Касно је за симултани, али смо сасвим на вријеме за дословни превод онога што је Новак Ђоковић рекао себи у браду док је публика на Вимблдону ликовала над његовим несупјешним првим сервисом. Да, да… публика лондонска, цивилизована брутално крши своја деценијска правила да би ускликнула нешто у корист Италијана кога буквално први пут овђе види. А против Новака који је овај турнир толико пута већ освојио. Е па то је разлог за овај наслов. Кога ћу, ради ауторске убједљивости приписати себи и наставити:
Да, свима који упорно навијате не за свог омиљеног играча, него против мене. И то посебно вама на западноевропским и америчким турнирима, гдје осјећам велику омразу против себе. А пошто знам да немате разлога да ми проговорите за неку провокативност, типа Кириоса, нити за неку некоректност спрам спортских правила или спрам противника, онда знам да навијате против мене јер сам Србин. Источњачки, православни уљез у вашим западњачким светковинама.
И вама, овдашњим мрситељима муда у Србији и Црној Гори, који умно анализирате сваки мој повишен тон према мојим сарадницима. А знате да то радим у атмосфери горе описаног притиска. И вама који сте згрожени над подршком коју дајем косовским Србима, и који сте запањени што мој отац да себи одушка да ту и тамо објави свој политички став. Извињавам се вашим мајкама, али сте их призвали у мој пркос према вашим јадним, малим анти-српским и гмизавским покретима.
Не. Публика у Лондону није „овај пут коректна“, нити се стање на Ролан Гаросу побољшало „у односу на претходне године“. Мој пријатељ Небојша Вишковић настоји да прикрије вашу бруку и срамоту и да јавност усресреди на оно што ја најбоље радим, оваквим шминкањем навијачког неморала на европским грен слемовима. А ја, ето, користим прилику да вам сада, на прагу још једног вимблдонског финала „нацртам“ ваше мане, уз сочну српску псовку, која ће нас вјерујем зближити. Пошто кроз њу ступамо и у ближе, рекло би се, фамијијарне односе. Ово сам написао у првом лицу, иако нијесам Новак Ђоковић. Ово бих написао да јесам он. И написао сам, иако нијесам он, умјесто њега, јер знам да он ово неће никад све овако рећи. Он ће то све посложити на много убедљивији начин у недјељу. Када пред смртним адресантима овог мог писамца дохвати још једну звијезду
Оливер Јанковић
