Studije o inteligenciji pasa se sprovode nizom testova koji procenjuju različite aspekte – pamćenje, rešavanje problema ili nezavisno razmišljanje.
Kada se govori o inteligenciji pasa, moraju se razlikovati njihove dve vrste sposobnosti: urođene i one stečene kroz učenje. Prva zavisi od bioloških karakteristika psa, kao što su vid ili miris. Određene rase pasa imaju razvijenija spomenuta čula kroz veštačku selekciju i stoga i prednost kada se nađu na određenim testovima.
Druga je ona koja se dobijaju kroz obuku i socijalizaciju, kao što su pamćenje, empatija ili veština pri tumačenju gestova i praćenju instrukcija. Iako se ove veštine mogu unaprediti kroz obuku, istina je da donekle zavise od rase, ali ne iz čisto biološkog razloga.
Na primer, ako se rasa široko koristi u terapeutske svrhe, za uzgoj će biti odabrani društveniji i empatičniji pojedinci, čije će potomstvo naučiti ovo ponašanje od svojih roditelja. S druge strane, ako je rasa ovčarska, tendencija je da se izaberu nezavisniji pojedinci koji vole da istražuju okolinu. To značiti da će se prilikom polaganja testova inteligencije, određen rase izdvajati u oblastima u kojima su ove osobine odlučujuće.
Kako se sprovode testovi inteligencije na psima?
Ovi testovi su promenljivi, ali generalno su svrstani u šest domena:
1. Memorija: procenjuje se sposobnost pasa da pamte reči i situacije. Neki tipični testovi traže od psa da donese određeni predmet; sakrivanje nečega ispod čaše – između nekoliko njih, mešanje i naredba da naznači ispod koje se nalazi predmet.
2. Empatija: stav psa se procenjuje u interakciji sa poznatim i nepoznatim ljudima. Ono može biti neprijateljsko, nepoverljivo, ravnodušno, privrženo ili euforično. Takođe se procenjuje da li pas samo reaguje na interakciju ili je aktivno traži. Testovi empatije takođe uključuju sposobnost prepoznavanja izraza lica i reagovanja na izraze osećanja kao što su radost, strah ili tuga.
3. Istraživanje: procenjuje se nivo interesovanja psa za istraživanje okoline. Ovo može, ali i ne mora uključivati dodatnu motivaciju, kao što je miris hrane. Rade se i testovi pretrage, koji se sastoje od skrivanja nečega poznatog mirisa i izdavanja komandi da pas to i potraži.
4. Poslušnost: ponašanje psa se ocenjuje u odnosu na uputstva koje mu izdaje osoba koja vodi računa o njemu, kao što je broj komandi koje zna i brzina kojom ih izvršava. Takođe, može da se meri stepen poslušnosti kada su ova uputstva u suprotnosti sa instinktom psa, na primer, tako što će ga ostaviti samog u sobi sa hranom i zabraniti mu da je jede.
5. Logično rešavanje problema: Procenjuje se sposobnost psa da dobije nagradu postavljenu u uređaj koji zahteva neku manipulaciju da bi se otvorio, kao što je povlačenje poluge.
6. Nezavisno razmišljanje: procenjuje se sposobnost psa da deluje i donosi zaključke bez pomoći ljudi. Neki od ovih testova uključuju sposobnost otkrivanja „laži“: na primer, psu se pokazuje poslastica ispod čaše, potom mu se izdaje komanda da otkrije gde je i istovremeno se pokazuje na drugu čašu, da bi se procenilo da li pas više veruje svom sećanju ili uputstvima.
Prednosti rasa
Pošto se ova istraživanja, iz praktičnih razloga, sprovode sa ograničenim brojem rasa u isto vreme (zvanično ih ima oko 450), normalno je da se liste „najinteligentnijih pasa“ razlikuju. Ali pored toga, mora se uzeti u obzir da se mnoge rase ističu u određenim oblastima.
Jasan primer su oni koji se uzgajaju za određenu svrhu, kao što su lovački ili ovčarski psi. Na primer, čuveno je izvanredno pamćenje border kolija, koji često zauzimaju prva mesta na testovima inteligencije pasa. Ova rasa je uzgajana kao ovčarski pas i njihov uzgoj je nastojao da poboljša poslušnost, zbog čega je sposobna da zapamti komande uz vrlo malo ponavljanja – kao posledica toga, normalno je da je njihovo pamćenje izvanredno.
Takođe se mora uzeti u obzir da su ove klasifikacije nastale na osnovu proseka dobijenog iz svih rezultata, i da često, sposobnosti psa zbog kojih postiže bolje rezultate u jednoj oblasti štetno utiče na rezultate u drugoj. Jasan primer za to su psi pratioci kao što su zlatni retriveri, koji imaju tendenciju da dobiju rezultate znatno više od drugih rasa na testovima empatije, ali u isto vreme obično dobijaju niže rezultate na testovima nezavisnog razmišljanja, jer vole svoje vlasnike i teško im je da zamisle kako ih njihov čovek „vara“.
Ali zato su tu rase poput nemačkih ili belgijskih ovčara, koji obično učestvuju u zadacima spasavanja: psi koji se od štenaca podstiču da deluju samostalno, razvijaju bolje veštine učenja, rešavanja problema i samostalnog razmišljanja. Isto tako, psi koji se uzgajaju u terapeutske svrhe lakše i brže razvijaju veštine socijalizacije i odgovor na komande.
Izvor: nationalgeographic.rs
