Четвртак, 18 јун 2026
Журнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Више
  • ЖУРНАЛИЗАМ
  • СТАВ

  • 📰
  • Архива претходних објава
Font ResizerAa
ЖурналЖурнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Препорука уредника
  • Контакт
Претрага
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Изаберите писмо
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Follow US
© Журнал. Сва права задржана. 2024.
МозаикНасловна 5Политика

Колике су пензије у Европској унији, колике у региону?

Журнал
Published: 17. октобар, 2023.
Share
(Foto: pixabay)
SHARE

Француска је земља с другом највећом јавном потрошњом за пензије у ЕУ, иза Грчке и Италије. Иако се под издвајања за пензије урачунавају и оне за инвалидску или наслијеђена, старосна ипак заузима највећи постотак. Међу земљама у региону издвајања за пензије су релативно изједначена ако се посматра постотак БДП-а државе. За 40 година радног стажа радник у Словенији прима 660 еура.

(Foto: pixabay)

Да постотак издвајања не значи нужно и веће пензије, показују и бројке о просјечним пензијама других држава. Тако пензионер у Норвешкој у просјеку прима пензију од готово 1.800 еура, док држава издваја око 10,5 посто БДП-а; француски пензионер има више него двоструко нижу пензију (833 еура), а држава издваја знатно више јавног новца за пензије. Аустралија, са најмањим издвајањем јавног новца, својим пензионерима у просјеку исплаћује више од 1.300 еура.

Ваља нагласити да је у свим поменутим држава минимална законска граница за одлазак у пензију у правилу виша од 65 година и у процесу је раста. У Њемачкој – првом комшији Француске – све су гласнији захтијеви да се ради и до 70 године.

Старосна граница за одлазак у пензију у Њемачкој се постепено повећава – са 65 на 67 година, што би се требало десити до 2031. године.

Поглед на пензијске системе Европе и свијета, даје увид колико су нижа примања пензионера у региону.

И док је у Словенији просјечна пензија од 800 еура конкурентна оним у државама Европске уније, остатак Западног Балкана знатно заостаје. То се односи и на Хрватску, чланицу ЕУ, гдје је просјечна пензија дупло мања него у Словенији – 388 еура. Али у Словенији има пензионера који за 40 година радног стажа примају само 660 еура пензије!

Црногорски пензионери, након посљедњих повећања пензије, у просјеку примају 359 еура мјесечно.

Подаци Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање Србије показује да је у тој држави просјечна пензија сада износи 323 еура, што такође представља значајно повећање у посљедњих неколико година.

Овогодишњим најављеним повећањем пензија, просјечна пензија у Сјеверној Македонији износи 311 еура.

Најниже примања у регији имају пензионери у Босни и Херцеговини – у просјеку примају 294 еура мјесечно. Пензије су нешто више у ентитету Федерација БиХ него у Републици Српској.

Треба напоменути да у пракси, посебно у земљама региона, просјечна пензија не представља прави приказ стања на терену. Јако велики број старије популације прима минималне пензије, које су у правилу знатно ниже од просјечне, док просјек „поправља“ доста мањи број оних који примају веће пензије.

У Србији рецимо има 1.650.000 пензионера, што је петина становништва. Посљедње доступни подаци показују да чак 900.000 пензионера има нижа примања од просјечне пензије, док највишу пензију (вишу од 850 еура) прима 11.000 људи. Из Удружења синдиката пензионера Србије су саопштили да 1,1 милион пензионера у држави живи на граници сиромаштва преноси ГПМаљевац

Извор: rtcg.me

Share This Article
Facebook Telegram Copy Link
Previous Article Има ли дијалога после нестанка дијалога?
Next Article Штета што не идемо заједно

Избор писма

ћирилица | latinica

Ваш поуздан извор за тачне и благовремене информације!

На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.
FacebookLike
XFollow
YoutubeSubscribe
- Донације -
Ad image

Популарни чланци

Не у НАТО, не у рат против планете

Пацифисте и екологе за сада изједа потмула зебња. За неколико дана зебња се може претворити…

By Журнал

Милош Лалатовић: Феномен шока као умјетнички израз

Пише: Милош Лалатовић Једна од готово незаобилазних израза у умјетности, било филму, музици, сликарству, вајарству,…

By Журнал

Трамп: САД под Бајденом су постале „сиромашна земља“

Према његовим ријечима, САД су за само двије године од најмоћније земље прошле до једне…

By Журнал

Све је лакше кад имаш тачну информацију.
Ви то већ знате. Хвала на повјерењу.

Можда Вам се свиди

Политика

Евроазијски Бехемот

By Журнал
ДруштвоМозаикНасловна 3

Владика Теодосије у цркви у Звечану служио молебан за мир: Треба нам смирења, треба нам трпљења

By Журнал
ЖУРНАЛИЗАММозаикНасловна 5ПолитикаСТАВ

Слободан Орловић: Бриселско-охридска сенка над Уставом

By Журнал
КултураМозаик

Како је Његош из штуца погађао наранче (Савременици о Његошу, прва цртица)

By Журнал
Журнал
Facebook Twitter Youtube Rss Medium

О нама


На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.

Категорије
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
Корисни линкови
  • Контакт
  • Импресум

© Журнал. Сва права задржана. 2024.

© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Добродошли назад!

Пријавите се на свој налог

Username or Email Address
Password

Lost your password?