno kakve pogubne posledice bi to moglo da izazove, tvrdi naš sagovornik.
Ovim propisom daje se ogromno diskreciono ovlašćenje Prištini da po sopstvenoj proceni odobrava ili uskraćuje boravak duži od tri dana na Kosovu i Metohiji. Imajući u vidu dosadašnju praksu postupanja Prištine i njenih organa, nije teško pretpostaviti da će i njihova praksa u ovom slučaju biti diskriminatorna.
Brisanje stanovništva
Čelić objašnjava da, iako se od strane međunarodnih predstavnika, ali i od pojedinih zvaničnika Srbije, može čuti da albanski zakon o strancima nije neustavan i da je u skladu sa evropskim standardima, to jednostavno nije tačno. On upozorava da ukoliko se zaista sprovede, ovaj zakon će eliminisati čitave kategorije stanovništva.
Taj zakon, blago rečeno, eliminiše čitave kategorije stanovništva. Po tom zakonu, svi raseljeni i izbegli sa Kosova i Metohije, kojih je i dalje preko 200.000, smatraju se strancima. Oni ostaju bez, uslovno rečeno, „državljanstva“ Kosova. Sva lica koja su rođena na Kosovu i Metohiji, a upisana su u matične knjige u okviru sistema Srbije, takođe su pravno neprepoznatljiva u tom kvazipravnom projektu iz Prištine. Sva deca rođena iz brakova sklopljenih pred matičarima koji su postupali po propisima Srbije — što je do juče bilo, a i danas jeste slučaj, samo je matična služba izmeštena na administrativne prelaze — takođe su pravno neprepoznatljiva. Pored toga, nastavlja profesor Čelić, svi građani Srbije koji nisu sa Kosova i Metohije, proglašavaju se strancima, što je po Rezoluciji 1244 – apsolutno neprihvatljivo.
Taj propis je neodrživ. Iako on na prvi pogled deluje neutralno, ako se bilo koji propis primenjuje na nejednake, on proizvodi diskriminaciono dejstvo i jasno je da će ta diskriminacija pogoditi pre svega srpski narod.
„Prva posledica – slom Univerziteta“: Kosovski zakoni udarac na preostale srpske institucije
Najviše će ispaštati univerzitet
Kada je reč o problemima koje primena nakaradnog Kurtijevog zakona može da izazove, Čelić kaže da je jasno da će najosetljiviji mehanizam među pogođenima biti visoko obrazovanje, odnosno univerzitet. To je najotvorenija institucija — nije to univerzitet jedne mesne zajednice, dela grada ili regiona, već Univerzitet Republike Srbije, u kojem rade i studiraju brojna lica koja nisu sa Kosova i Metohije. Podsećam da je isti taj univerzitet prognan 1999. godine i da su svi nastavnici, saradnici i studenti tada prognani. Nastavnici koji su rođeni na Kosovu i Metohiji i radili do 1999. godine, pa onda prognani, po ovom zakonu će se takođe smatrati strancima.
Profesor Čelić će inače govoriti o tragičnoj situaciji i nemogućim kvazizakonskim okvirima koje sprovodi Kurtijev režim na Kosovu i Metohiji na tribini Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu, u petak 6. marta. To će biti prva tribina sa ovom tematikom održana na beogradskom univerzitetu. Povodom spornog zakona ranije ove nedelje oglasila se i Eparhija raško-prizrenska uz upozorenje da bi rigidna i ishitrena primena pravila, bez jasnog prelaznog režima i bez izvodljivih procedura za veće grupe ljudi mogla da dovede do nesagledivih posledica. Iz Eparhije pozivaju sve nadležne da pokažu odgovornost i da se kroz dijalog i praktična rešenja izbegne bilo kakva primena pomenutog zakona koja bi imala negativan i diskriminatoran efekat po srpsku zajednicu.
