Пише: Ник Мартин
Демографска темпирана бомба у Европи откуцава већ деценијама. Земље Европске уније постају све старије, а људи живе дуже. Више од петине становништва Европске уније сада има 65 или више година. Очекује се да ће тај број порасти на трећину до 2050. године.
Светска здравствена организација је прошле године упозорила 2024. број особа старијих од 65 година први пут премашити број млађих од 15 година у Европи. И поред великог пораста имиграције у последње две деценије, континент још увек мора да привуче довољно радника чији порези могу да покрију растуће трошкове јавних пензија.
Економисти предвиђају да ће до 2050. године у Европи бити мање од два радника на сваког пензионера, у поређењу са три колико их има сада. У међувремену, годишњи трошак за јавне пензије достигао је више од 10 одсто бруто домаћег производа (БДП) у 17 од 27 држава чланица ЕУ. Свих 17 – осим једне – налазе се у Западној Европи. У Италији и Грчкој, пензије коштају јавне финансије више од 16 одсто БДП.
Подизање старосне границе иритира старије раднике
Како би се решили енормни растући трошкови, неколико држава ЕУ је променило своје јавне пензионе системе, укључујући подизање старосне границе за одлазак у пензију. У Француској су, на пример, прошле године месецима трајале демонстрације због планова да се радници пензионишу са 64 уместо са 62 године.
Друге европске земље су отишле још даље. Велика Британија, на пример, планира да од средине 2024-их продужи радни век до 68. године. Осим тога, жене су се у Британији некада пензионисале пет до седам година раније од мушкараца, али је старосна граница за пензију изједначена.
„Холанђани су недавно реформисали свој пензиони систем, али он не постиже постављене циљеве“, рекао је Ханс ван Мертен, професор европског пензионог права на Универзитету у Утрехту за DW. „Такође у Немачкој, Белгији и многим другим европским земљама, не видим потребне реформе. Они сами себи копају гроб.“
Милиони људи још увек немају план о приватним пензијама из сопственог доприноса које би требало да допуне њихове државне пензије. То додатно оптерећује јавне финансије. Подаци из „Еуробарометра“ од прошле године показали су да само 23 одсто становника ЕУ има професионални пензиони план, док је само 19 процената допунило државну пензију приватном. Бројке се знатно разликују међу државама ЕУ.
Одвојено истраживање организације Иншуранс јуроп показало је да 39 одсто испитаника не штеди за пензиони период – тај број је још већи међу женама и радницима старијим од 50 година. А многи који то чине су незадовољни условима штедње.
Мали приходи и инфлација
„Током последње деценије, пензиона криза у Европи значајно се погоршала због ниских реалних прихода пензионих фондова који нису били довољни да надмаше инфлацију“, рекао је Арно Удмон, директор комуникација у организацији Бетер фајненс из Брисела, за DW. „То је резултирало значајним губитком куповне моћи за штедише.“
Анализа Финског центра за пензије показала је да су номинални приходи на приватне пензионе фонодове широм света прошле године у просеку износили осам одсто. Међутим, након што је узета у обзир деценијама висока инфлација која је уследила после проглашења пандемије корона-вируса, добијен је реалан број од само два процента.
Инфлација у еврозони достигла је врхунац од 10,6 одсто на годишњем нивоу у октобру 2022. године.
Када је реч о приватним пензијама, односно, добровољним пензионима фондовима, они често не дају задовољавајуће резултате због недовољне транспарентности друштава за управљање тим фондовима, како на плану њиховим трошкова тако и када је реч о накнадама које им се плаћају. Зато је и са таквим фондовима „сустизање“ инфлације велики проблем.
Споро увођење преносиве ЕУ пензије
У марту 2022, ЕУ је увела Паневропски лични пензиони производ (ПЕПП). То је план који омогућава радницима да обезбеде себи додатну пензију која је у потпуности преносива приликом пресељења у друге државе ЕУ. План је свима на располагању, али није обавезујућ.
Међутим, план је увела само једна земља – Словачка. „ПЕПП је на снази већ две и по године“, рекао је ван Мертен, „али велики инвестициони фондови кажу да немају капацитете да сами уводе ПЕПП и траже партнере за то“.
Према речима неких стручњака, проблем је и у томе што је ПЕПП превише компликован. ПЕПП се такође сматра непожељном конкуренцијом за инвестиционе фондове попут Блекрока или Фиделитија, чији су највећи клијенти велики холандски, норвешки и немачки пензиони фондови који представљају десетине милиона европских штедиша.
Ван Мертен се залаже за поједностављење и већу флексибилност ПЕПП, јер неке државе ЕУ не дају том пензионом плану исте пореске олакшице као другим приватним пензионим плановима.
У неколиким индустријама у ЕУ – од немачке хемијске и металске индустрије до француског националног железничког оператера – постоје професионални пензиони планови. Готово 60 одсто немачких радника који плаћају социјално осигурање обухваћен је таквим плановима. Они често омогућавају штедишама, посебно људима који раде физички захтевне послове, да се раније пензионишу.
Радници траже већу флексибилност пензија
Људима је, међутим, потребна још већа флексибилност када се ради о њиховим инвестицијама и старосној граници за одлазак у пензију. Појава нео-брокера као што су Робинхоод, еТоро и немачки Траде Републиц, који корисницима омогућавају управљање инвестицијама путем апликација на паметним телефонима, донекле је заменила многе компликоване и тешке пензионе системе Европе.
Традиционални финансијски провајдери тврде да апликације за мобилно инвестирање подстичу кориснике да преузимају непотребне ризике о којима не знају довољно и да би то могло да угрози њихове дугорочне приносе, док присталице тог система тврде да је он учинио инвестирање једноставнијим, јефтинијим и транспарентнијим.
У будућности би више влада ЕУ могло да дозволи радницима да део својих државних пензијских уштеђевина директно улаже на берзу, као што је то случај у Шведској. Ван Мертен верује да би радници били боље мотивисани да штеде ако би имали већу контролу над начинима на који се њихова средства улажу.
„Желите ли да ваша штедња буде зелена? Желите ли да инвестирате у Израел или не? Нека појединац одлучи. Зашто би социјални партнери или синдикати одлучивали о томе уместо вас?“ запитао се он, мислећи на приватне пензионе планове које не контролишу сами корисници.
Арно Удмон из организације Бетер фајненс упозорава да ће доћи дан када ће тежиште процеса да се пребаци са јавних на приватне пензијске системе штедње, и да штедише за то – нису спремне. „Постоји велика вероватноћа да ће следећа генерација Европљана у пензију отићи знатно сиромашнија и касније него њихови старији вршњаци“, рекао је.
Извор: DW
