Očekuju nas potresi ne samo 2022. godine. Bžežinski je rekao da nas čekaju potresi… pred smrt je to rekao, da nas čekaju „do 2026“ godine. On je bio veliki optimista. Ja mislim da mi ulazimo, uopšte, u period nestabilnosti. I potrebno je da se naviknemo da u njemu živimo. To se odnosi i na obične ljude. Zato što periodi nestabilnosti, na žalost, rađaju veliki broj „graničnih ličnosti“ sa psihičkim poremećajima. I ja to već vidim u svakodnevnom životu.
Turbulencija dolazi na takav nivo… Što se tiče osvajanja vlasti od strane veštačkog intelekta, to su, po mom mišljenju, strašne priče za malu decu. Zato što program veštačkom intelektu daju ljudi. I ovde se prisećam romana Stanislava Lema „Edem“ u kome se govori o nekoj planeti na kojoj, kao, postoji veštačka inteligencija. No, zapravo, iza te veštačke inteligencije stoje konkretni ljudi, o čijem postojanju stanovništvo planete ništa ne zna. Oni misle da njima upravlja veštačka inteligencija. Ali iza nje stoje žreci. Zato, u suštini, ovo su neo-žreci. Što se tiče klimatskog oružja, to nije strašna priča, već realnost.
Šta je to turbulencija, šta su to uopšte „mračni vekovi istorije“? To je igra bez pravila, dok se nova pravila ne izgrade. Ali nova pravila se formiraju onda kada se pojavi novi hegemon. No, taj novi hegemon, u dolazećim vekovima, se ne nazire. SAD će izgubiti svoje pozicije. Kina će novi hegemon biti, u najboljem slučaju, u svom delu Azije. I dalje, svet će biti takav kakav jeste. Pri tome, u njemu će postojati mnogo igrača. Mene iznenađuje kada neki analitičari analizirajući svetsku situaciju, analiziraju odnose između Velike Britanije, SAD, Rusije, Kine.
Međudržavni odnosi su danas treći, niži nivo svetskog sistema. Prvi nivo je nivo zatvorenih nadnacionalnih grupa svetskog sporazumevanja i upravljanja. Ne mislim na besmislice kao što je Bilderberški klub, već strukture tipa Krug, Vek, Klub ostrva. Sledeći nivo su transnacionalne korporacije. I, na kraju, treći nivo su, realno, države. To jest, dobijamo trougao, zatvorene nadnacionalne grupe, transnacionalne korporacije i države. Pri tome treba uzeti u obzir, da autonomnu ulogu, iako povezane sa tim trouglom, igraju i specijalne službe i organizacije kriminalaca.
I šta dobijamo… to nije veliki tenis, to je skvoš – ne znaš kako će loptica odskočiti od zida. No, sa druge strane, možemo se na dva načina odnositi prema kriznim epohama: jedan je kineski: „Živi u epohi promena!“ To jest, to su loše želje; i možemo se odnositi tjutčevski: „Blažen je onaj ko je posetio ovaj svet u njegovim sudbonosnim trenucima.“ Ako su „sudbonosni trenuci“ došli, ne treba se kriti, ne treba se bojati – kasno je i besmisleno. Treba izučavati ovaj svet, koristiti ga kao što surfer koristi talas. I treba pokušati osetiti zadovoljstvo zbog pobede.
Podeljenost svetske elite
Znam da je u istoriji Evorpe relativno mirnih perioda bilo svega nekoliko. Rimska imperija otprilike od 80-tih godina naše ere do Marka Aurelija. To je negde oko devedeset godina… Dalje, Evropa od 1814-1914; od Napoleonovih ratova, iako je naravno, i tada bilo ratova… I, najzad, period od 1945-1975 ili 1985. To su bili relativno mirni periodi. Pogledajte ostatak istorije – neprestana turbulencija. Sovjetska pokolenja koja su odrasla, rodila se u Sovjetskom Savezu, odrasla su u epohi u kojoj su SAD i SSSR uravnotežavali jedan drugog.
I, činilo se da je budućnost prelepa, „prelepa daljino – ne budi surova prema meni“, kako se pevalo u pesmi. Ali, ona, budućnost, pokazala se i neočekivana i surova. Tako da se treba navikavati. Svetska elita nije jedinstvena, nije jedna celina. Ona nije neka svetska vlada koja pritiska dugmiće. To su razne monarhističke, finansijsko-aristokratske grupe, koje postoje u savremenom svetu. Savršeno je jasno da postoji grupa ultragobalista, čiji je predstavnik Švab, koji je napisao onu svoju knjigu i objasnio šta će biti. Bezuslovno, u svetskoj eliti postoje regionalne različitosti koje se korene… no, u vrlo dalekoj istoriji.
Na primer, ovo o čemu ću sada govoriti nije osnovna unutrašnja protivrečnost svetske elite, ali i ona ima svoje mesto. Reč je o protivrečnostima između porodica koje se protežu od Merovinga i Karolinga i koje traju pet stotina godina. I upravo kroz prizmu ovih događaja treba posmatrati, na primer, smrt princeze Dajane. No, ponavljam, to nije glavno. Glavno je ko će koga odseći od budućnosti. Ko će kome odseći budućnost. Zato što je u kapitalističkoj epohi, posebno u njenoj industrijskoj fazi, bilo mnogo mesta pod suncem. Sada je mesta pod suncem ostalo značajno manje. I jedan deo elite mora da odseče onaj drugi. Godine 2012. Kristijan Lagard je u Tokiju rekla: „sav ‚mladi‘ novac treba rasturiti“.
To jest „mladi“ novac treba da nestane. Ali pored protivrečnosti između „starog“ i „mladog“ novca, postoji i protivrečnost između različitih grupa ove elite. I, u principu, već sam pisao više puta, da postoje ultraglobalisti: to je svet bez država, to je svet megakorporacija, ogromnih, kao što je bila Istočno-indijska kompanija. I postoje globalisti: države su sačuvane ali pod kontrolom MMF-a, Svetske banke. Znači, biće malo država, malo srednjeg sloja. U svetski konclogor vode, prirodno, ultraglobalisti.
Formira se novi svet u kome faktori proizvodnje nisu materijalni
Zaista se formira svet u kome odlučujući faktori proizvodnje neće biti opredmećeni, materijalni, već socijalni i duhovni. Ali kombinacije, u kojima će postojati odnos između viših i nižih…upravo između viših i nižih jer srednjeg sloja neće biti, zavisiće od oštre socijalne borbe. Recimo, iz feudalizma je bilo tri izlaza: engleski, francuski i nemački. Mislim da će iz kapitalizma takođe biti nekoliko varijanti izlaza. I nekoliko zona u kojima će se život suštinski razlikovati. Osim toga, postojaće čitav niz teritorijalnih celina koje će imati, de facto, naddržavni karakter. To su ogromni megapolisi u kojima živi 40, 50, 60 miliona ljudi. I oni će biti država u državi. U svakom slučaju, mislim da će doći do teritorijalne segregacije elite, koja će živeti u ekološki čistim zonama, živeće duže…
2018. godine na konferenciji u Institutu Santa Fe, koju je organizovala NSA, od četiri varijante željene budućnosti, 25% učesnika je izabralo varijantu koja se zove „antropološki prelaz“. To jest, opredelili su se za društvo u kojem se viši i niži slojevi razlikuju međusobno kao biološke vrste. Jedni žive 120-140 godina, hrane se pravim mesom, a ne mesom od skakavaca i crva koje se sada reklamira ili mesom koje… nosi ime Grete Tunberg. Uzgred, veoma su dobro Kinezi postavili Gretu Tunberg na mesto koje joj pripada, meni se veoma dopalo. Ona je u jednom od svojih nastupa vrištala da Kinezi moraju da prestanu da jedu bambusovim štapićima i uništavaju šume. Na to su Kinezi odgovorili: „Bambus je trava. A ti idi u školu i uči. A ako želiš da spasiš drveće prestani da u toaletu koristiš toalet papir. Koristi nešto drugo, na primer, kao muslimani – kamen ili glinu“. Meni se to veoma svidelo.
Bitka za budućnost
Tako, mislim da će se borba koja se širi svetom, biti borba: ko će koga odseći od budućnosti i koji deo svetskog stanovništva će u tu budućnost dospeti. Čini mi se da je u dva makroregiona savremenog sveta budućnost već nastupila. Teško da će se tamo nešto izmeniti. Mislim na Kinu sa njenim sistemom socijalnog rejtinga. Pri tome je nevažno da li će se ona podeliti na Sever i Jug, ili će ostati celovita. No, tamo se sistem, elektronski sistem, konclogor, organski povezao sa tradicionalnim kineskim sistemom kontrole. To je izuzetno organizovana varijanta.
Mislim da takvu varijantu Koreanci neće uspeti da uvedu, jer je reč o drugom narodu. Moguće da će Japanci uspeti. To je uranjanje u futuroarhaiku uz oslanjanje na savremene tehnologije. Ako neko kaže da u Africi postoji država… No, vrlo je čudno Kongo ili Čad nazvati državom. To je takav pad u arhaiku, pri čemu on može biti prirodan, a može i veštački, recimo ono što su Amerikanci i Evropljani učinili sa Libijom. No, i dalje imamo sedam makroregiona u kojima se vodi borba za budućnost.
Mene oduševljava kako su Evropljani, koji su uopšte takvi… socijalno dresirani, pružili otpor, nisam očekivao takav stepen protivljenja merama ograničenja. Stotine hiljada je izašlo na ulice… I to me raduje. U Rusiji je otpor nosio spokojan, saboterski karakter, u skladu sa našim tradicionalnim principom. I taj otpor govori da su ljudi intuitivno shvatili da ih negde uteruju… u nešto veoma, veoma strašno. I to njihovo razumevanje izaziva optimizam.
Svet je pred izborom. Potrebna je nova nauka o društvu
Svet se ne preokreće. Svet se nalazi u tački izbora. Postoji jedan termin – „bifurkacija“. Rekao bih da se nalazimo u tački „polifurkacije“. Imamo nekoliko varijanti razvoja. Znate, ponekad istoričari kažu da istorija ne poznaje konjuktiv. To su loši istoričari koji ne znaju konjuktiv, jer u istoriju uvek postoji izbor. Reč je o tome da postoji subjekt, voljni subjekt, nekoliko njih, i oni se bore između sebe. Ako zaista istorija ne zna za konjuktiv, ona bi imala potpuno deterministički i mistički karakter. To jest, ide kako ide. Mi se nalazimo u tački polifurkacije.
I upravo zato nam je potrebna danas nova nauka o društvu. Stara nauka, koja se formirala sredinom XIX veka odlazi u prošlost. Zašto? Ona je odražavala realnost buržoaskog društva. Na primer, ekonomska teorija – to je ekonomska sfera, tržište. Politikologija – to je politika, sociologija – građansko društvo. No, pogledajte, ove stvari su na Zapadu gotovo nestale, a van Zapada, u nekoj Indiji ili muslimanskom svetu, nikada nije ni bilo građanskog društva. To jest, iščezavaju objekti zbog kojih je formirana sociologija, politikologija, ekonomska nauka.
To je, ispostavilo se, kao osmeh Češirskog mačka (Češirska mačka je jedan od popularnijih likova iz romana Alisa u zemlji čuda, Luisa Kerola, objavljenog 1865. godine. Prim.prev. ), mačka više nema a osmeh je ostao. Potrebno je stvoriti principijelno novu nauku u savremenom svetu, i, između ostalog, ko prvi tu nauku stvori imaće veće šanse da osvoji HHI vek. To nije jedini i nije dovoljan, ali je neophodan – uslov. Tu nauku treba stvarati. Za to su potrebni ogromni instituti, potrebne su motivisane grupe ljudi koji su spremni za novu vrstu rata, hibridni rat.
Andrej Frusov
Preveo: Aleksandar Mirković
Izvor: yandex.ru
