Udruženje „Poreklo“ u saradnji s Biološkim fakultetom iz Beograda završilo je studiju o etnogenezi i porijeklu Srba Stare Hercegovine. Istraživanje će biti objavljeno početkom sledeće godine i pruža podatke o porijeklu, kako pojedinačnih rodova, tako uopšte stanovništva tog dijela bivše Jugoslavije.
U okviru projekta testirano je više od hiljadu sto muškaraca kojima je na osnovu pi-si-ar testa, analiziran uzorak „ipsilon dnk hromozoma“.
- Natpolovičan broj testiranih muškaraca Srba u Hercegovini ima poreklo koji ih dovodi u vezu s drugim slovenskim narodima. Ima i, što je vrlo interesantno, veza sa onima koji su bili hiljadama godinama ranije, da ih nazovemo, predslovenskim stanovnistvom. Takođe, imamo i onih čiji su preci došli pre 800, 900 godina, navodi Jovica Krtinić iz Udruženja „Poreklo“.
„U okviru te haplogrupe koja je karakteristična za Slovene mi ćemo sada da uradimo podhaplo grupe i da vidimo da li su sve one prisutne u populaciji Srbije ili je možda samo neka od podrgrupa haplogrupe prisutna kod nas“, objašnjava dr Milica Keckarević Marković sa Biološkog fakulteta.
Istraživanje je trajalo gotovo pet godina, a sve činjenice i rezultati objedinjeni su u publikaciji sa preko 1.200 strana.
„Haplogrupa koja je načešća kod Hercegovaca, I-dva je nesumnjivo došla u toj slovenskoj seobi početkom sedmog veka sa zamišljene tromeđe Belorusije, Ukrajine i Poljske“, napominje Krtinić.
Ovo je jedno od najvećh istraživanja takve vrste na našim prostorima, a na njemu su osim genetičara radili i drugi brojni strucnjaci.
„Pokazalo se da je ovo multidisciplinarna stvar. Da to nije samo molekularna biologija. Da je to istorija, lingvistika, arheoligija, fizička antropologija… Mnogo toga je tu uključeno i danas bilo šta da se radi, mislim da mora tako da se radi, upravo, tako. Da se iz raznih ugolova problem osvetli i onda dobije studija poput ove“, dodaje Jovica Krtinić.
- Ono što ja volim da pomenem, to je samo jedan predak, u nizu predaka koji je po neprekinutoj muškoj liniji naš predak. Znači, nema nekog velikog značaja ko smo, šta smo, niti nas nešto posebno odvaja kao srpski narod, već nam govori o tome kako su su se narodi kretali i mešali pre nastanka nacija, ističe dr Keckarević Marković.
„Srpski DNK projekat“ smatra se jednom od najvećih DNK nacionalnih baza ovakve vrste u svetu. Do sada je za potrebe više istraživanja koje je radilo ovo udruženje u saradnji s Biološkim fakultetom, testirano više od 7.000 ljudi.
Izvor: B92
