Пише: Ивана Ранковић
Ове године у буџету за одбрану први пут је више новца планирано за трошкове особља него за набавку новог наоружања и опреме. Та промена последица је и незадовољства припадника Војске Србије, због чега је власт већ најавила повећање њихових плата за 2024.
У светлу рата у Украјини, честих тензија, најава о набавкама наоружања и изражене националистичке реторике у региону Западног Балкана, пажња јавности је усмерена ка питањима одбрамбених политика балканских држава. С обзиром на то да је одбрана традиционално један од државних сектора на који се троши највише новца из државног буџета, али је истовремено и најмање транспарентан, битно је размотрити колики део својих буџета и на који начин балканске државе троше на одбрану. Осим тога, није ретка појава да се питања одбране инструментализују у политичке сврхе, што је нарочито очигледно на примеру Србије и њене такозване политике „балансирања“.
Тренд постепеног повећања буџета за одбрану, уочен међу свим балканским државама, настављен је, али успорен у 2023. години, без драстичних промена у односу на 2022. Посматрајући издатке за одбрану као проценат бруто домаћег производа једне земље, Србија се издваја као једина земља у региону која троши више од два одсто БДП-а, док Босна и Херцеговина годинама уназад троши најмање – испод један одсто БДП-а. Балканске државе чланице НАТО – Албанија, Црна Гора, Хрватска и Северна Македонија – нису достигле праг од два одсто БДП-а, на коме НАТО инсистира од 2015, када је постигнут договор да се толико троши на одбрану.
Стотине милиона евра за наоружање
Ипак, пројекције за 2024, на основу усвојених закона о буџету, указују на извесне промене. Албанија и Северна Македонија планирају да повећају своје расходе како би достигле критеријум од два одсто БДП-а. Међутим, неизвесно је да ли ће се стварни расходи ускладити са тим плановима, имајући у виду да су те две земље лане потрошиле мање него што је било предвиђено буџетом за ту годину. Још једна важна промена до које би требало да дође у овој години је смањење војног буџета Србије на око 1,8 одсто БДП-а, као и промена у структури буџета за одбрану.
Наиме, анализа структуре буџета даје увид у то колико земље издвајају за куповину наоружања и опреме, колико за људске ресурсе (плате запослених) и за друге трошкове као што су инфраструктурна улагања, одржавање опреме и слично. Србија је једина земља у региону чији су војни издаци у 2023. години већи за наоружање и опрему него за трошкове особља. По овом тренду Србија такође иде у корак са критеријумима НАТО-а, јер троши више од једне трећине свог буџета за одбрану на куповину наоружања и опреме, што је стандард коме НАТО тежи.
Међутим, приметно је да су у случају Србије релативно ниски оперативни трошкови, у које спадају различити трошкови одржавања опреме, резервних делова, горива, и свега што је потребно за обуку и генерално јачање способности. Иако је процес набавке новог наоружања оправдан у одређеној мери јер је део оружја застарео, ипак није довољно само поседовати нову опрему и наоружање. Неопходно је и одржавање и додатна обука кадрова, што очигледно није предвиђено тренутним буџетом Србије. Осим тога, много већи проблем код набавке наоружања јесте то што се понекад користи за прикупљање политичких поена међу другим државама, уверавајући их у безбедност региона. Исто тако се користи као вид самопромоције локалних политичких елита у домаћој јавности имајући у виду да је Војска Србија међу институцијама које уживају највише поверења међу грађанима Србије, према истраживањима јавног мњења.
Мило Ломпар: Отпадници у служби Вучића
Још једна промена је приметна на основу планираног буџета за одбрану за ову годину – више средстава би требало да буде издвојено за трошкове особља него за наоружање и опрему. Ова промена је највероватније последица тренутног незадовољства припадника Војске Србије положајем и платама. Већ́ дуги низ година Војска Србије се суочава са значајним одливом кадрова, због чега Влада покушава да поправи стање које је последица вишегодишњег лошег управљања у Војсци Србије тиме што најављује повећање плата за 2024.
Више пара за војнике, мање за опрему
Други разлог за предвиђено повећање издатака на трошкове особља доводи се у везу са најавама о поновном увођењу обавезног служења војног рока. Иако политичке елите у Србији готово редовно покрећу ову тему, не пружају додатно објашњење зашто је враћање обавезног војног рока најпогоднији начин за суочавање Србије са безбедносним изазовима и претњама, са којим уопште изазовима и претњама, како и зашто се погоршало стање, да ли ће та војна обука бити довољно модерна за тренутно и будуће безбедносно окружење, а најбитније од свега, да ли Србија има довољно средстава за спровођење у дело оваквих најава.
*Напомена: Подаци за прошлу годину заснивају се на последњим изменама буџета, јер те земље још нису усвојиле завршне рачуне за 2023, док се подаци за ову годину заснивају на законима о буџету за 2024. и ММФ-овим пројекцијама БДП-а
Кад је реч о међународној војној сарадњи, НАТО је доминантни партнер свих држава Западног Балкана, чак и оних које нису чланице Алијансе. Иако је Србија војно неутрална и води такозвану политику балансирања између великих сила, најдинамичнију безбедносну и одбрамбену сарадњу има са НАТО и САД. То се види у погледу донација, војних вежби и учешћа у међународним војним мисијама.
Од када је почео рат у Украјини, Влада Србије је обуставила све међународне војне вежбе. Међутим, 2023. је уведено изузеће од ове забране, примењено на војну вежбу – „Платинасти вук 2023“, коју су организовале Војска Србије и Европска команда оружаних снага САД. Што се тиче осталих балканских држава, у 2023. је приметно у односу на 2022. повећан број вежби и у случају Црне Горе и Северне Македоније, с тим што је Хрватска забележила најдрастичнији пораст броја војних вежби – са 14 на чак 66. Још једна новина је да су припадници Војске Србије учествовали у међународној мисији на Синају, заједно са америчким војницима, што представља раскид са досадашњом праксом према којој је Србија слала искључиво војнике у мисије које су под окриљем УН или ЕУ.
Сарадња Србије са НАТО
Чињеница да је једина војна вежба Србије у 2023. била са САД и да је учествовала у војној мисији са САД, показује да актуелна влада у Србији блиско сарађује са западним безбедносним партнерима. Међутим, то се тешко може закључити из јавног дискурса у Србији, у коме се веома ретко спомиње сарадња Србије са НАТО, због негативног става дела јавности услед намерног и од стране власти негованог сећања на бомбардовање 90-их и независности Косова. Очигледне су разлике између деловања Србије на међународном плану и онога што се представља грађанима на унутрашњем плану, а сектор одбране је један од најистакнутијих примера овог разлаза.
Антизападни наратив који тренутна власт у Србији негује, пре свега ради очувања своје моћи, ствара слику о блиској сарадњи и помоћи Русије или Кине. Али је чињеница да је од почетка рата у Украјини одбрамбена сарадња Србије са Русијом у највећој мери смањена, док је у 2023. забележена једино донација Кине Србији, без прецизирања садржаја те донације. Овакав наратив обезбеђује власти у Србији наклоност великог дела домаће јавности, нарочито у контексту актуелног безбедносног надметања између Русије и НАТО у Европи. Без изгледа да ће доћи до неке промене у овом погледу, власт у Србији наставља да задовољава интересе бирачког тела, али и западних партнера у погледу очувања безбедности региона.
Све ово доприноси важности повећања транспарентности у сектору одбране, како би се избегла инструментализација ових питања у политичке сврхе. Јавност у Србији, али и осталим балканским државама, требало би да буде свесна степена сарадње са западним партнерима у области одбране, постепеног повећања војних издатака, те војних вежби и учествовања у мисијама. Чланство Србије у НАТО није неопходно за побољшање регионалних односа и безбедност региона, али пружање потпуних и тачних информација о питањима одбрамбених политика јесте.
Извор: Радар
