Treba ovde privesti i primer stupanja Kosova* u Venecijansku komisiju i Banku za razvoj Saveta Evrope gde su njeno članstvo podržali predstavnici čak i onih država koje njenu nezavisnost ne priznaju, upravo zbog toga što članstvo u takvim organizacijama ne znači da je Kosovo* postalo međunarodno priznata država.
U pitanju je konkretna tema i ona zahteva konkretne odgovore. Oni će biti izloženi u formi jasnog pitanja i jasnog odgovora.
Prvo pitanje: Da li Republika Kosovo* postaje međunarodno priznata država hipotetičkim stupanjem u Savet Evrope?
Prvi odgovor: Ne, ni blizu toga. Belorusija, a od skora i Rusija, nisu članice Saveta Evrope, a pritom su nezavisne, suverene i međunarodno priznate države. Jedina međunarodna organizacija koja bi decidno prejudicirala status Kosova* ukoliko bi ova samoproglašena republika postala njen član jeste Organizacija ujedinjenih nacija.
Drugo pitanje: Da li je Vašingtonski sporazum prekršen namerom vlasti Republike Kosova* da pokrenu kampanju za pristupanje Savetu Evrope i da li je pomenuti sporazum još uvek politički relevantan dokument?
Drugi odgovor: U tački 15 Vašingtonskog sporazuma stoji – „Kosovo (Priština) će pristati da primeni jednogodišnji moratorijum na podnošenje zahteva za članstvo u međunarodnim organizacijama. Srbija (Beograd) će pristati na jednogodišnji moratorijum na svoju kampanju za povlačenje priznanja (nezavisnosti Kosova) i uzdržaće se od formalnog ili neformalnog zahteva bilo kojoj naciji ili međunarodnoj organizaciji da ne prizna Kosovo (Prištinu) kao nezavisnu državu“.
Budući da je jednogodišnji moratorijum istekao, ništa ne sprečava Kosovo* da ponovo pokrene kampanju za stupanje u razne međunarodne institucije, kao što ništa ne sprečava Srbiju da lobira za povlačenje priznanja nezavisnosti Kosova*. Praktično govoreći, Vašingtonski sporazum je bio deo balkanske strategije Donalda Trampa o rešavanju problema u regionu kroz Mini-Šengen i povećanje investicija, od koje se odustalo smenom predsedničkih administracija u Sjedinjenim Državama. Razne tačke Vašingtonskog sporazuma su i pre ovog trenutka bile mrtvo slovo na papiru, u tom smislu je dati sporazum bio mrtav ubrzo nakon smene Trampa sa vlasti.
Treće pitanje: Zašto je samoproglašena republika Kosovo* odabrala ovaj trenutak za pokretanje kampanje za stupanje u članstvo Saveta Evrope?
Treći odgovor: Zbog otpočinjanja vojne intervencije u Ukrajini, Rusija je sama istupila iz Saveta Evrope suočena sa neizbežnim izbacivanjem iz ove organizacije. Parlamentarna asambleja Saveta Evrope je svejedno glasala za izbacivanje Rusije, ne želeći da propusti taj simbolični čin osude dejstava Rusije u Ukrajini.
Time je pozicija Srbije u Savetu Evrope oslabljena, jer je Rusija raspolagala sa 18 glasova u parlamentu Saveta Evrope, koji bi sigurno bili usmereni protiv primanja Kosova* u datu organizaciju. To je direktna, u ciframa izražena, negativna posledica ruske intervencije u Ukrajini po interese Srbije u Savetu Evrope. Postoji još indirektna posledica, a to je povećan nivo solidarnosti između SAD i EU uoči porasta pretnje Rusije, a Srbija se po pitanju statusa Kosova i Metohije oslanjala upravo na podršku Rusije. Sledeći tu logiku, eventualno primanje Kosova* u Savet Evrope označiće i dodatni udarac poljuljanom prestižu Rusije na međunarodnoj areni.
Četvrto pitanje: Kako se postaje član Saveta Evrope?
Četvrti odgovor: Nijedna država ne može samostalno da aplicira za članstvo, potrebno je da njenu kandidaturu istakne neka država koja je već članica Saveta Evrope. Sledeći korak je glasanje za prihvatanje ili odbacivanje kandidature na Komitetu ministara. Potrebno je da dve trećine ministara spoljnih poslova, delegiranih od svih članica Saveta Evrope, podrže kandidaturu neke države koja želi da se priključi Savetu Evrope. Ako to glasanje uspe propisuju se uslovi za stupanje konkretne države koje ona mora da ispuni kako bi postala članica Saveta Evrope (uslovi su politički, vezani za ocenu demokratije i standarda ljudskih prava).
Komitet ministara takođe prebacuje na nivo Parlamentarne asambleje pitanje primanja ili odbacivanja kandidature za članstvo u Savetu Evrope. Odluka parlamenta Saveta Evrope nije obavezujuća, ali se Komitet ministara tradicionalno njom vodi. I u Parlamentarnoj asambleji Saveta Evrope potrebno je dobiti dvotrećinsku većinu za prihvatanje kandidature za članstvo. Ukoliko jedna država prođe oba kruga glasanja i dobije pozitivnu ocenu na osnovu kriterijuma za članstvo, tek tada ona postaje deo Saveta Evrope.
Peto pitanje: Kakvi su izgledi Kosova* da postane član i prođe ta dva glasanja?
Peti odgovor: Pošto veći broj članova Komiteta ministara Saveta Evrope priznaje nezavisnost Kosova, a Rusije u toj organizaciji više nema, šanse samoproglašenog Kosova* da prođe prvi krug glasanja su dobre. Drugi krug glasanja je problematičniji za Kosovo*. Parlamentarna asambleja Saveta Evrope reflektuje sastav parlamenata država članica, što znači da su delegacije država politički raznorodne. Primera radi, desničarske ili levičarske antisistemske partije koje su predstavljene u svojim nacionalnim parlamentima takođe su prisutne i u parlamentu Saveta Evrope, one mogu glasati protiv primanja Kosova* u članstvo.
Sa druge strane, independističke partije, kao što je na primer katalonska, mogu u okviru delegacije Španije glasati za članstvo Kosova*, iako Španija zvanično ne priznaje kosovsku nezavisnost. Utoliko je gubitak glasova ruske delegacije bolniji pošto ruska delegacija glasa jednoglasno, jer odražava stanje u ruskoj Dumi u kojoj nema realne opozicije. Prognozirati ishod drugog, parlamentarnog, kruga glasanja je teško, ali se može konstatovati da Kosovo* istupanjem Rusije iz Saveta Evrope ima veće šanse nego ikad da bude primljeno u ovu organizaciju.
Treba ovde privesti i primer stupanja Kosova* u Venecijansku komisiju i Banku za razvoj Saveta Evrope gde su njeno članstvo podržali predstavnici čak i onih država koje njenu nezavisnost ne priznaju, upravo zbog toga što članstvo u takvim organizacijama ne znači da je Kosovo* postalo međunarodno priznata država.
Aleksandar Đokić
