Студије о интелигенцији паса се спроводе низом тестова који процењују различите аспекте – памћење, решавање проблема или независно размишљање.
Kада се говори о интелигенцији паса, морају се разликовати њихове две врсте способности: урођене и оне стечене кроз учење. Прва зависи од биолошких карактеристика пса, као што су вид или мирис. Одређене расе паса имају развијенија споменута чула кроз вештачку селекцију и стога и предност када се нађу на одређеним тестовима.
Друга је она која се добијају кроз обуку и социјализацију, као што су памћење, емпатија или вештина при тумачењу гестова и праћењу инструкција. Иако се ове вештине могу унапредити кроз обуку, истина је да донекле зависе од расе, али не из чисто биолошког разлога.
На пример, ако се раса широко користи у терапеутске сврхе, за узгој ће бити одабрани друштвенији и емпатичнији појединци, чије ће потомство научити ово понашање од својих родитеља. С друге стране, ако је раса овчарска, тенденција је да се изаберу независнији појединци који воле да истражују околину. То значити да ће се приликом полагања тестова интелигенције, одређен расе издвајати у областима у којима су ове особине одлучујуће.
Kако се спроводе тестови интелигенције на псима?
Ови тестови су променљиви, али генерално су сврстани у шест домена:
1. Меморија: процењује се способност паса да памте речи и ситуације. Неки типични тестови траже од пса да донесе одређени предмет; сакривање нечега испод чаше – између неколико њих, мешање и наредба да назначи испод које се налази предмет.
2. Емпатија: став пса се процењује у интеракцији са познатим и непознатим људима. Оно може бити непријатељско, неповерљиво, равнодушно, привржено или еуфорично. Такође се процењује да ли пас само реагује на интеракцију или је активно тражи. Тестови емпатије такође укључују способност препознавања израза лица и реаговања на изразе осећања као што су радост, страх или туга.
3. Истраживање: процењује се ниво интересовања пса за истраживање околине. Ово може, али и не мора укључивати додатну мотивацију, као што је мирис хране. Раде се и тестови претраге, који се састоје од скривања нечега познатог мириса и издавања команди да пас то и потражи.
4. Послушност: понашање пса се оцењује у односу на упутства које му издаје особа која води рачуна о њему, као што је број команди које зна и брзина којом их извршава. Такође, може да се мери степен послушности када су ова упутства у супротности са инстинктом пса, на пример, тако што ће га оставити самог у соби са храном и забранити му да је једе.
5. Логично решавање проблема: Процењује се способност пса да добије награду постављену у уређај који захтева неку манипулацију да би се отворио, као што је повлачење полуге.
6. Независно размишљање: процењује се способност пса да делује и доноси закључке без помоћи људи. Неки од ових тестова укључују способност откривања „лажи“: на пример, псу се показује посластица испод чаше, потом му се издаје команда да открије где је и истовремено се показује на другу чашу, да би се проценило да ли пас више верује свом сећању или упутствима.
Предности раса
Пошто се ова истраживања, из практичних разлога, спроводе са ограниченим бројем раса у исто време (званично их има око 450), нормално је да се листе „најинтелигентнијих паса“ разликују. Али поред тога, мора се узети у обзир да се многе расе истичу у одређеним областима.
Јасан пример су они који се узгајају за одређену сврху, као што су ловачки или овчарски пси. На пример, чувено је изванредно памћење бордер колија, који често заузимају прва места на тестовима интелигенције паса. Ова раса је узгајана као овчарски пас и њихов узгој је настојао да побољша послушност, због чега је способна да запамти команде уз врло мало понављања – као последица тога, нормално је да је њихово памћење изванредно.
Такође се мора узети у обзир да су ове класификације настале на основу просека добијеног из свих резултата, и да често, способности пса због којих постиже боље резултате у једној области штетно утиче на резултате у другој. Јасан пример за то су пси пратиоци као што су златни ретривери, који имају тенденцију да добију резултате знатно више од других раса на тестовима емпатије, али у исто време обично добијају ниже резултате на тестовима независног размишљања, јер воле своје власнике и тешко им је да замисле како их њихов човек „вара“.
Али зато су ту расе попут немачких или белгијских овчара, који обично учествују у задацима спасавања: пси који се од штенаца подстичу да делују самостално, развијају боље вештине учења, решавања проблема и самосталног размишљања. Исто тако, пси који се узгајају у терапеутске сврхе лакше и брже развијају вештине социјализације и одговор на команде.
Извор: nationalgeographic.rs
