Пројекат „Европа сад“ спровести фазно

Владин предложени пакет економских реформи „Европа сад“ има за циљ да унаприједи животни стандард радника, учини правичнијом пореску политику и да смањи величину неформалне економије. Међународни монетарни фонд (ММФ) подржава ове приоритете, али такође примјећује да би могло доћи до економских ризика повезаних са реформама. Ови ризици би се могли ублажити разматрањем фазног приступа овом пакету кроз пажљиво калибриране кораке.

То је оцијењено из ММФ-а, који је данас дао прелиминарни налаз након званичне посјете Црној Гори.

Мисија ММФ-а је обавила консултације за 2021. годину у периоду од 25. октобра до 17. новембра. Тим је посјетио Подгорицу у периоду од 10. до 17. новембра.

Са конференције „Европа сад“, (Фото: Вијести)

Очекују двоцифрен раст економије у 2021.

„Вијести“ интегрално преносе завршну изјаву ММФ-а:

„Пандемија је узела болан данак у Црној Гори. Велика цијена у људским животима је додатно усложњена урушавањем економске активности. Црна Гора се прошле године суочила са највећим падом БДП-а у Европи, прије свега због колапса туризма.

Економија се сада снажно опоравља. Опоравак турзима је помогао да се раст у 2021. години поврати на претходну путању. Очекујемо да раст буде у двоцифреном опсегу ове године, због снажног учинка у другом кварталу и индикација о снажној љетњој туристичкој сезони у трећем кварталу. Закључно са другим кварталом стопа незапослености, по истраживању радне снаге, је пала на 17,1 проценат. Без обзира на то, бројни људи су и даље без посла, што указује да би било вриједно озбиљно размотрити наставак са привременом али циљаном подршком за најосјетљивије категорије.

Изгледи за будући раст се чине обећавајућим. Сектор туризма би требало да настави да се нормализује, ако не буде непредвиђених изненађења због пандемије. Такође се очекује да ће се јавне и приватне инвестиције опоравити како пандемија буде јењавала. Ожиљци у економији које је изазавала падемија можда нису толико дубоки колико се чинило на почетку пандемије. Колико год је контракција економске активности прошле године била болна, дугорочни ефекти су ублажени кроз мјере подршке Владе и ЦБЦГ ка појединцима, компанијама и финансијском сектору. Гледајући даље у будућност, Црна Гора има значајне потенцијале за раст, не само од туризма већ и од обновљивих извора енергије и ИТ сектора. Потенцијал би се најбоље откључао кроз комбинацију стабилних јавних финансија, здравог финансијског сектора, смањења ригидности на тржишту рада и снажнијег пословног окружења.

Изгледи су подложни и бројним ризицима. Један од значајних ризика је и пандемија, која би могла да омете очекивања у погледу наставка опоравка туризма. Велико убрзање вакцинације би могло да понуди најснажније обезбјеђење од негативних ризика како по јавно здравље тако и по економију. Јавни и спољни дуг су и даље врло високи. У спрези са растућим шансама да дође до пооштравања глобалних финансијских услова, могућности за одговор на рјешавање будућих шокова су и даље ограничене. Глобалне инфлаторне силе, за које се тренутно вјерује да су транзиторне, могу портајати дужи период.

Са конференције „Европа сад“, (Фото: Вијести)

Значајно смањење јавног дуга на средњи рок је централни фискални приоритет.

Пандемија је узроковала нагли скок јавног дуга. Прије пандемије, изградња прве фазе аутопута Бар-Бољаре је довела до значајног раста дуга, чиме су економији остављени ограничени фискални ресурси. Прошле године, колапс БДП-а и неизбјежно повећање потрошње повезано са КОВИД-19 је погоршало ову ситуацију. На крају 2020. године бруто јавни дуг је премашио БДП, и много је већи од препоручених нивоа за економије у експанзији.

Запослени ММФ-а су мишљења да је одлука надлежних органа да емитују Еурообвезницу у децембру 2020. године била примјерена. То је дало земљи више времена да се опорави од шока изазавног пандемијом, и то под врло повољном каматном стопом. Ипак, средства добијена емисијом обвезнице треба пажљиво сачувати како би се створила резерва у овим неизвјесним временима и треба их мудро користити за ставке које штите одрживост јавних финансија.

Јавни дуг се мора значајно смањити на средњи рок. Комбинација издашних прихода усљед снажног раста и ниже потрошње ће довести до наглог смањења фискалног дефицита ове године. Чини се да је циљана вриједност за дефицит за 2021. годину надлежних органа итекако остварива. Охрабрујуће је да се очекује да ће бруто јавни дуг пасти на око 90 процената БДП-а. Тренутно разматрамо управо објављени буџет за 2022. годину и средњорочну фискалну стратегију. Поздрављамо то што Влада има за циљ да постигне примарни суфицит (разлика између некаматних прихода и некаматних расхода) на средњи рок. Довољно велики примарни суфицити би требало да се одржавају како би се осигурало да се дуг постави на постојану силазну путању.

Напредак у јавним реформама ће подржати смањење дуга.

-Реформа пореске администрације: Биће значајно да се текуће спајање управа пореза, царина и игара на срећу у један субјекат заврши на дјелотоворан начин. Након тога, фокус овог субјекта се може усмјерити на спровођење предложених реформи на приходној страни које Влада планира.

-Реформа предузећа у државном власништву: Влада такође има за циљ храбре промјене у сектору предузећа у државном власништву кроз оснивање новог субјекта под називом Montenegro Works. Да би овај нови субјекат био успјешан, потребни су снажни институционални и законски оквири. Треба да посједује законске и финансијске капацитете да изврши свеобухватно реструктурирање предузећа и/или да их прода, да буде политички независтан и да буде предмет одговарајућег надзора. У другим земљама су успостављани слични субјекти са неуједначним степенима успјеха, у зависности од дјелотворности ових базичних оквира. Запослени ММФ-а разговарају са надлежним органима како би се истражиле могућности сарадње да би се помогло јачању наџора над предузећима у државном власништву а користећи поуке из међународног искуства.

-Потребна је нова стратегија Реформе јавне управе како би се максимално повећале вриједности које порески обвезници добијају из јавног сектора. Разумијемо да надлежни органи раде тренутно на таквој стратегији.

Снажење јавних инвестиција: ММФ је недавно завршио Оцјену управљања јавним инвестицијама (ПИМА). Оно што је кључно је да постоји јасан оквир за одабир и процјену пројеката, укључујучи јавно-приватна партнерства, водећи рачуна да су они саставни дио биланса стања јавног сектора.

Реформске инцијативе треба да избалансирају ињекцију динамизма с једно стране, са њиховим пажљивим конципирањем, планирањем и спровођењем.

Са конференције „Европа сад“, (Фото: Вијести)

Влада је предложила амбициозан пакет реформи. Уколико би се план „Европа сад“ у потпуности спровео, нето минимална зарада би се повећала са 250 еура на 450 еура мјесечно, доприноси за здравство (неких 4 процента БДП-а) би се укинули и зараде до 700 еура мјесечно би биле изузете од пореза на доходак физичких лица. Пакет има за циљ да (I) смањи јаз између минималне зараде и минималне потрошкачке корпе; (II) уведе прогресивно опорезивање личног дохотка; (III) смањи величину сиве економије; и (IV) привуче инвестиције и отвори радна мјеста усљед нижег пореског оптерећења рада. Ови циљеви су изузетно пожељни, а уколико се успјешно постигну могли би да смање неке од дуготрајних структурних препрека раста у Црној Гори.

Међутим, велике промјене усвојене одједном могу такође и да носе значајне ризике од нежељених ефеката. Они укључују: (I) ризик од веће укупне незапослености и/или повећања неформалног запошљавања; (II) ризик од усложњавања инфлаторних сила и/или смањења глобалне конкурентности, уколико повећања зарада нису упарена са растом продуктивности; и (III) могуће губитке прихода за државу и/или локалне самоуправе, уколико намјераване мјере за повећање прихода не дају очекиване резултате на одржив начин или се не спроведу у потпуности.

Ови ризици би се могли ублажити разматрањем фазног приступа, кроз пажљиво калибриране кораке.

Важно је да су далекосежне реформе засноване на пропроционално снажном дизајну и припреми администрације;

Са становишта имплеметанције, било би пруденцијално да се почне од оних аспеката плана чији циљ је да се повећају приходи. Елементи плана који се односе на губитак прихода би требало да се уводе фазно у каснијем стадијуму, по мишљењу запослених ММФ-а;

Истовремено, када је у питању минимална зарада, ми препоручујемо да се и ова повећања спроведу јасно дефинисаним и саопштеним фазама. Пакет „Европа сад“ узима за претпоставку да велики удио зарада није пријављен пореском органу и да се плаћа „на руке“. Док с једне стране постоје значајни докази да таква плаћања постоје, такође се чини да постоје значајне варијације и незвјесност у погледу њихове величине по регионима у земљи и по секторима економије.

Министар Милојко Спајић, (Фото: Архива)

У односу на имплементацију у једном кораку, фазни приступ нуди могућност да се врше корекције током спровођења. Запослени ММФ-а стоје на располагању да пруже техничке савјете о фазној имплементацији пакета, уколико то буде био смјер који ће на крају бити изабран.

Изгледа да је финансијски сектор добро прегурао пандемију.

Мјере подршке ЦБЦГ-а су пружиле значајну заштиту током пандемије. Политике као што су мораторијум на плаћање дугова и привремено попуштање захтјева у погледу извјештавања су помогле да се стабилизују финансије компанија и домаћинстава. Ово је пружило значајну резерву економији и помогло да се избјегне још дубљи пад економске активности. Сада када се економија опоравља, примјерено је да се почне са фазним завршавањем већине ових политика.

Чини се да су капитал и ликвидност банака адекватни. Успјешан завршетак прегледа квалитета активе је био охрабрујући. Пружио је умирујућу слику биланса стања банкарског система на крају 2019. године. Коефицијент адекватности капитала на нивоу система је изнад регулаторног минимума и ликвидност је и даље на адекватном нивоу. Како се мјере подршке због пандемије буду фазно гасиле, могло би доћи до повећања неквалитетне активе на нивоу система, али се очекује да они буду на нивоу којим се може управљати. Током транзиције је потребан обазриво праћење и супервизија.

Јаков Милатовић и Милојко Спајић, (Фото: Вијести)

Биће потребна дужна пажња за преостале изазове у финансијском сектору. Могуће је да ће се неке од банака суочити са погоршањем које ће бити веће од просјека када је у питању квалитет активе. Запослени ММФ-а поздрављају увођење новог Закона о санацији кредитних институција и охрабрују ЦБЦГ да осигура да стратегије санација банака буду добро намјенски осмишљене и кредибилне. Поред тога, Закон о кредитним институцијама ће обезбиједити усклађивање са ЕУ оквиром.

Дошло је до охрабрујућег напретка у јачању оквира за спријечавање прања новца (СПН/ФТ) – прије свега у погледу законског оквира и рада на имплементацији релевантних ЕУ прописа. Друга национална оцјена ризика (НРА) из децембра 2020. године је помогла код обликовања мјера за смањење ризика од прања новца и финансирања тероризма. Снажна имплементација ових мјера је кључна и помоћи ће земљи да се припреми за њену предстојећу оцјену (спријечавања прања новца и финансирања тероризма) коју ће спровести Савјет Европе 2023. године. У намјери да се измијени програм држављанства кроз инвестиције, надлежни органи се охрабрују да се фокусирају на постизање најснажнијих заштитних мјера у области финансијског интегритета (нпр. снажна провјера апликаната и појачане мјере за транспарентност и надзор).

Мисија би хтјела да се захвали надлежним органима и другим саговорницима на њиховом гостопримству и на отвореним и конструктивним разговорима. ММФ очекује да настави да снажи односе са свим партнерима кроз редован дијалог како би помогао Црној Гори да испуни своје аспирације и да се суочи са будућим изазовима“, наводи се у завршној изјави.

Марија Мирјачић

Извор: Вијести