U svim civilizovanim pa i manje civilizovanim zemljama postoje pravila kako se javnost informiše o tragedijama, postoje timovi koji na tome rade i postoji procedura. Kod nas je za to zadužen predsednik Vučić. Prvo je u direktnom programu objavio vest o smrti devojčice, pa tek 17 minuta kasnije, takođe javno, upitao da li je obaveštena njena porodica
Nakon što su tabloidi 10 dana sistematski uništavali već uništenu porodicu Danke Ilić, uz nesebičnu podršku pripadnika MUP-a koji su im svakodnevno davali senzacionalističke detalje pa čak i materijal za satanizaciju majke, priča je završena na najtragičniji mogući način – devojčica je mrtva, a vest o tome je preneta na najskandalozniji mogući način. Možda je dovoljno reći samo to da ju je predsednik države objavio u 10 časova i 20 minuta, okružen svim ministrima bivše vlade i novom predsednicom Skupštine Srbije, i da niko od njih nije izjavio saučešće porodici, već je ono stiglo tek u 15 časova i dva minuta od strane ministra unutrašnjih poslova Bratislava Gašića.
A, možda i nije dovoljno, jer da bi se utvrdila hronologija beščašća jedne vlasti koja misli da je empatija tri minuta dubokih uzdaha, neophodno je reći sve. Pa čak i to da su od devet sati jutros tabloidi već pisali o smrti devojčice, da je sednica vlade zakazana za 10 ali da nije počela ni osvrtom na Danku već osnivanjem specijalnih timova koji bi trebalo da sabotiraju prijem Kosova u Savet Evrope, a da se onda prešlo na dokapitalizaciju fabrika za proizvodnju oružja i dramatične Vučićeve pretnje izrečene samo njemu znanim likovima: „Neću više da vas čujem oko toga! Da nećete nešto da dokapitalizujete jer neko može da izgubi svoje kombinacije“.
I baš u tom trenutku je Gašić ispred njega postavio fasciklu. Predsednik je prvo u sebi pročitao vest, malo razmislio, ali ne dovoljno da bi se setio da za istim stolom sedi i Slavica Đukić Dejanović, školovani psihijatar i profesorka etike i komunikacije koja je obučena da tragične vesti saopšti naciji, već ju je pročitao ili bolje reći parafrazirao sam. Bez ijedne reči upućene porodici, ali uz duge pauze je izrekao: „Imam loše vesti za ovo dete, za našu Danku iz Bora. Policija je uhapsila dva lica koja su izvršila ubistvo male Danke i koliko sam to shvatio priznali su to obojica. Sa kakvim mi monstrumima imamo posla. Imamo li još detalje, Bato? Ako nemamo, ostalo će sve policija. Hvala policiji na svemu“. I 10 sekundi kasnije nastavio: „Nuklearna energija je primarni zadatak…“
U svim civilizovanim pa i manje civilizovanim zemljama postoje pravila kako se javnost informiše o takvim tragedijama, postoje timovi koji na tome rade i postoji procedura. Nekada to radi policija, nekada tužilac (nikada predsednik), ali uvek na posebnoj konferenciji i uvek sa izjavom saučešća na početku. Ali kod nas su građani nakon objave o smrti devojčice još 17 minuta slušali o sednici UN, teškim danima za njegovu vlast i još koječemu dok se predsednik nije opet vratio na slučaj tragično nastradale Danke i izgovorio nešto od čega se svakom normalnom zaledila krv u venama: „Nadam se da ste sve obavili sa porodicom“. A to može da znači samo da u trenutku kada je obavestio naciju nije imao pojma da li su roditelji ubijene devojčice uopšte obavešteni o tome ili su najstrašniju vest čuli preko TV ekrana. I to bez ikakve cenzure jer je Vučić bio vrlo slikovit – trenutno se pretražuje deponija da bi se našlo njeno telo.
A potom je, bez da sačeka odgovor da li su ti neki kojima se obratio „sve završili sa porodicom“ nastavio u sasvim drugom tonu: „Jesmo li prvi, Miloradoviću, u regionu koji puštamo kao deo vojske bilo kakve dronove“.
Ne, ne znamo da li smo prvi koji puštamo dronove, ne znamo ni da li to Miloradović zna jer ga nismo čuli, ali znamo da do kraja te sednice nismo čuli prozvanog Gašića. Njegova konferencija za štampu je održana tek u 15 časova a u međuvremenu su nas kao i do sada obaveštavali tabloidi. Informer je još tokom sednice vlade znao da je „jedan od osumnjičenih nakon nesreće izašao iz kola i golim rukama udavio dete“, Blic da su u automobilu pronađeni tragovi krvi, nakon čega je urađena DNK analiza i potvrđen identitet ubijene Danke Ilić, a Kurir da je jedan od osumnjičenih učestvovao u potrazi za Dankom Ilić. Tek kada je objavljena i informacija da su osumnjičeni „slavili jer su se izvukli“ nakon što je objavljena slika devojčice iz Beča, MUP je izdao prvo saopštenje – na Instagramu. Objavili su inicijale osumnjičenih i sledeću frazu: „Policija nastavlja intenzivan rad na ovom slučaju, o čemu će blagovremeno obavestiti javnost“. Na Instagramu ili kao i do sada – u tabloidima, nisu precizirali.
I tek kada je predsednik preneo stravičnu vest, a tabloidi još malo profitirali na smrti devojčice, održana je prva konferencija za štampu vezana za nestanak devojčice. U prethodnih 10 dana MUP je izdavao samo pismena saopštenja, danas je i tužilaštvo konačno upriličilo jedno više nego šturo, a Gašić je izašao na kraju, samo da bi spustio zavesu. Ali tek nakon što nas je obavestio da je policija marljivo radila na slučaju, a da on kao šef nema pojma kako je isto tako marljivo i informisala tabloide. I gle čuda, ovoga puta termin koji se odomaćio nakon tragedija u maju prošle godine „lešinari i hijene“ nijednom nije upotrebljen.
Sandra Petrušić
Izvor: Radar
