Пише: Иван Константиновић
У Њујорку је у недељу одржан скуп подршке студентима у Србији који више од два месеца протестују тражећи одговорност за обрушавање надстрешнице на Железничкој станици у Новом Саду 1. новембра, када је погинуло 15, а двоје тешко повређено.
“Подржавам наше студенте у њиховој борби за правну државу. Дивим се њиховој храбрости и истрајности. Део моје породице и даље живи у Новом Саду, и дубоко ме је погодила трагедија која се догодила у мом граду“, рекла је за Глас Америке Наташа Сацири, адвокатица, која је на скуп дошла са ћерком која је носила транспарент: „За Соњу“.
Транспарент се односи на Соњу Поњавић, студенткињу Правног факултета коју је 16. јануара на једној од блокада у Београду прегазио возач аутомобила и нанео јој тешке повреде.
Након што је дипломирала на Правном факултету у Новом Саду, Наташа Сацири бољи живот потражила је у Њујорку. Уз потребно дошколовавање успела је да се врати својој струци.
„Зато сам овде да пружим подршку студентима, да им покажем да нису сами. Мислим да је излазак на улицу најмање што свако од нас може учинити како бисмо допринели њиховој борби, јер они се боре за све нас“, каже Наташа.
Она сматра да су корупција и политизација институција једни су од најчешћих разлога због којих људи одлазе из Србије и нада се променама да боље, како би људи могли да остану у својој домовини.
„Волела бих да једног дана сви можемо да се вратимо и да подижемо своју децу без страха да ће бити изложена погрешним вредностима”, навела је Наташа за Глас Америке.
„Петнаест живота је смрвљено је од тежине режима који цени профит изнад безбедности. И док власт пере руке од одговорности, студенти су своју тугу претворили у јасне достојанствене протесте са јасним захтевима да се одговорни приведу правди, да се погинули никад не забораве“, рекао је за Глас Америке један од учесника протеста Александар Зечевић, новинар. Он је навео је да је из Србије отишао јер није било будућности.
„Моје детињство означило је лупање у лонце за време дневника, у покушају да се заглуше лажи корумпиране власти и њихове пропагандне машине. Моје одрастање заувек има ожиљак ратова, санкција и демонстрација због људи попут човека који сад, скоро 30 година касније, седи у председничкој фотељи. Превише живота је украдено похлепом. Сада, двадесет година касније, ови студенти се боре за оно о чему сам некада и ја сањао. И крајње је време да се искорене паразити те земље“, навео је Зечевић за Глас Америке.
Он додаје да жели Србију у којој људи могу да раде без страха за своје животе, где се корупција кажњава, а не штити, и где је криминалцима место у затвору, а не у парламенту. И наводи да се управо студенти се боре за то.
„Председник себе назива „будућношћу Србије“, али будућност стоји на улицама, не крије се у председничком кабинету претећи својим хулиганима и “кобрама. Једног дана желим да моја деца и нећаке оду у Србију на коју могу да буду поносни – место где туга више не подстиче протесте, а правда више није сан. Ови студенти се боре за ту будућност. Њихова храброст и истрајност је последња нада” каже Александар за Глас Америке.
Мирјана Пантић, универзитетска професорка каже за Глас Америке да осећа органску потребу и моралну одговорност да подржи студенте у Србији и као неко ко је тамо одрастао и као универзитетска професорка.
„Они траже оно што је у свакој здравој демократској држави основни минимум, а то је да институције раде свој посао. Трагедија, односно злочин који се догодио у Новом Саду када је пала надстрешница ме је затекла у Србији и дубоко потресла, као и све нас. Први пут после много година приличне изолованости од праћења догађаја у Србији, почела сам активније да се укључујем“, рекла је Мирјана за Глас Америке која је и снимак са протеста поделила на друштвеним мрежама.
„Разлог је тај што верујем да ова генерација која је сада на улицама може да створи једно здравије друштво а ми смо ту да помогнемо, а ако не можемо да помогнемо онда треба да се склонимо да не сметамо. И ово наше окупљање у Њујорку је својеврсна порука да верујемо у младост Србије и да смо уз њих увек и до краја, чак и кад смо с друге стране океана“, каже Мирјана за Глас Америке.
Најновији талас протеста у Србији почео је неколико дана пошто је 15 људи погинуло у паду надстрешнице на Железничкој станици у Новом Саду 1. новембра.
Симбол протеста постала је „крвава рука“, а једна од слогана који се најчешће понавља на скуповима гласи „корупција убија“.
У оквиру акције назване „Застани Србијо“, демонстранти блокирају главне саобраћајнице и институције у градовима широм Србије
Талас блокада започели су студенти на Факултету драмских уметности у Београду 22. новембра, када су појединци напали окупљене испред зграде факултета док су у тишини одавали пошту настрадалима.
После тог инцидента, протестима су се прикључили студенти и студенткиње готово свих факултета у земљи. Подршку студентима пружили су и просветари, али представници бројних других професија.
Извор: Глас Америке
