Piše: Ivan Konstantinović
U Njujorku je u nedelju održan skup podrške studentima u Srbiji koji više od dva meseca protestuju tražeći odgovornost za obrušavanje nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu 1. novembra, kada je poginulo 15, a dvoje teško povređeno.
“Podržavam naše studente u njihovoj borbi za pravnu državu. Divim se njihovoj hrabrosti i istrajnosti. Deo moje porodice i dalje živi u Novom Sadu, i duboko me je pogodila tragedija koja se dogodila u mom gradu“, rekla je za Glas Amerike Nataša Saciri, advokatica, koja je na skup došla sa ćerkom koja je nosila transparent: „Za Sonju“.
Transparent se odnosi na Sonju Ponjavić, studentkinju Pravnog fakulteta koju je 16. januara na jednoj od blokada u Beogradu pregazio vozač automobila i naneo joj teške povrede.
Nakon što je diplomirala na Pravnom fakultetu u Novom Sadu, Nataša Saciri bolji život potražila je u Njujorku. Uz potrebno doškolovavanje uspela je da se vrati svojoj struci.
„Zato sam ovde da pružim podršku studentima, da im pokažem da nisu sami. Mislim da je izlazak na ulicu najmanje što svako od nas može učiniti kako bismo doprineli njihovoj borbi, jer oni se bore za sve nas“, kaže Nataša.
Ona smatra da su korupcija i politizacija institucija jedni su od najčešćih razloga zbog kojih ljudi odlaze iz Srbije i nada se promenama da bolje, kako bi ljudi mogli da ostanu u svojoj domovini.
„Volela bih da jednog dana svi možemo da se vratimo i da podižemo svoju decu bez straha da će biti izložena pogrešnim vrednostima”, navela je Nataša za Glas Amerike.
„Petnaest života je smrvljeno je od težine režima koji ceni profit iznad bezbednosti. I dok vlast pere ruke od odgovornosti, studenti su svoju tugu pretvorili u jasne dostojanstvene proteste sa jasnim zahtevima da se odgovorni privedu pravdi, da se poginuli nikad ne zaborave“, rekao je za Glas Amerike jedan od učesnika protesta Aleksandar Zečević, novinar. On je naveo je da je iz Srbije otišao jer nije bilo budućnosti.
„Moje detinjstvo označilo je lupanje u lonce za vreme dnevnika, u pokušaju da se zagluše laži korumpirane vlasti i njihove propagandne mašine. Moje odrastanje zauvek ima ožiljak ratova, sankcija i demonstracija zbog ljudi poput čoveka koji sad, skoro 30 godina kasnije, sedi u predsedničkoj fotelji. Previše života je ukradeno pohlepom. Sada, dvadeset godina kasnije, ovi studenti se bore za ono o čemu sam nekada i ja sanjao. I krajnje je vreme da se iskorene paraziti te zemlje“, naveo je Zečević za Glas Amerike.
On dodaje da želi Srbiju u kojoj ljudi mogu da rade bez straha za svoje živote, gde se korupcija kažnjava, a ne štiti, i gde je kriminalcima mesto u zatvoru, a ne u parlamentu. I navodi da se upravo studenti se bore za to.
„Predsednik sebe naziva „budućnošću Srbije“, ali budućnost stoji na ulicama, ne krije se u predsedničkom kabinetu preteći svojim huliganima i “kobrama. Jednog dana želim da moja deca i nećake odu u Srbiju na koju mogu da budu ponosni – mesto gde tuga više ne podstiče proteste, a pravda više nije san. Ovi studenti se bore za tu budućnost. Njihova hrabrost i istrajnost je poslednja nada” kaže Aleksandar za Glas Amerike.
Mirjana Pantić, univerzitetska profesorka kaže za Glas Amerike da oseća organsku potrebu i moralnu odgovornost da podrži studente u Srbiji i kao neko ko je tamo odrastao i kao univerzitetska profesorka.
„Oni traže ono što je u svakoj zdravoj demokratskoj državi osnovni minimum, a to je da institucije rade svoj posao. Tragedija, odnosno zločin koji se dogodio u Novom Sadu kada je pala nadstrešnica me je zatekla u Srbiji i duboko potresla, kao i sve nas. Prvi put posle mnogo godina prilične izolovanosti od praćenja događaja u Srbiji, počela sam aktivnije da se uključujem“, rekla je Mirjana za Glas Amerike koja je i snimak sa protesta podelila na društvenim mrežama.
„Razlog je taj što verujem da ova generacija koja je sada na ulicama može da stvori jedno zdravije društvo a mi smo tu da pomognemo, a ako ne možemo da pomognemo onda treba da se sklonimo da ne smetamo. I ovo naše okupljanje u Njujorku je svojevrsna poruka da verujemo u mladost Srbije i da smo uz njih uvek i do kraja, čak i kad smo s druge strane okeana“, kaže Mirjana za Glas Amerike.
Najnoviji talas protesta u Srbiji počeo je nekoliko dana pošto je 15 ljudi poginulo u padu nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu 1. novembra.
Simbol protesta postala je „krvava ruka“, a jedna od slogana koji se najčešće ponavlja na skupovima glasi „korupcija ubija“.
U okviru akcije nazvane „Zastani Srbijo“, demonstranti blokiraju glavne saobraćajnice i institucije u gradovima širom Srbije
Talas blokada započeli su studenti na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu 22. novembra, kada su pojedinci napali okupljene ispred zgrade fakulteta dok su u tišini odavali poštu nastradalima.
Posle tog incidenta, protestima su se priključili studenti i studentkinje gotovo svih fakulteta u zemlji. Podršku studentima pružili su i prosvetari, ali predstavnici brojnih drugih profesija.
Izvor: Glas Amerike
