Треба овде привести и пример ступања Косова* у Венецијанску комисију и Банку за развој Савета Европе где су њено чланство подржали представници чак и оних држава које њену независност не признају, управо због тога што чланство у таквим организацијама не значи да је Косово* постало међународно призната држава.
У питању је конкретна тема и она захтева конкретне одговоре. Они ће бити изложени у форми јасног питања и јасног одговора.
Прво питање: Да ли Република Косово* постаје међународно призната држава хипотетичким ступањем у Савет Европе?
Први одговор: Не, ни близу тога. Белорусија, а од скора и Русија, нису чланице Савета Европе, а притом су независне, суверене и међународно признате државе. Једина међународна организација која би децидно прејудицирала статус Косова* уколико би ова самопроглашена република постала њен члан јесте Организација уједињених нација.
Друго питање: Да ли је Вашингтонски споразум прекршен намером власти Републике Косова* да покрену кампању за приступање Савету Европе и да ли је поменути споразум још увек политички релевантан документ?
Други одговор: У тачки 15 Вашингтонског споразума стоји – „Kосово (Приштина) ће пристати да примени једногодишњи мораторијум на подношење захтева за чланство у међународним организацијама. Србија (Београд) ће пристати на једногодишњи мораторијум на своју кампању за повлачење признања (независности Kосова) и уздржаће се од формалног или неформалног захтева било којој нацији или међународној организацији да не призна Kосово (Приштину) као независну државу“.
Будући да је једногодишњи мораторијум истекао, ништа не спречава Косово* да поново покрене кампању за ступање у разне међународне институције, као што ништа не спречава Србију да лобира за повлачење признања независности Косова*. Практично говорећи, Вашингтонски споразум је био део балканске стратегије Доналда Трампа о решавању проблема у региону кроз Мини-Шенген и повећање инвестиција, од које се одустало сменом председничких администрација у Сједињеним Државама. Разне тачке Вашингтонског споразума су и пре овог тренутка биле мртво слово на папиру, у том смислу је дати споразум био мртав убрзо након смене Трампа са власти.
Треће питање: Зашто је самопроглашена република Косово* одабрала овај тренутак за покретање кампање за ступање у чланство Савета Европе?
Трећи одговор: Због отпочињања војне интервенције у Украјини, Русија је сама иступила из Савета Европе суочена са неизбежним избацивањем из ове организације. Парламентарна асамблеја Савета Европе је свеједно гласала за избацивање Русије, не желећи да пропусти тај симболични чин осуде дејстава Русије у Украјини.
Тиме је позиција Србије у Савету Европе ослабљена, јер је Русија располагала са 18 гласова у парламенту Савета Европе, који би сигурно били усмерени против примања Косова* у дату организацију. То је директна, у цифрама изражена, негативна последица руске интервенције у Украјини по интересе Србије у Савету Европе. Постоји још индиректна последица, а то је повећан ниво солидарности између САД и ЕУ уочи пораста претње Русије, а Србија се по питању статуса Косова и Метохије ослањала управо на подршку Русије. Следећи ту логику, евентуално примање Косова* у Савет Европе означиће и додатни ударац пољуљаном престижу Русије на међународној арени.
Четврто питање: Како се постаје члан Савета Европе?
Четврти одговор: Ниједна држава не може самостално да аплицира за чланство, потребно је да њену кандидатуру истакне нека држава која је већ чланица Савета Европе. Следећи корак је гласање за прихватање или одбацивање кандидатуре на Комитету министара. Потребно је да две трећине министара спољних послова, делегираних од свих чланица Савета Европе, подрже кандидатуру неке државе која жели да се прикључи Савету Европе. Ако то гласање успе прописују се услови за ступање конкретне државе које она мора да испуни како би постала чланица Савета Европе (услови су политички, везани за оцену демократије и стандарда људских права).
Комитет министара такође пребацује на ниво Парламентарне асамблеје питање примања или одбацивања кандидатуре за чланство у Савету Европе. Одлука парламента Савета Европе није обавезујућа, али се Комитет министара традиционално њом води. И у Парламентарној асамблеји Савета Европе потребно је добити двотрећинску већину за прихватање кандидатуре за чланство. Уколико једна држава прође оба круга гласања и добије позитивну оцену на основу критеријума за чланство, тек тада она постаје део Савета Европе.
Пето питање: Какви су изгледи Косова* да постане члан и прође та два гласања?
Пети одговор: Пошто већи број чланова Комитета министара Савета Европе признаје независност Косова, а Русије у тој организацији више нема, шансе самопроглашеног Косова* да прође први круг гласања су добре. Други круг гласања је проблематичнији за Косово*. Парламентарна асамблеја Савета Европе рефлектује састав парламената држава чланица, што значи да су делегације држава политички разнородне. Примера ради, десничарске или левичарске антисистемске партије које су представљене у својим националним парламентима такође су присутне и у парламенту Савета Европе, оне могу гласати против примања Косова* у чланство.
Са друге стране, индепендистичке партије, као што је на пример каталонска, могу у оквиру делегације Шпаније гласати за чланство Косова*, иако Шпанија званично не признаје косовску независност. Утолико је губитак гласова руске делегације болнији пошто руска делегација гласа једногласно, јер одражава стање у руској Думи у којој нема реалне опозиције. Прогнозирати исход другог, парламентарног, круга гласања је тешко, али се може констатовати да Косово* иступањем Русије из Савета Европе има веће шансе него икад да буде примљено у ову организацију.
Треба овде привести и пример ступања Косова* у Венецијанску комисију и Банку за развој Савета Европе где су њено чланство подржали представници чак и оних држава које њену независност не признају, управо због тога што чланство у таквим организацијама не значи да је Косово* постало међународно призната држава.
Александар Ђокић
