Пише: Жарко Марковић
Пријаву СНСД-а за изборе потписао је Додик, што је ЦИК прихватио. То значи да Додик може остати предсједник странке јер та се функција не финансира из јавних средстава. Бити предсједник СНСД-а у земљи попут БиХ значи да се и даље питате за све кључне процесе у земљи.
У два мјесеца све се на политичкој сцени Републике Српске окренуло наглавачке. Они који су се заклињали да пријевремени избори за предсједника неће бити одржани међу првима су се пријавили на те изборе. Они који су громогласно најављивали да ће бити одржан референдум о одлукама које су довеле до тих избора сада калкулишу са датумом одржавања. А грађани све то нијемо посматрају. Док једнима није јасно шта се догађа, други тврде да су све одавно добро процијенили и да сада не дају да буду преварени.
Подсјећања ради, Суд БиХ је првог августа осудио предсједника Републике Српске Милорада Додика на годину дана затвора и шест година забране обављања функције која се у цијелости или дијелом финансира из буџета. Неколико дана касније Централна изборна комисија (ЦИК) је, по сили те пресуде, одузела Додику мандат. Услиједила је жалба Додиковог тима одбране Суду БиХ, али је та институција ту жалбу одбила, чиме је одлука о одузимању мандата постала правоснажна крајем августа. То је био окидач ЦИК-у да распише предсједничке изборе и они су заказани за 23. новембар ове године. У Бањалуци су, међутим, владајуће партије одбиле такав сценарио. То је чак усвојено и у Народној скупштини Републике Српске (НСРС) у форми закључака који су, укратко речено, предвиђали да је Додик предсједник и да никакви избори неће бити спроведени.
ЦИК, међутим, није одустајао. У складу са законом издали су упутства о роковима за пријаве странака и кандидата. Истовремено, већи дио опозиције у Републици Српској је одлучио да на тим изборима учествује, а закључке НСРС-а, али и неке вербалне пријетње да ће одржавање избора бити физички спријечено мало је ко „зарезивао“. И онда се, неколико дана пред истек рока за пријаву странака све окренуло. Прво је НСРС практично укинула закључке усвојене само неколико седмица раније и усвојила нове у којима је свакој партији дата слободна воља да учествује на изборима. Неколико дана након тога Савез независних социјалдемократа (СНСД) се пријавио на изборе…
И ту је ствар била јасна. Најјача странка чији је лидер Милорад Додик одлучила је да изађе на изборе и на њима кандидује Синишу Карана, донедавно министра унутрашњих послова и дугогодишњег функционера странке. Каран је професор уставног права, а из СНСД-а поручују да је идеална личност за позицију предсједника у времену борбе за уставно-правни положај Републике.
СНСД је тако практично признао пресуду Суда БиХ, иако су званичници те странке само два мјесеца раније тврдили да то неће урадити. Нашли су и оправдање за такав потез и као главног кривца означили – опозицију.
„СНСД се на овај потез одлучио након што је НСРС усвојила закључак којим се политичким партијама оставља слобода избора хоће ли изаћи на изборе или не. Услијед најава из опозиције да неће поштовати одлуку о бојкоту избора, нисмо имали другу опцију него да се у борбу укључимо и ми и сачувамо Српску од тоталног угрожавања“, поручио је прво Додик да би затим и други функционери његове странке у јавност почели да пласирају исти став махом оптужујући опозицију за такав развој догађаја.
Истовремено, најјача опозициона странка, Српска демократска странка (СДС), такође је истакла кандидата. Ријеч је о мање познатом универзитетском професору из Бањалуке, Бранку Блануши, који је од старта цијеле приче проглашен за аутсајдера. Не без разлога. Јер, СНСД је, и поред чињенице да је Додик практично уклоњен из јавног живота, и даље најјача и најбоље организована странка у Републици Српској, док сви други имају велике унутрашње проблеме, нарочито у опозицији, која, осим тога, чак није ни јединствена. Сам СДС је тренутно без предсједника, кандидатуру Блануше су подржале двије мање опозиционе странке, док се трећа, Партија демократског прогреса (ПДП) градоначелника Бањалуке Драшка Станивуковића, још није изјаснила по том питању. Међутим, чак и са подршком ПДП-а Блануша неће бити фаворит против Карана.
Избори су заказани за 23. новембар па ће од тог датума Република Српска морати да настави даље без Додика. Али, само дјеломично. Јер, пријаву СНСД-а за изборе потписао је управо Додик и ЦИК је то прихватио без озбиљније расправе. А то значи да Додик може остати предсједник странке јер та се функција не финансира из јавних средстава. А бити предсједник СНСД-а у земљи попут БиХ значи да се и даље питате за све кључне процесе у земљи. Ниједна битна одлука у овој земљи у протекле три деценије није донијета а да се претходно о томе прво нису договорили лидери свих важнијих политичких партија. У том смислу Додик ће и те како остати важан фактор на политичкој сцени, само ће остати ослобођен тзв. институционалног дјеловања што ће свакако бацити ново свјетло на комплетне политичке односе у земљи.
А референдум? Прво је био заказан за 25. октобар, па је поменута могућност да буде одржан истовремено са изборима 23. новембра. Посљедњи датум који је у оптицају је чак 9. јануар наредне године када ће Српска обиљежити Дан Републике. Битније од датума, међутим, је референдумско питање, врло сложено и компликовано. Намјера је да грађани буду упитани да ли прихватају да одлуке у њиховој земљи доноси неизабрани странац (мисли се на Кристијана Шмита), те да ли прихватају одлуку ЦИК-а да одузме мандат Додику. Имајући у виду све наведено, чак и површном познаваоцу политичких прилика у БиХ, јасно је колико је то питање данас, када је јасно да ће избори бити одржани и да ће се Додик практично повући, практично бесмислено.
Извор: П-Портал
