
Сусрет с медијском пропагандом што доноси, премда и производи, слике и анализе из руско-украјинског рата човјека на овом (нашем) дијелу Балкана могao би једино обавезати да смислено и људску ћути.
Чим неко проговори испостави се да никакве емпатије или утемељеног аналитичког, стручног, става, углавном, нема. Веома је мали број људи који по свом професионалном позиву могу заслужити пред собом, пред људима и пред Богом право да нешто јавно и смислено кажу.
Већина људи потпомогнута медијском пропагандом упада замку успостављања ирационалних аналогија. Тако то чине и црногорске новокомите показујући да солидарност с украјинским народом управо не постоји. Они саосјећају једино са собом. То је упад у самосажаљење, какво не може ни да се скрива, нити да се рационално оправда. Новокомите своју емотивну идентификацију с украјинским народом исказују само зато што руску политику препознају као еквивалент великосрпске политике.
Гледајући ствари из синхронијске перспективе логичније би било да као носиоци суверенистичке идеје подржавају суверенистичке одлуке двије украјинске покрајине.
Гледајући из дијахронијске перспективе, као наводни чувари црногорског идентитета, имали би историјску и моралну обавезу да још радикалније искажу став подршке Русији. Међутим, управо ту кључа основни новокомитски проблем, а то је неспособност да се прихвати прошлост сопствене државе. Када имамо у виду да је та прошлост чојска и јуначка у скоро свим етапама свога историјског постојања, онда њихова неспособност уписивања у историјски континуитет тек постаје знак тоталне ирационалности.
Такав однос према себи, такав однос према насљеђу сопствене земље јесте нешто што они перманентно исказују. Присјетимо се, рецимо, њиховог цетињског штимунга уз ноте и стихове Томпсона. Ни тада није ствар била у музичком укусу – у неком рационалном или естетском опредјељење – већ у трагању за било чим што има антисрпске акорде. Када би у памћењу својих предака нашли макар једну антисрпску строфу они би њу пјевали, а не би морали преузимати туђе, па још усташке.


Милован Урван
