субота, 17 мај 2025
Журнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Више
  • ЖУРНАЛИЗАМ
  • СТАВ

  • 📰
  • Архива претходних објава
Font ResizerAa
ЖурналЖурнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Препорука уредника
  • Контакт
Претрага
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Изаберите писмо
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Follow US
© Журнал. Сва права задржана. 2024.
ДруштвоНасловна 3СТАВ

Папагајско понављање излизаних фраза

Журнал Published 27. фебруар, 2022.
Share
Протести за Украјину, (Фото: Newsweek)
SHARE
Протести за Украјину, (Фото: Newsweek)

Нико нормалан не жели рат. Свако нормалан је за мир. То уопште није спорно. Шта је спорно? Више тога, али бих издвојила оно што ме посебно нервира и што сматрам једним од проблема. Ради се о папагајском понављању излизаних фраза „мир, брате, мир“, „водите љубав, а не рат“ и слично. У контексту актуелног сукоба, на друштвеним мрежама се просто утркују ко ће пре експлицитно изразити своју љубав према свеопштем светском миру. Ако се у овом тренутку јасно и јавно „не запљунеш“ да си за мир, можда те доживе као конфликтног или, не дај Боже, као русофила. Међутим, овај хипи shit је изванредно употребљив и већ дуго користан механизам „пацификације“, односно глобалног отупљивања (што је саставни део процеса покоравања, односно претварања у тупог радника и посвећеног конзумента, који је увелико у току). Таква перспектива инхибира у покушају да се сазнају и разумеју истински узроци конкретног сукоба и дефинише одговорност обе зараћене стране, као и истински интереси који иза сукоба стоје (шире гледано, та перспектива је користан механизам спречавања било каквог супростављања интересима глобалног капитала на свим нивоима, од микро до макро нивоа).

 То је и амбиција једне такве, (западно)медијски наметнуте перспективе. Заправо се ради о класичној замени теза. У оквиру такве перспективе се као кривац означава онај ко је у некаквом дефинисаном времену испалио метак, а изостаје шири временски (друштвено- историјско- економско – политички) контекст, у оквиру ког се тачно могу сагледати позиције сукобљених страна, као и појединачна одговорност. Најиритантније је када се у случају сукоба de facto приклања једној од страна, а онда се употреби читав арсенал поменутих фраза како би се демонстрирала тобожња брига, емпатија, љубав и „непристрасност“. Све то сугерише особену интерпретацију сукоба и беспоговорно дефинисање „кривца“. Истовремено се потпуно игнорише поменута предисторија, а игноришу се и жртве означеног „кривца“ и, још горе, постају ирелевантне, јер је он, забога, испалио тај метак у околностима пажљиво одређеног времена и постављене сценографије. То што је супротна страна, у случају конкретног актуелног сукоба, претходо испалила хиљаде метака и побила хиљаде људи (међу којима и стотине деце), није уопште релевантно.

Можда није ни познато, јер медијски није интересантно (што је еуфемизам), а при том је контрапродуктивно, посматрано са аспекта циљева подстрекача на сукоб, маскираних у глобалне душебрижнике и предане „посреднике“ у „решавању“ и „превазилажењу“ сукоба (применом метода наоружавања дефинисане „жртве“ и медијским наступима који изазивају немир и страх). Већ виђено. Питање за све „пацифисте“: где сте били претходних осам година, колико овај сукоб заиста траје? Тобожња неутралност (изражена вербално или кроз некакве инфантилне илустрације) је чиста патетика, лицемерје и показатељ потпуног потпадања под утицај западне интерпретације, доминантно присутне у (западњачким) медијима. Разумем, тако је лакше, конформизам је исплатив и задржава у зони комфора. Али не оправдавам. Цитираћу једну реченицу одличног текста који нађох недавно на интернету: „Ко је до данас ћутао о Донбасу, нека данас не говори о Украјини“. И нека не буде патетичан, за Бога милога.

Проф. др Марица Шљукић

Извор: Фејсбук

Share This Article
Facebook Twitter Telegram Copy Link
Previous Article Нова Сербиа у Донбасу: Како су Срби оставили велики траг у историји Русије
Next Article Ирационалне новокомитске аналогије

Избор писма

ћирилица | latinica

Ваш поуздан извор за тачне и благовремене информације!

На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.
FacebookLike
TwitterFollow
YoutubeSubscribe
- Донације -
Ad image

Популарни чланци

„Час српског језика“ у сали Матице српске – Друштва чланова у Црној Гори: Двадесет година борбе за име српског језика у Црној Гори

У просторијама Матице српске – Друштва чланова у Црној Гори, у Никшићу, Актив професора српског…

By Журнал

Бечић: Било Уставног суда или не, Ђукановић од 20. маја неће бити предсједник

Предсједница Скупштине најкасније до 20. јануара би требала да распише предсједничке изборе. Избори се одржавају…

By Журнал

Пешић саопштио коначан списак, Бјелица не иде на ЕП

Селектор репрезентације Србије Светислав Пешић саопштио је коначан списак од 12 кошаркаша који ће играти…

By Журнал

Све је лакше кад имаш тачну информацију.
Ви то већ знате. Хвала на повјерењу.

Можда Вам се свиди

КултураСТАВ

Светионик: Сви главни градови Боке Которске

By Журнал
ДруштвоКултураМозаик

Немачки аплауз

By Журнал
Насловна 2ПолитикаСТАВ

Ако га кандидују…

By Журнал
ДруштвоКултураМозаикНасловна 5Политика

Горан М. Јанићијевић: Слобода од утопије до дистопије, на основу искуства XIX-XXI века

By Журнал
Журнал
Facebook Twitter Youtube Rss Medium

О нама


На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.

Категорије
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
Корисни линкови
  • Контакт
  • Импресум

© Журнал. Сва права задржана. 2024.

© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Добродошли назад!

Пријавите се на свој налог