Dragi Prijatelju,
Danas je otprilike, treća obljetnica od kako smo se ono sastali u Pešti i onako lijepo proveli ono nekoliko dana. Naumio sam da proslavim taj dan. Šta mislite, kako? Ne biste nikad pogodili, da Vam ne kažem:
Hoću da Vas oženim.
Quelle idee, reći ćete. Znam šta ćete reći, znam šta ćete pomisliti, sve znam, pa ipak!
Djevojka koju sam Vam namenio podobna je da savlada svaku ženomrzicu. Ja mislim da bi i mrtvog oživela, ne samo mrtvoga Don Huana, nego i mrtvoga sveca. Zbilja.
Onomad sam ja gledao u manastiru kako cjeliva neke mošti, suhu ruku nekoga sveca, pa, u zanosu od onoga tamjana i od one ljepote, čisto sam se začudio, kako se ona mrtva ruka ne digne da je zagrli.
— Koji je to svetitelj? — Zapitam kaluđera do mene.
— To nije svetitelj.
— Nego?
— To je svetiteljka, prepodobna majka Angelina.
— A? Sad razumem.
Kaluđer me pogleda kao da me je razumio, a znam da ni ne sluti moje misli.
Dosad je odbila čitavu vojsku prosilaca. Roditelji se zabrinuli: ima joj već 24 godine — al’ ne biste joj dali više od 20. Otac je moj najbolji prijatelj, te sam, dakako, prijatelj i njoj. Dugo sam se trudio da doznam uzrok te nemilosti, te jedva jedvice doznam šta je: njen je ideal Nikola Tesla.
Ja sam joj priznao da je to i moja davnašnja misao, ali mi je navijek bilo na umu, kako ste vi dosad svu svoju ljubav posvetili svojoj velikoj ideji, pa nemate vremena misliti ni na žene, a kamoli na ženidbu.
Ona se ipak uzda da bi Vas obrnula, da ne bi bilo Love’s labour’s lost.*
Toliko o devojci. A sad — last not least — i za mnoge jevropske mladoženje, kamoli vas Amerikance — o imovini, o ženinstvu ili o prćiji njenoj.
Ona može doneti otprilike jedan milion franaka. Ali joj otac tako stoji da bi mogao otvoriti zetu veresiju i do jednog miliona dolara, ako zatreba.
Promislite se dobro, sve mislite na jedno smislite, pa mi javite na šta ste smislili. Ako pristajete, poslaću Vam odmah sliku moje namjenjenice i doznaćete njeno ime.
Bilo kako bilo, svakojako vjerujte da ostajem
navjek vaš prijatelj
Laza Kostić
U man. Krušedolu, 12. juna 1895.
Pišite mi na adresu: Pajevich, Neusatz.
Kako bih se radovao kad bih dobio od Vas telegram!
