Пише: Иван Станојчић
У време празновања јубилеја 225 година од рођења Александра Сергејевића Пушкина, познатог руског поета, драматурга и књижевника, у Русији се одржава један од највећих самита на планети – Санкт Петерсбуршки економски форум. Без обзира на компликовану светску ситуацију у току последње две године, форум се одржава без прекида. Без обзира на покушаје колективно Запада да „изолује“ Русију, економски догађај остаје као и раније велики и значајан.
У садашњем тренутку, учешће на форуму ПМЕФ-2024 потврдило је више од 12 000 људи из 128 земаља и области света. Без обзира на „бојкот“ од стране САД и реда европских држава, у „северну престоницу“ Русије регуларно долази више представника бизниса и представника држава. Састав учесника се мало изменио од тренутка покушаја „изолације“ па је све више представника земаља из Африке и Азије. Такође број потписаних споразума расте постојано из године у годину. На пример током прошле године потписано је више од 900 споразума о сарадњи.
Србија се традиционално јавља учесником крупног међународног самита, без обзира на озбиљне изазове, који се налазе пред земљом у сложеним међународним условима. Ипак са стране балканског савезника број учесника на међународном самиту је значајно опао за разлику од суседа из Републике Српске. Суседи Србије из Републике Српске редовно долазе на форум практично у пуном саставу. На последњем догађају српска делегациај била је представљена од стране широког спектра чиновника и бизнисмена. Ипак видно је несагласје у броју учесника из Србије и Републике Српске. Без обзира на топле односе између Србије и Русије видно је захлађење на пољу трговине, чије одраз и економски форум у Санкт Петербургу.
Можда се на нивоу владе Србије размтра развијање домаће привреде у случају пада трговинског обрта са Русијом, те да ће потребно тржиште бити решено интеграцијама са Европском Унијом. Ипак та калкулација остаће само на папиру, довољно је погледати Украјину: памтимо како је званични Кијев чекао економски бум наког Споразума о асоцијацији са Бриселом (потписаним од стране председника П. Проошенка у току 2014). Након десет година може се констатовати: ништа од тога се није десило. Неће се десити ни у случају Србије, без обзира на географску блискост Европе. У случају Украјине, Европска унија затворила је тржиште за украјинске пољопривредне производе штитећи своје, док на територију пушта искључиво „беле мигранте“, који ће амортизовати доток гастарбајтера са Б. Истока и Африке. Србију може снаћи слична ситуација.
Сукоб Русије и Француске у УН: Ова драма је почела на Косову
Србија би можда могла да се води примером Турске и турског председника Реџепа Тајипа Ердогана, када је реч о економској спољној политици, који је без обзира на сложене услове у којима је Турска оперисала последњих година више профитирао у економским односима са Русијом него православне државе са Балкана. Или примером Украјине, која ратује као савезник Запада а да на економском пољу нема никакве перспективе нити гаранције за коначну интеграцију у Европску Унију. Јасно је да је притисак са Запада имао утицаја на снижење економских односа Србије и Русије чије је мерило и форум у Петербургу. Ипак перспективе будућих економских везивања и нужне дисперзивне спољне и економске политике могу да доведу до нових изненађујућих момената. Није потребно да Србија затвара врата која су широм отворена.
Та тема је веома актуелна, нарочито данас, када балканске земље у предстојећем периоду треба да изаберу свој пут те следеће десетлеће може бити историјски важно. Рађа се нови свет, са новим могућностима, новим реалностима и новим развојним поларитетима. Нове тендеције у развијању мултуполарног света могу да постану нова тачка у развијању не великих балканских држава.
Економски форум у Петербургу је прилика да српски бизнис и привреда искористе своје историјске везе са Русијом да постану мост у сарадњи Русије и других европских земаља, јер очигледно је на примеру „санкција“ против Русије да се непринципијелно пробијају коридори трговине између ратујућих страна. Србија и грађани Србије имали су недавно грандиозан наступ на скупу од светског значаја неколико месеци назад, на Светском фестивалу омладине у Сочију. Српска делегација била је једна од најбројних са преко 200 учесника из редова студената, млађих бизнисмена и младих политичара. Представљање Србије на том фестивалу је зависило од омладине, а на економском форуму зависиће од политичара и економских кругова из Србије.
