Пише: Јована Ђуровић
Хејли Робсон из Вест Палм Бича на Флориди имала је 16 година када је другарица упитала да ли је заинтересована да заради 200 долара. Из топа је одговорила потврдно, а другарица јој је објаснила да само треба да „измасира неког типа“. Тако је Хејли завршила у вили Џефрија Епстина 2002. године. Договорена масажа се претворила у нежељено додиривање и сексуално злостављање. Пошто се завршило, Епстин јој је платио 200 долара и обећао да то више неће радити под условом да му доводи девојке свог узраста, и за сваку добије по 200 долара. Тако је Хејли Робсон две године зарађивала себи за живот. Са 18 је напустила Епстинову фабрику подвођења и после година терапије изашла у јавност са својом причом. Данас је једна од најгласнијих боркиња да истина о Епстину изађе на видело. Хејли Робсон је са групом других жртава стајала на Капитол хилу уочи гласања о Закону о транспарентноси досијеа Епстин, који је Конгрес усвојио на миг председника. Доналд Трамп је два дана пред гласање доживео изненадно просветљење и одлучио да подржи објављивање докумената о Епстину, за које је месецима тврдио да су превара у режији демократа.
„Председнику поручујем следеће: разумем да је променио став и захвална сам на томе, али не могу да се не запитам која је агенда иза тога? Слушајте ме добро: ја сам трауматизована, али нисам глупа“, рекла је Хејли Робсон. Она и друге жене, које су као тинејџерке преживеле злостављање Епстина и његових саучесника, поздравиле су усвајање дуго очекиваног закона, али су и наставиле да сумњају јер недостаје одговор на питање зашто је Трамп одједном променио мишљење? Да ли је коначно схватио да искази жртава нису лажни и да оне заслужују да се сазна истина, или га је ошамарио пад рејтинга пошто није испунио обећање дато својим бирачима, љубитељима теорија завере, да ће објавити Епстинов досије?
Непотпуни документи
Да би се разумела природа овог преокрета мора се знати да, прво, Трампу уопште није био потребан закон у Конгресу да би наредио објављивање поверљивих докумената. Има овлашћење да то уради и сам – ако хоће. По његовој наруџбини, секретарка за правосуђе Пем Бонди је у фебруару објавила нека документа, али не сва – па је разочарао своје гласаче. У јулу је поново наредио Бонди да објави транскрипте сведочења из истраге о Епстину, пошто је у јавност испливао цртеж голог женског тела са шифрованом поруком, који је Трамп наводно послао Епстину за рођендан. Али, опет није објављено све, база остаје незадовољна и наставља да дахће Трампу за вратом. Негде у исто време, средином јула, демократа Ро Кана и републиканац Томас Меси у Представничком дому подносе предлог Закона о транспарентности докумената о Епстину. Али, председавајући Мајк Џонсон – један од највернијих трамписта, одбија да стави предлог на гласање. Предлагачима се прикључују три Трампове лојалисткиње, Марџори Тејлор Грин, Лорен Боберт и Ненси Мејс, и крећу алтернативним путем: скупљају 218 потписа који председавајућег обавезују да предлог стави на гласање. Сем поменутих четворо републиканаца, други јавно не подржавају закон. Али онда Трамп иступа са подршком и, магично, оба дома Конгреса га експресно и готово једногласно усвајају.
На први поглед делује да су републиканци пратили председникове заповести, али неки аналитичари верују да је притисак ишао одоздо: од бирача, преко републиканаца, ка Трампу. Чланови Конгреса уочи реизбора 2026. прате пулс грађана незадовољних начином на који се Трамп поставио у овој ситуацији. Истраживање Ројтерса и Ипсоса показало је да само 44 одсто републиканца сматра да Трамп добро управља кризом, а чак 70 одсто Американаца сматра да власт крије информације о случају Епстин.
Председнику САД рејтинг је пао на најнижи проценат откако је други пут на власти, чему је у великој мери допринела и ова афера, па је могуће да је Трамп променио курс када је видео да његов брод не плови куда треба. Све се ово дешава после изборних победа демократа на локалу, најдуже блокаде владе у историји за коју народ криви републиканце, и уочи конгресних избора 2026. у којима партија председника традиционално губи. Невоље за Трампа су и свађе са заштитним лицима МАГА покрета попут Марџори Тејлор Грин којој је поручио да је „издајица“ и да неће подржати њен реизбор. Грин је убрзо након тога најавила да се неће ни кандидовати.
Жртве без правде
А где су жртве и њихово право на истину у овој калкулацији? Нажалост, тамо где су биле и свих ових година: на последњем месту. Далеко од тога да је само Трамп заташкавао аферу или штитио Епстина. У томе је учествовао цео систем. Рецимо, када је Епстин 2008. године осуђен за подвођење малолетница на Флориди, добио је казну од 18 месеци затвора – али и дозволу да шест пута недељно на по 12 сати иде у канцеларију, а остатак времена проводи у приватном затворском крилу. „Одслужио“ је 13 месеци. Претходно се нагодио са тужиоцима да одбаце федералне оптужбе против њега и да имена четворо познатих и других потенцијалних саучесника остану тајна и да не буду кривично гоњени. Епстин је поново ухапшен 2019. када је тужилаштво у Њујорку подигло оптужницу за секс трафикинг малолетница. Неколико недеља касније убио се у њујоршком затвору, пре почетка суђења.
Његова саучесница и некадашња партнерка, Гилејн Максвел, осуђена је на 20 година затвора због подвођења малолетница. И нико други за сада није кривично одговарао, а званичне процене су да је жртава било више од хиљаду. У документима које су до сада објавиле демократе у Конгресу помињу се, између осталих и Трамп и Бил Клинтон, Стивен Хокинг, Ноам Чомски, бивши председник Харварда и економиста Лоренс Самерс, бивши стратег Беле куће Стивен Бенон, Трампов адвокат Алан Дершовиц и други. То што су повезани са Епстином не значи и да су починили неко кривично дело. Трамп је, рецимо, са Епстином ишао на журке, наводно му честитао рођендан цртежом голе жене и „знао је за девојке“ – како се наводи у Епстиновој имејл преписци – али за сада нема доказа да је учествовао у подвођењу или експлоатацији малолетница. Трамп тврди да докази и не постоје, јер да постоје – демократе би их објавиле.
Хоће ли сада коначно бити објављено све? Вероватно не. Нови закон налаже Секретаријату за правосуђе да у року од 30 дана објави документа из досадашњих истрага и судских поступака о Епстину – транскрипте сведочења, телефонских разговора, имена и друге податке свих оних који имају било какве везе са Епстином, укључујући и званичнике из власти. Тражи се објава и свих договора о вансудском поравнању, признању кривице, као и интерне комуникације и одлуке Секретаријата за правосуђе у овом случају. Међутим, Секретаријат може да не објави документа која би угрозила националну безбедност, спољну политику, текуће истраге или судске поступке. Трамп је недавно наредио Секретаријату да отвори истрагу о везама Клинтона, Самерса и демократског донатора Рида Хофмана, чија су се имена појавила у Епстиновим мејловима. Да ли ће ова истрга послужити као згодан изговор да се документа не објаве, засад није познато.
На крају, нешто од истине ће изаћи на видело. Трампови бирачи и теоретичари завере биће релативно намирени, а председник се нада да ће после овога прича о Епстину коначно да „умре“. А жртве? Оне су спремиле план Б за случај да их политичари, традиционално, опет изневере.
„Ако се не објави све, проговорићемо ми.“
Извор: Радар
