Piše: Jovan Zafirović
Nakon Kosovske Mitrovice, plakati na kojima preko trobojke stoje natpisi „Ne damo Srbiju“, „Hoću da učim“, „Hoću mir“ itd., mogu se videti i u Kosovskom Pomoravlju – u Ranilugu, Korminjanu, Domorovcu…
Pre početka nove školske godine šalju poruke oni koji ništa nisu naučili ili ništa nisu hteli da nauče iz tuđih, ali i sopstvenih poraza.
Svako normalan želi mir, svaki patriota ne da Srbiju, i mnogi žele da uče. Ipak, poruke da ne daju Srbiju, da žele mir i da hoće da uče, koje su poslate dirigovano, kao što inače dolazi iz paklene kuhinje neukusa, dovedene su do banalnosti. I to odavno, ali iznova iznenađuju.
Kako to da onaj koji takođe učestvuje u stvaranju nemira kod naroda, samo druge vrste, koji se ogleda u ucenama, pritiscima, pretnjama, udarajući na egzistenciju, može da orkestrirano lepi plakate da želi mir?!
Kako to da onaj ko je svesno učestvovao u zatiranju Srbije na Kosovu i Metohiji, onaj koji je pobeđivao 5:0, ali sebe, jer su to bili autogolovi, onaj koji je zajedno sa vrhovnim, slepo ga slušajući, izvršavao naređenja, predao sve što se predati moglo, može da ne da Srbiju?
Kako to da oni koji su pokupovali diplome, završavali fakultete čija imena ni ne znaju, odbranili diplomske radove, a nisu ih pisali, polagali ispite, a nisu znali kako izgleda indeks, žele da uče?
Svako ko ih zna, zna da su ova pitanja suvišna jer je njima svojstvena hipokrizija širokih razmera. Satkani su od laži, obmane i propagande. U deficitu sa normalnošću, normalane prave ludim. Verne nevernim. Izdane izdajicama.
I, evo, sada, kada se sve srpsko briše, od grafita političko-društvene sadržine, preko murala posvećenih stradalim mladićima, pisma, kada se sve srpsko osporava, targetira, sklanja, hapsi, oni lepe plakate širom Kosova i Metohije, da, šta?!
„Ne daju Srbiju“, „Hoće normalan život“, „Bore se protiv Kurtijevih i svih ostalih blokada“ i „Žele svoju Srbiju nazad“?!
Ne biste vi dali Srbiju, ali vam je bilo draže da ne date benefite, ako hoćete normalan život, niste trebali da ga običnom narodu unenormalite dodatno.
Uzeli su narodu poslednje zrno nade i očekuju da ga zasadi.
Protiv Kurtijevih blokada se ne bori plakatima po Domu kulture, kontejnerima i privatnim kućama, protiv Kurtijevih blokada bori se tamo gde su sve potpisali, predali i usmeno pristali na pakao koji nam se dešava.
Kosovo vam je Srbija, a „Želite svoju Srbiju nazad“, ne bi to bilo kontradiktorno, zbunjujuće, da po vašim rečima Srbija nije na Kosovu (i Metohiji, naravno).
Još jedan bedan pokušaj, još jedan smešan performans srbovanja gubitničke politike svedene na očajničke poteze i vapaj koji pleni neiskrenoću i neverovanju u izgovorene reči, izlepljene ili napisane.
I sve je „Kao jučer iza zavjese“, dogovori im kuće grade, dok naše zatiru.
Izvor: Radio Goraždevac
