Истраживање које потписује доц. др Татјана Вујовић са Филозофског факултета Универзитета Црне Горе показало је да родитељско понашање и породични контекст имају значајан утицај на делинквентно понашање младих, посебно код дјечака. Ово истраживање, објављено у престижном часопису Family in Society, у издању издавача Sage Journals (SSCI), бавило се анализом утицаја недостатка родитељског надзора, родитељског понашања, злоупотребе алкохола и дрога код родитеља, као и социо-демографског статуса породице на малољетничку делинквенцију.
Повод за ову тему је забрињавајући рецидивизам или понављање криминалног понашања међу младим делинквентима у Европи и САД-у, на шта указују статистички подаци, гдје се посебно истиче утицај ратова у бившој Југославији, укључујући Црну Гору, као фактори који доприносе делинквенцији. За Црну Гору је наведен податак да су у 2021. години, од 265 пријављених малољетних починилаца, 103 оптужена, а 101 правоснажно осуђен.
Уз ове шире друштвене околности, циљ истраживања био је разумјети и специфичне породичне факторе који обликују понашање младих у Црној Гори. Истраживање је реализовано на узорку од 178 младих, од којих су 136 били дјечаци, а 42 дјевојчице, у доби од 14 до 18 година. Подаци су прикупљени из Центра за социјални рад и Центра за дјецу и младе „Љубовић“ у Подгорици. Користиле су се самопроцјенске скале како би се процијенило делинквентно понашање, недостатак родитељског надзора (ЛПМ), родитељски стилови (топлина, одбацивање, презаштићивање) и злоупотреба супстанци од стране родитеља.
Један од кључних инструмената била је скала делинквентног понашања, од блажих прекршаја, попут бјежања од куће и изостајања из школе, до озбиљнијих кривичних дјела, као што су продаја наркотика или покушаји сексуалног насиља. Испитаници су одговарали на питања о учесталости ових понашања у претходних годину дана. Такође су испитивани фактори попут нивоа образовања родитеља и породичних прихода, а сви резултати су анализирани уз помоћ статистичких метода.
Одсуство надзора, презаштићеност дјеце, болести зависности
Резултати истраживања показали су да је недостатак родитељског надзора био значајан предиктор делинквентног понашања код дјечака, док код дјевојчица није имао исти утицај. Дјечаци су пријављивали већи степен недовољног надзора, што указује на значај родитељске укључености у живот дјеце. Осим тога, родитељи дјечака су чешће показивали обрасце одбацивања, али и презаштићивања, што ствара сложен однос између заштите и контроле.
Научно истраживање: Село или град, како пребивалиште утиче на здравље и активност адолесцената?
Злоупотреба алкохола и дрога код родитеља показала се као снажан фактор ризика за делинквентно понашање, посебно код дјечака. Алкохолизам код очева и мајки, као и злоупотреба дрога, директно су повезани с повећаном учесталошћу делинквентног понашања. Насупрот томе, код дјевојчица ови фактори нису имали значајан утицај, што указује на потенцијалне родне разлике у начину на који породица обликује понашање младих.
Истраживање је такође указало да ниво образовања родитеља и породични приходи нису имали значајан утицај на делинквенцију, што је у супротности с неким ранијим истраживањима. Топлина родитеља, иако важна за емоционални развој, није се показала као кључни фактор у спрјечавању делинквентног понашања, док су одбацивање и презаштићивање имали умерен ефекат.
Родне разлике
Родне разлике у налазима истраживања додатно наглашавају комплексност родитељског утицаја. Дјечаци су чешће доживљавали родитељско одбацивање, које се манифестовало кроз критику, емоционално дистанцирање или недостатак подршке. Ово одбацивање може повећати осјећај несигурности и фрустрације, што води ка делинквентним понашањима. Родитељи су, парадоксално, истовремено показивали виши ниво презаштићивања према дјечацима. Ово укључује претјерану бригу и контролу, што може смањити осјећај аутономије код дјеце и подстаћи бунтовна понашања као вид реакције на такву контролу. Дјечаци су чешће пријављивали одсуство јасног надзора родитеља, попут непознавања њихових активности, пријатеља или школских обавеза.
Код дјевојчица, родитељско одбацивање, презаштићивање и недостатак надзора нису имали исти значајан ефекат. Ово може указивати на то да су њихови обрасци делинквентног понашања више под утицајем ширег друштвеног и емоционалног контекста, него директног родитељског понашања.
Ове разлике указују на потребу за родно специфичним интервенцијама које ће узети у обзир како различити обрасци родитељског понашања утичу на дјечаке и дјевојчице.
Практичне препоруке
Резултати овог истраживања указују на потребу за циљаним програмима подршке породицама, посебно онима које се суочавају са проблемима злоупотребе супстанци. Интервенције би требало да се фокусирају на јачање родитељских компетенција кроз едукацију о важности надзора и емоционалне подршке, превенцију делинквентног понашања код младих кроз програме који промовишу здрав породични контекст и рану идентификацију породица у ризику, с посебним нагласком на злоупотребу алкохола и дрога код родитеља.
Извор: УЦГ
