Пишу: Изабела Вебер/Том Кребс
Превео: М. М. Милојевић
Мерцов план за преоружавање и мере штедње неће успети
Немачка се налази у стању економске кризе у продуженом трајању која је изнедрила последичну кризу демократије. Енергетски шок на почетку руског напада на Украјину 2022. зауставио је земаљски опоравак од пандемије. Након шест година стагнације, реални раст бруто домаћег производа се заравнио и готово је десет процената нижи од нивоа где би требало да буде да су се продужили предпандемијски трендови. Енергетска криза такође је напајала инфлацију и водила до највећег једногодишњег пада реалних зарада још од Другог светског рата. Упркос извесном расту током 2024. године, реалне зараде су још увек осам процената ниже у односу на ниво на којем би требало да буду у складу са трендовима из времена пре пандемије.
Ова економска онемоћалост помогла је да екстремно десничарска политичка странка Алтернатива за Немачку, односно како се на немачком скраћено бележи АфД, оствари запањујући и забрињавајући раст. Успела је да заврши на историјском другом месту на фебруарским савезним изборима. Уз истакнуте неонацистичке чланове и укупно непријатељство према либералним принципима које Немачка покушава да учврсти још од Другог светског рата, АфД представља непосредну претњу демократији у земљи. Њихов успех не надвија се злокобно само над Немачком већ и над целом Европом.
И опет немачки лидери имају потешкоће да спознају пуни обухват ове кризе. Претходна влада, тространачка коалиција предвођена странком левог центра Социјалдемократском партијом (СДП), држала се стриктно правила о уравнотеженом буџету иако би програм економске стимулације финансиран буџетским дефицитом био прави лек за занемоћалог пацијента. Држали су се фискалне штедње и 2023. и 2024. године. Исходиште су биле још две године економске стагнације и напослетку политичка пат позиција која је водила паду канцелара Олафа Шолца и новим савезним изборима ове године. Наредна влада предвођена странком десног центра Хришћанско демократском унијом (немачка скраћеница ЦДУ) покушала је да избегне судбину својих претходника иницирањем уставних промена које утврђују фискална правила (познатих као „дужничка кочница“) у марту како би омогућила неограничену дефицитарну потрошњу на војску и ограничене додатне издатке за инфраструктуру. Многи аналитичари хвалили су ову промену као велики продор. Вредност акција на финансијским тржиштима је порасла. Нови канцелар, Фридрих Мерц, обзнанио је: „Немачка се враћа!“
Морамо истаћи да је реформу фискалне политике требало одавно извести. Али нови изузеци неће бити довољни да поставе немачку привреду на пут одрживог развоја који користи радницима. Иако Мерц жели да троши на државно преоружавање и инфраструктуру, већи део онога што преостаје у његовој економској агенди чинe умањење социјалних издатака, приватизација и дерегулација. Таква агенда неће решити проблеме изазване опадањем реалних зарада и високоm економском несигурношћу. Она ће неминовно водити сталним напетостима у односима са коалиционим партнерима, странкама левог центра. И мали су изгледи да ће повратити поверење у демократске елите у земљи у којој озлојеђеност због раста трошкова живота води расту подршке АфД-у.
Немачки економски успеси претходних деценија ослањали су се на тражњи на страним тржиштима; поузданом увозу енергената из Русије; приступачним ценама становања и хране што је заједно помогло да се повиси стандард конкурентним зарадама; и на светском првенству које се очитавало у великим компанијама епохе машинског инжењерства и фосилних горива. Сви ови кључни сегменти немачке моћи сада су ишчезли. Рат у Украјини водио је растућим ценама енергената; кинески производни успеси чине све тежим да се одржи предводничка позиција у кључним индустријама као што су чисте технологије; трговински ратови које је повео амерички председник Доналд Трамп угрожавају извозна тржишта; и домаће политичке грешке учиниле су ову тешку ситуацију још гором. Поред преоружавања и инфраструктурних инвестиција Немачкој би користила опсежна фискална реформа која би дала већи простор да се спроведу политике за осигуравање приступачности основних добара и стварање добрих радних места, убрза зелена транзиције и оснажи мрежа друштвене сигурности како би се охрабрила домаћа потрошња а економија мање ослањала на спољашњу тражњу. Такав програм може да створи заједнички просперитет и омогући људима да поврате контролу над својим животима. Чинећи то, ослабила би се привлачност екстремних политичких струја и помогло би се снажење либералне демократије у срцу Европе.
Мерцова агенда
Мерц и његова коалициона влада, коју чине партија десног центра ЦДУ и партија левог центра СДП положили су заклетву 7. маја. Фискално утемељење њене агенде, међутим, постављено је још у марту када је коалиција усвојила амандман о дужничкој кочници – уз подршку странке Зелених, чији су гласови били нужни за осигуравање двотрећинске већине у парламенту. Још од финансијске кризе 2008-2009. године Немачка се држала строгих граница потрошње, ограничавајући свој дефицит на 0,35 одсто бруто домаћег производа. Овај лимит остао је недирнут, али је коалиција додала важна изузећа. Најзначајније, потрошња за одбрану више не подлеже фискалним ограничењима, развој догађаја који је поздравио произвођач наоружања Рајнметал на свом мартовском представљању финансијских резултата. Да би успели да приволе СДП и Зелене да се прикључе, нова фискална правила такође су укључила изузеће за дефицитарну потрошњу на инфраструктурне инвестиције у вредности од 0,8 одсто БДП-а (око четрдесет милијардо долара) и на заштиту климе од 0,2 одсто (око десет милијарди долара) годишње све до 2037. године.
Долазећа коалициона влада одлучила је да повећа војну потрошњу како би оснажила немачке одбрамбене капацитете и подстакла економску активност. Једном када немачка економија изнова ступи на прави пут, размишљали су Мерц и његови политички савезници, друштвени проблеми решиће се сами од себе. Мерц је заговорник слободног тржишта и присталица економије капања (trickle-down economics)[i]. Међутим, када је посреди војни сектор, Мерц је Немачку усмерио према кејнзијанском свету индустријске политике и неограничене владине потрошње. За све остало, влада заузима позицију пасивног посматрача са задњег седишта. Јавна потрошња на инфраструктуру и инвестиције подстакнуте климатским променама су ограничене, док је потрошња на социјална давања у опасности да буде срезана.
Политика штедње претходних влада није ни на који начин користила земљи. Укидање, на пример, субвенција за електрична возила 2023. године успорило је производњу у кључном индустријском сектору и угрозило пословање. Мерц не планира да поништи ова раније уведена смањења потрошње. Притисак социјалдемократа, коалиционог партнера са левог центра, по свој прилици неће бити довољан да измени његова гледишта. Овај либерални приступ пустите их да раде по вољи (laissez-faire) може да има разарајуће последице на немачку индустријску базу: Фолксваген, на пример, планира да умањи упослену радну снагу у Немачкој за више од једне петине до 2030. године док ће зараде радницима држати замрзнутим.
Појавиле су се пукотине на свим кључним стубовима немачке моћи
Мерцов много великодушнији приступ војној потрошњи неће појачати домаћи раст у наредним годинама онолико колико тврде заговорници овог приступа. Одбрамбени сектор већ делује скоро пуним капацитетима, и краткорочно, повећана владина потрошња на оружје и тенкове имаће сасвим ограничени ефекат на производњу. Оружарске компаније попут Рајнметала посведочиле су нагли скок профитних маржи, што показује њихову снажну позицију на тржишту и изостанак конкуренције чак и у време снажно повећане тражње. Знатна додатна јавна потрошња би отишла на још већи раст њихових маржи. Петнаестоструко увећање вредности Рајнметала на берзи одрaжава очекивања даљег раста изненадне добити.
Разуме се, влада инсистира на томе да ће војна потрошња створити добро плаћена радна места у производном сектору. Ипак Мерцова влада је испуњена пословним руководиоцима и недостају јој гласови који би заступали радничку перспективу, што је недостатак који је привукао критичке гласове и из саме ЦДУ. Поврх тога, улагање у одбрану по свој прилици неће надоместити надолазећи губитак послова у опадајућим индустријским гранама као што је сектор производње моторних возила. Профити Рајнметала готово су се удвостручили између 2020. и 2024. године, али број њихових упосленика који раде у Немачкој порастао је за свега двадесет пет одсто у том периоду.
Ни конверзија цивилних фабрика у војне не нуди много охрабрења. У источнонемачком граду Гeрлицу (Görlitz) некадашњу фабрику вагона Алстом преузела је немачко-француска оружарска компанија Ка-ен-де-ес (KNDS). Сада производи тенкове, али је радна снага коју фабрика ангажује преполовљена. Долазак КНДС-а је боље него да се ништа није десило, али је мало вероватно да таква компанија може да донесе преокрет у местима попут Герлица са високом стопом незапослености од 7,7 одсто. На овогодишњим савезним изборима кандидат АфД-а Тино Крупала (Tino Chrupalla) освојио је скоро 49 одсто гласова у овом градићу.
Уколико се у обзир узме стагнантни економски раст и рањива спољна потражња, владу би требало благонаклоно посаветовати да подстиче потрошњу грађана и подстакне веће поверење међу потрошачима. Уместо тога, Мерц и његова странка заговарају резање социјалне потрошње, делимично да би покрили растуће трошкове одбране. Мало је вероватно да ће се велики резови остварити с обзиром да за сада ниједна странка не жели да захвати у две највећа лонца буџетске потрошње – јавно финансиране пензије и трошкове здравственог сектора. Али сама реторика може да нашкоди потрошачком расположењу и да промени обрасце потрошње. Поврх тога, овакве поруке упућене у време продужених економских потешкоћа могу додатно да отуђе гласаче. Уколико грађани верују да њихове владе издашно троше на одбрану док их присиљавају да се носе са теретом шестогодишње економске кризе, немачке политичке странке главног тока ће додатно претакати вино у мехове десничарских популиста.
Поверење јавности у Мерцово предводништво већ сада запањујуће ниско стоји, иако је његов мандат на самом почетку. Само тридесет одсто Немаца верује да ће нова влада донети позитивне промене. Мерц има најнижи позитивни рејтинг међу свим поратним канцеларима и први је који није успео да осигура парламентарну већину на почетном гласању за потврђивање мандата. Према појединим истраживањима јавног мњења АфД сада има благо вођство. По први пут од Другог светског рата странка десничарских екстремиста (како ју је класификовала немачка обавештајна служба ове године) има реалних изгледа да освоји власт на савезном нивоу.
План опоравка
Како би се умакло стагнацији – и на тај начин успорио раст екстремне деснице – Немачкој је потребан политички приступ који обнавља њен економски модел и остварује обухватну економску корист. Уместо једностраног приступа који је усвојила Мерцова влада, Немачка би требало да пригрли стварне и уравнотежене реформе дужничке кочнице и европских фискалних правила. Реформа би требало да допусти дефицитарно финансирање јавних инвестиција – не само војске и неколико других сектора. Америчко тржиште обвезница сада доживљава историјско комешање. Трампове царине обзнањене у априлу изазвале су велику распродају обвезница и шок који нарушава поверење у оно што је једном било најважније светско безбедно уточиште за улагање финансијских средстава.
Ова мушичавост заплашила је предводнике у Вашингтону али представља огромну прилику за Европу, и посебно Немачку. Немачка има огромне потребе за јавном потрошњом, и многе државе и финансијски инвеститори једва чекају да купе дуг немачке владе. Лабављење фискалних правила како би се допустило Немачкој да прода више свог дуга последично би осигурало влади већу фискалну ватрену моћ.
Али ову ватрену моћ требало би ефикасно користити. Инвестиције које стварају јавно власништво критично важне инфраструктуре јефтиније су од инвестиција којима располажу приватни ентитети пошто јавна инфраструктура не мора да остварује профит. Оснажена координација на европском нивоу може да повећа ефикасност војне потрошње и омогући уравнотежење фискалних ресурса и њихово преусмеравање са одбрамбене потрошње према областима у којима су потребне инвестиције као што су чисте технологије и брига о старима и деци. Инвестиције у овим областима имају много већи економски ефекат него оне у одбрану; у поређењу са војном потрошњом, сваки евро потрошен у не-војним секторима остварује четири пута већи раст.
Немачкој је ургентно потребна амбициозна индустријска политика која би донела одрживи економски раст и добре послове. Кључне индустрије као што су аутомобилска индустрија морају да поврате своју конкурентност, делимично пионирским развојем техника еколошки чисте производње. Мерц се нада да ће слободно тржиште убрзати позитиван преображај, али докази упућују да се то неће десити. Остављањем немачким компанијама да се владају по сопственом нахођењу успорило би зелену транзицију. Усредсређена зелена индустријска политика са добром мешавином подстицаја и предуслова потребна је да се компаније усмере према померању граница у еколошки чистим технологијама. Како би се осигурала корист за раднике фирме би требало да примају субвенције само уколико плаћају пристојне зараде и одржавају домаћа производна места. За велике компаније које долазе из Кине и других земаља изван Европске уније, договори о заједничким предузећима која захтевају поштовање строгих страндарда радничких права могу се учинити предусловом за приступ кључним секторима тржишта – слично као што Кина захтева формирање заједничких предузећа да би стране фирме имале приступ кључним областима кинеског тржишта. То би помогло да се осигурају послови и технолошки трансфери у оним областима у којима Немачка заостаје.
Немачка економија такође мора да постане отпорнија на шокове глобалне потражње. Како би ово постигла, Немачка би требало да оснажи домаћу тражњу за добра и услуге. Високи стандарди рада, укључујући законе о минималној заради и широк обухват синдикалног организовања у свим секторима економије, су кључни за раст дохотка већине домаћинстава. Влада би требало да повећа минималну сатницу са садашњег нивоа од око 13 евра по сату на 15 евра и да обезбеди повлашћени третман за државне поруџбине од оних компанија које плаћају синдикалне зараде. Влада би такође требало да помогне обарање цена основних потрепштина као што су становање, храна и енергије тако да не би знатно окрњиле куповну моћ народа. Власти би требало да израде амбициозан програм који би се позабавио кризом трошкова живота кроз ефикасну националну контролу закупнина, стабилизацију цена енергената и стриктно спровођење антикартелских мера у области прераде хране и малопродаје како би се умањила цена хране.
И Трамп и АфД су се окористили економским проблемима које су политичари главног тока или потпуно занемаривали или багателисали током дуго времена. Наравно, ниједан од такозваних популиста не нуди уверљива решења, али проблеми које уочавају су стварни. За сада, нова немачка влада није понудила уверљиви план да разреши економске проблеме који цепају друштвено ткиво по шавовима. Поштено говорећи, коалициони споразум укључује неколико корисних замисли за про-раднички модел раста, али није вероватно да ће Мерц, непоправљиви заговорник слободног тржишта, и његови конзервативни министри превести ове замисли у спроводиве политичке програме. Уколико странке политичког главног тока не буду могле да понуде повољна алтернативна решења за економску политику која би се заиста позабавила тренутном кризом, завршиће уступањем још ширег простора екстремној десници – уз ужасне последице по немачку демократију.
Изабела Вебер је предавач економије на Универзитету Масачусетса, Амхерст, сарадник Рузвелтовог института и аутор најављене књиге о антифашистичкој економији коју би требало да објави издавачка кућа Рендом хаус
Том Кребс је професор економије на Универзитету у Менхајму, члан немачке Комисије за минималну плату и некадашњи виши саветник немачког Министарства финансија
Извор: Форин Аферс
[i] „Трикл даун“ економија је нашироко присутно уверење у неолибералној епохи да висок раст дохотка најбогатијих поспетено, камапњем, води расту дохотка осталих друштвених слојева.
