Геолошке карактеристике Националног парка Јелоустон у САД, кога напајају бунари топле воде, добро су познате милионима посетилаца који ову дестинацију посећују годинама. Оно о чему мање знамо је „водовод“ испод парка.
Нова студија по први пут открива неке од тих скривених геолошких путева којима теку врући хидротермални флуиди који избијају на површину пукотинама које одређују њихове руте. Добијени подаци сакупљени су помоћу инструмента названог „SkyTEM 312″, који носи хеликоптер. Са уређаја се шаљу електромагнетни сигнали на земљу, што резултира различитим одговорима у зависности од карактеристика стене испод површине.
„Наше знање о Јелоустону дуго је имало недоречених непознаница, које су као мистериозни сендвич. Знамо много о карактеристикама површине из директног посматрања и много о магматском и тектонском систему испод парка, али не знамо шта је у средини. Овај пројекат нам је омогућио да попунимо те празнине, први пут до сада“, истакао је геофизичар Стивен Холбрук, са Вирџинија универзитета.
Подаци које је прикупио „SkyTEM“ систем пажљиво су анализирани да би се реконструисао попречни пресек дубина испод Јелоустона. Тим је утврдио да многе од најпознатијих карактеристика парка леже на врху канала са глином, који су високопроточни и протежу се дуж раседа и пукотина вулканских стена.
Плитка подземна вода тече дуж ових канала, мешајући се са загрејаном водом која долази са дубине од једног километра испод парка. Варијације у овој мешавини доводе до декомпресијског кључања, дегазације и проводног хлађења, узрокујући термални феномен по коме је Јелоустон познат.
Једно од изненађења у студији била је сличност у дубљој структури испод делова парка, са веома различитом хемијом и температурама на површини. Чини се да су те разлике узроковане различитим начинима мешања подземне и загрејане воде, а не другим геолошким факторима.
Биолози, геолози и хидролози већ су показали интересовање за коришћење података, кажу аутори нове студије, посматрајући све, од микробиолошке разноликости широм парка до историјских записа о прошлим токовима лаве.
Рад пријављен у овој студији могао би се чак користити и за добијање напредних упозорења о опасностима од вулкана, које се јављају када се слојеви глине испод Јелоустона привремено затворе, што доводи до опасног и потенцијално експлозивног накупљања гаса.
„Скуп података је толико велики, само смо загребали површину овим првим радом. Истраживања ћемо наставити“, истакао је геофизичар Стивен Холбрук, са Вирџинија универзитета.
РТС
