Пише: Јована Ђуровић
Федерални агенти донели су смрт и терор на улице Минеаполиса, али изабрали су погрешан град. Снага и солидарност људи инспирисали су целу земљу и потврдили да је то и даље Америка какву знамо, поручио је музичар Брус Спрингстин у главном граду Минесоте, на протесту Без краљева. А онда је отпевао Улице Минеаполиса, песму коју је посветио Рене Гуд и Алексу Претију који су убијени док су протестовали против хапшења имиграната у том граду у јануару. Њихова смрт је била окидач за трећи, синхронизовани талас протеста против политике председника Доналда Трампа, који се 28. марта одржао на више од три хиљаде локација широм САД. Широк је спектар тема које Американце чине незадовољним – од политике према имигрантима, преко економије и трошења домаћег новца на ратове у иностранству, до угрожавања права и слобода, али делује да је оно што их највише боли врло универзално: лаж и безакоње.
Осам милиона људи на улицама
Организатори су проценили да је на улицама у 50 америчких држава било чак осам милиона људи. Овога пута се није ишло на масовне протесте у великим градовима, већ на више скупова у мањим срединама како би се мобилисали бирачи пред међуизборе у новембру, на којима демократе имају шансу да преузму Конгрес од републиканаца. Бела кућа је протесте означила као „групну терапију за оболеле од синдрома опседнутости Трампом“, а Фокс њуз је у госте позвао психотерапеута који је оценио да су демонстранти нездраво опседнути политиком. Трамп је викенд провео на Флориди и није се оглашавао на дан протеста. Може се рећи да су незадовољни грађани сада добро прошли. Прошли пут им је председник бацао фекалије на главу из авиона – на AI снимку.
И у Вашингтону и околини је одржано неколико мањих скупова током дана, па због те раштрканости масовност протеста није била као прошли пут. Једни су шетали против ICE-а, друга група је марширала са макетама глава Доналда Трампа и чланова његовог кабинета са захтевом да се сви ухапсе, трећи су код Конгреса тражили да се Трамп опозове и разреши дужности. Демонстранти су председника називали фашистом, издајником, педофилом, убицом, спонзором Израела. „Имам 93 године и и дошла сам на протест. Да, толико је лоша ситуација!“, писало је на транспаренту који је носила једна жена у инвалидским колицима. А шта је толико лоше под Трампом? На ово питање су сви саговорници Радара, учесници протеста на Капитол хилу, имали проблем да одговоре из прве јер кажу да има превише проблема.
„Све што Трампова администрација ради је антиамеричко. Од царина, до рата, отпуштања људи из владе. Гаслајтује нас и све што каже је лаж – од момента када устане из кревета, па док не оде да спава“, каже Патрик Краули, пензионисани консултант за енергетику, и додаје, типично амерички: „Знате, ја сам добро зарађивао као консултант и плаћао сам дебело порез на то. За те паре једноставно захтевам бољу владу. Јако сам бесан.“Сидни, која ради у редакцији једног познатог америчког подкаста, дошла је са транспарентом једноставног натписа: „Зар вас није нимало срамота?“ „Људи које је Трамп поставио су неспособни и неквалификовани, као и он, али то је постало нова нормалност“, каже она за Радар. „Проблем је у томе што је Трамп урадио толико лоших ствари у последње време да су људи преплављени, не знају више ни на шта да се фокусирају, на шта да се љуте.“
Милитаризација државе
То, међутим, не важи за Хуга Гарсију, рођеног Тексашанина који сада живи у Вашингтону. Он има 13 година и тачно зна шта га највише љути. „Не допада ми се Трампова политика коју спроводи ICE, раде ствари које нису легалне. Депортују и Американце. Али највише ме плаши насиље које изазивају, скоро сви људи које познајем имали су неко лоше искуство са ICE-ом“, прича Хуго за Радар. На протест је дошао са млађом сестром и мамом, која каже да они код куће говоре шпански, али да последњих месеци воде рачуна да ван куће говоре енглески.
И сада су понели транспарент на енглеском који је Хуго сам направио, а на коме пише да је Трамп расиста, фашиста и мрзитељ жена. „Трамп је као Хитлер, само што уместо Јевреја таргетира све људе који нису белци. Његов одговор на све друштвене проблеме у Америци је промоција милитаризације, полиције и затвора“, сматра Скот Грант из суседне државе Мериленд, који је дошао на протест на Капитол хилу. „Али све је кренуло низбрдо још од Никсона, ми живимо у оваквом друштву деценијама. Имам 72 године и могу вам рећи да је Трамп само кулминација свега што се дешавало.“
Иако окупира пажњу светске јавности, рат у Ирану није на врху листе проблема код куће – ако је судити по ономе што се могло видети и чути на протестима где те поруке нису биле доминантне. Дона Рајли, 40-годишњакиња из Вашингтона, носила је парче папира са натписом „Ово није наш рат“. „Трошимо стотине милијарди долара на рат, а могли бисмо тај новац да уложимо у образовање, здравствено осигурање. Уместо да убијамо људе у иностранству, могли бисмо да помогнемо људима код куће“, каже она за Радар. Пентагон је објавио да је првих шест дана рата коштало 11,3 милијарде долара, а незваничне процене су да кошта и до милијарду долара дневно.
Афроамериканац који се представио као Боб додаје још једну димензију коју су истицали и други саговорници нашег недељника: да Трамп за рат није тражио одобрење Конгреса. „И сада на тај нелегални, крвави рат треба да потрошимо сав новац који је Илон Маск наводно уштедео отпуштањима у влади? Узгред, он није ништа уштедео, а трошимо на бомбе и наш буџетски дефицит се само повећава.“ Поред Боба стајала је жена на чијем је транспаренту писало: „Више од 100 мртвих девојчица у школи у Ирану. Зашто?“ Пентагон и даље није одговорио на то питање, односно није објавио налазе своје истраге о том нападу, док су поједини медији објавили да су САД гађале школу због застарелих обавештајних података.
Ружичаста Америка
Паралелно са протестом, у Вашингтону су се одвијали и ружичастији догађаји. Не фигуративно, него и буквално ружичасти: на пар километара од места демонстрација процветале су јапанске трешње, па се фестивал томе у част поклопио са протестом. Још ближе месту демонстрација, неколико стотина метара од Капитол хила, одржавао се традиционални фестивал пуштања змајева. „То ти је Америка, ево видиш, тамо пуштају змајеве и баш их брига за све што се дешава“, каже иритирано Скот Грант из Мериленда. Афроамериканац Боб то објашњава силама системског деловања. „Трамп нас све време лаже, а људи овде или не схватају шта се дешава, или их није брига. Ближи сам томе да мислим да не разумеју јер смо годинама смањивали улагања у образовање и имамо грађане који не размишљају критички. И дошли смо довде.“
Ово је трећи пут да Американци масовно, организовано протестују против Трампа откако је поново на власти. Највећи бунт изазвале су рације ICE-а и распоређивање Националне гарде по градовима, али су многе друге ствари – од незаконитог затварања владиних агенција до проглашења рата без одобрења Конгреса – прошле готово у тишини. „Код нас овакав вид протеста није баш природна ствар, то је као неки мишић који је атрофирао – који имамо, али не користимо га довољно“, објашњава Рајан, наставник музичког у тридесетим из Мериленда. „Ја седим код куће, гледам вести сваког дана и очајан сам јер видим да влада дозвољава кршење закона. И онда сам схватио да треба да изађем на протест, иако ми није најприродније. Али ми се допада идеја да кажем НЕ краљевима. И имам утисак да би требало да будемо више бесни“, закључује Рајан.
Извор: Радар
