Cena sirove nafte će verovatno rasti nakon iznenadnog napada Hamasa na Izrael, ali još uvek ima dosta kapaciteta koji se može iskoristiti
Blumberg, 7. oktobar 2023.
Istorija se ne ponavlja, ali se često rimuje. Uoči pedesete godišnjice prve svetske naftne krize, paralele između oktobra 2023. i oktobra 1973. se olako povlače. Iznenadni napad na Izrael i cene nafte skaču. Ali sličnosti se ovde završavaju.
Svetska ekonomija neće pretrpeti još jedan arapski naftni embargo koji bi utrostručio cenu barela sirove nafte. Ipak, bila bi greška umanjivati šanse da će se svet tokom dužeg perioda suočiti sa višim cenama nafte.
Situacija je fluidna, i za tržište nafte sve zavisi od toga kako će Izrael reagovati na napad Hamasa, te kako će reagovati Iran, koji uobičajeno vuče konce iza ove palestinske grupe. Za sada, mogli bismo izvući nekoliko provizornih zaključaka:
1) Kriza nije ponavljanje one iz oktobra 1973. godine. Arapske države nisu zajedničkim snagama napale Izrael. Egipat, Jordan, Sirija, Saudijska Arabija i ostatak arapskog sveta posmatra ove događaje sa strane, ne oblikujući ih.
3) Podjednako je važno da danas države članice OPEK-a ne pokušavaju da podignu cene više od nekoliko dolara. Rijad bi bio zadovoljan ukoliko bi cene nafte bile više za nekih deset ili dvadeset odsto, nešto preko 100 dolara po barelu u odnosu na sadašnjih 85, umesto da nastoji da ostvari dvostruko više cene od 200 dolara po barelu. Upravo uoči naftnog embarga iz oktobra 1973. nacije OPEK-a unilaterlano su podigle zvanične cene nafte za 70 odsto. Iako je embargo najupečatljivije zapamćen segment ove krize, skok cene je bio podjednako bitan.
4) Ovaj sukob bi ipak mogao imati uticaja na naftno tržište 2023. i 2024. godine. Najneposredniji uticaj mogao bi da proistekne ukoliko bi Izrael zaključio da je Hamas delovao prema nalozima Teherana. Po tom scenario, cene nafte bi mogle postati znatno više. Tokom 2019. Iran je demonstrirao, preko svojih jemenskih posrednika, da je sposoban da izbaci iz stroja znatan deo saudijskih proizvodnih kapaciteta. Isto to mogao bi da učini kao odmazdu ukoliko se nađe na meti izraelskog ili američkog napada.
5) Čak i ukoliko Izrael ne odgovori smesta Iranu, posledice bi mogle da pretrpi iranska proizvodnja nafte. Još od kraja 2022. godine Vašington gleda kroz prste na sve veći iranski izvoz nafte, koji zaobilazi američke sankcije. Prioritet u Vašingtonu bio je neformalni detant prema Iranu. Rezultat je da je iranska proizvodnja skočila skoro 700.000 barela dnevno ove godine – što je drugi najveći izvor tankog rasta dostupnih količina nafte, koji zaostajesamo za američkim povećanjem proizvodnje. Bela kuća će sada po svoj prilici primenjivati sankcije. To bi moglo biti dovoljno da gurne cenu nafte na preko 100 dolara po barelu, a možda i preko ove vrednosti.
6) Rusija će se okoristiti o bliskoistočnu naftnu krizu. Ukoliko Vašington bude sprovodio sankcije protiv Irana, mogao bi da otvori prostor da sankcionisani ruski bareli zauzmu veći tržišni udeo i da postignu više cene. Jedan od razloga zašto je Bela kuća okretala glavu od iranskog izvoza nafte jeste zato što to šteti Rusiji. Zauzvrat bi se mogla okoristiti i Venecuela, pošto bi Bela kuća mogla da olabavi sankcije kako bi olakšala tržišni pritisak.
7) Saudijsko-izraelski diplomatski dogovor, koji su mnogi beležili u rokovnik za period između početka i sredine 2024. godine, je žrtva ove krize. Čak i ukoliko je Rijad verovatno besan na Hamas, teško je videti kako bi prestolonaslednik princ Mohamed bin Salman mogao da proda ovaj dogovor domaćoj javnosti. To, zauzvrat, uklanja mogućnost da Saudijska Arabija crpi više nafte kako bi pomogla da dogovor prođe u Vašingtonu. Druge žrtve izraelsko-hamaškog rata jeste saudijsko-iransko zbližavanje, što je bio još jedan faktor koji je ukazivao na mogućnost slabljenja pritisaka na tržištu nafte.
8) Na kraju, ključna razlika u odnosu na 1973. jeste što Vašington može da se okrene svojim Strateškim rezervama nafte da ograniči uticaj tržišnih kretanja na cene goriva – kao i na pozitivni rejting američkog predsednika Džozefa Bajdena. Ukoliko cene nafte skoče zbog tenzija na Bliskom istoku, izvesno je da će Bela kuća posegnuti za ovim rezervama. Iako su na najnižem nivou u poslednjih četrdeset godina, u rezervama je i dalje dovoljno nafte da je moguće odoleti još jednoj krizi.
Za Žurnal preveo: Miloš Milojević
Izvor: Blumberg
