Nešto više od godinu dana uoči novih predsedničkih izbora 2024. Tramp je sa svojim saradnicima optužen za različite radnje koje su pratile sudsko osporavanje proklamovanih rezultata izbora 2020.
Nižu se optužnice protiv Donalda Trampa. Prvi slučaj pokrenuli su specijalni istraživač Džek Smit i okružni tužilac s Menhetna Alvin Brag – optužnicu je potvrdila velika porota 30. marta ove godine. Bio je to prvi slučaj da se jedan američki predsednik suoči s krivičnom optužnicom. Usledilo je podizanje optužnice na Floridi, u slučaju koji se odnosi na navodno nezakonito rukovanje poverljivom dokumentacijom (o čemu smo pisali u broju 768). Pred vašingtonskim sudom Tramp se pojavio u avgustu (videti broj 773) kada se izjasnio o optužnici da je učestvovao u zavereničkim i prevratničkim aktivnostima u vezi s dešavanjima kod vašingtonskog Kapitola 6. januara 2021. godine. Poslednja optužnica, te pojavljivanje pred policijskim organima usledili su u Džordžiji – tu će se Trampu i saradnicima suditi za navodno nastojanje da se krivotvore i potkopaju rezultati američkih predsedničkih izbora 2020. godine.
ŠTA SE ZBILO U DŽORDŽIJI?
Velika porota je optužila 14. avgusta 2023. Donalda Trampa i još 18 saoptuženika da su prekršili Akt o iznudi, ilegalnom uticaju i korumpiranim organizacijama (Racketeer Influenced and Corrupt Organizations Act). Među optuženima su, pored bivšeg predsednika, ljudi iz njegovog bliskog okruženja poput nekadašnjeg gradonačelnika Njujorka Rudija Đulijanija, Marka Medouza, Džona Istmana, ali i neki vodeći republikanci iz Džordžije poput Dejvida Šafera. Optuženi su za različite kriminalne postupke – falsifikovanje, pokušaj da se utiče na svedoke i sl.
Okosnica optužnice ukazuje da je ovaj kružok ljudi nastojao da potkopa i krivotvori rezultate predsedničkih izbora 2020. godine. Podsećamo, Džordžija je bila jedna od država, pored Viskonsina, Pensilvanije i Arizone, gde je razlika u broju glasova suprotstavljenih kandidata bila mala, te je Tramp nastojao da ih preispita sudskim sporenjem sa izbornim vlastima. I u ovoj državi, prema rečima protrampovski orijentisanih komentatora, uoči izbora je došlo do izmena izbornog zakonodavstva koje su, prema njihovim rečima, štetile republikanskom kandidatu.
U Džordžiji je situacija bila nešto komplikovanija nego u drugim spomenutim državama. Tu je Stejsi Adams, Afroamerikanka koja je bila poražena na izborima za guvernera 2018, zajedno sa svojim pravnim i političkim saveznicima vodila borbu i pregovore s vlastima ove savezne države, guvernerom i državnim sekretarom, oko pojedinih izbornih pravila.
Na predsedničkim izborima 2020. ključna su bila pitanja prijema i potonje verifikacije glasova koji su poslati poštom, to jest glasova ljudi koji nisu lično pristupili glasačkim mestima. Tadašnji izbori bili su specifični po ogromnom broju glasova poslatih poštom zbog promene izbornih uslova usled pandemije virusa korona. Prema rečima američkog pravnika Roberta Barnsa, pitanje verifikovanja potpisa, kojim se potvrđuje da je osoba koja je zaokružila kandidate i zapečatila kovertu zaista ona koja je i glasala je pravno zanimljivo pošto, kako tvrdi, vlasti nemaju iste standarde kada utvrđuju valjanost potpisa koje je potrebno prikupiti da bi se neko kandidovao, odnosno valjanost potpisa kada se glasa za nekog kandidata. Viši standardi se primenjuju u prvom slučaju, kada se često odbacuje i nekoliko desetina procenata potpisanih. To se posebno često čini s kandidatima trećih stranaka ili disidentskim i protesnim kandidatima unutar dve glavne partije na izborima za različite funkcije. No da ne dužimo priču o okrugu Fulton i neobičnoj izbornoj noći.
Nešto više od godinu dana uoči novih predsedničkih izbora 2024. Tramp je sa svojim saradnicima optužen za različite radnje koje su pratile sudsko osporavanje proklamovanih rezultata izbora. Među tim radnjama bilo je i odabiranje alternativnih elektora – naime, u SAD savezne države na izborima biraju svaka po izvestan broj izbornika (elektora) koje delegiraju u Vašington gde potvrde o njihovom izboru čita potpredsednik SAD koji tada deluje u svojstvu predsedavajućeg Senatu. Tužilac tumači slanje alternativnog skupa elektora kao nastojanje da se potkopa izborni proces, a oni koji podržavaju Trampa i njegovo sumnjičenje izbornog procesa ukazuju da je reč o zaštiti njegovih prava dok je sudski proces još u toku. Nešto poput zamrzavanja državine dok se vodi spor oko vlasništva na nekoj stvari (ovo je najbliža analogija koja pada na pamet kao ilustracija ovog segmenta pravno-političkog poretka).
Proces protiv Trampa u Džordžiji ilustruje i implicitnu šizmu unutar redova Republikanske partije. Naime, guverner Džordžije je republikanac Brajan Kemp, koji zajedno sa državnim sekretarom Bredom Rafenspergerom od početka branio integritet izbornog procesa, te da je sudsko osporavanje izbornih rezultata pokazalo da su upućeni prigovori neutemeljeni. Međutim, kako Robert Barns navodi, zakonski rok da se ispitaju navodi Trampovog slučaja su probijeni, pa država Džordžija nije sprovela adekvatan proces verifikovanja potpisa i nije objavila elektronsku verziju svih glasačkih listića.
Sudski slučaj će se po svoj prilici svesti na to da li će sud proceniti da li je u pitanju bila uobičajena političko-sudska borba (poput one na Floridi 2000. godine) ili je reč o ilegalnoj aktivnosti.
POLITIČKE POSLEDICE: PRIČA O JEDNOJ SLICI
Koliko god bila zanimljiva pravna pozadina ovih slučajeva, ključna pitanja su ipak politička – kako će oni, pojedinačno i zajedno, uticati na verovatnu Trampovu predsedničku kampanju naredne godine. Trampovi advokati nastojali su da što više odlože početak suđenja. Međutim, prema do sada objavljenim sudskim odlukama, pojedine procesne radnje biće preduzete u vreme kada kampanja bude bila u punom jeku. Prema dosadašnjim nalazima ovi slučajevi nisu okrenuli republikanske birače protiv Trampa – naprotiv, sasvim dobro stoji u borbi za republikansku nominaciju i šanse da ne bude stranački kandidat na izborima su vrlo tanke.
Štaviše, Trampove pristalice su od procedure policijskog slikanja napravile malu političku kampanju na društvenim mrežama. Fotografija snimljena u kancelariji šerifa okruga Fulton već je postala suvenir. Trampu se, ni u kom slučaju, ne može osporiti da ume da unovči svoj brend.
„Sinoć, četrdeset peti predsednik postao je zatočenik broj P01135809 Okružnog zatvora okruga Fulton u Džordžiji“, zabeležila je Megan Berger, autor liberalno orijentisanog „Atlantik mantlija“. „I on se zaista spremio za naš pogled: kosa, šminka, ugao, poza. Na portretu – to je naposletku portret – Tramp zuri direktno u kameru. On kipi. Hej, blesavi. On je ovo pretvorio u pripremljenu predstavu. Fotografije poput ove su obično vežbe u prinudnoj poniznosti. Trampova je prikaz stalne moći. On tretira zatvorsku fotografiju kao pretnju upućenu nama“, beleži dalje. Izgleda da je politički performans koji je izveo Tramp iznenadio veliki deo njenog političkog plemena.
Sudsko-politička borba se nastavlja. Sve više deluje da njen ishod ima malo veze sa onim što će se dešavati u brojnim sudnicama.
Izvor: Miloš Milojević/pecat.co.rs
