Пише: Хавијер Блас
Превео: М. М. Милојевић
Данско острво није ни близу да постане светска сила у извозу природних добара
Сваких неколико година индустрија експлоатације природних добара се помами: појави се нови и егзотични извор минералних сировина, и наизглед разреши све проблеме светског снабдевања. Само распон маште ограничава овај списак који се протеже од безданог океана (рударење на морском дну) до непрегледних пространстава свемира (рударење астероида).
Данас је у средишту пажње нешто обичније: Гренланд – хладан, простран и, како нам говоре, крцат сваким минералом који је свету потребан. Толико су велика његова богатства да новоизабрани председник Сједињених Држава Доналд Трамп жели да га се домогне. Проблем је што је ова теорија потпуна бесмислица.
Доналд Трамп жели Гренланд
Новоизабрани амерички потпредседник Џ. Д. Венс каже да територија располаже „великом количином природних ресурса“ – али геолошка истраживања показују другачије
Као када је посреди свака прича која укључује претеривање и ова садржи зрнце истине. Острво на којем живи око шездесет хиљада људи, самоуправна данска територија, има неке резерве минерала, од којих би се неки могли убројати у велике. То не би требало да изненађује. Геолошки, острво је продужетак северноамеричког континента а знамо да САД и Канада заиста располажу знатним минералним богатствима.
Али требало би опростити циничном посматрачу што му се све ово чини као дежа ви: хиперболе око Гренланда и природних богатстава имају педесет година дугу историју. Још седамдесетих година двадесетог века појавило се интересовање за острвску нафту. Помама се изнова развија почетком 21. века након што су нагло порасле цене нафте и руде гвожђа. Излишно је говорити да се на острву не црпи ни један барел нафте а да је рударска компанија која је планирала да експлоатише залихе руде гвожђа банкротирала.
Хавијер Блас: У Украјини постоји спаљена земља – не ретке земље
Сада постоји спремност да се посегне за „много природних ресурса“ – према речима новоизабраног америчког потпредседника Џ. Д. Венса. Али овде, много тога зависи од одређења шта се подразумева под „много“ – свакако, уколико се послужите мојом дефиницијом [изобиља ресурса] Гренланд се не може тако описати. Није чак ни близу.
Данско геолошко истраживање из 2023. године идентификовало је барем педесет места која располажу минералним потенцијалима. Половина њих налази се северније од Арктичког круга, што их чини изузетно тешким и скупим за експлоатисање, ако не и немогућим. Неколицина, међутим, је на јужним ободима Гренланда, који нису оковани ледом, што отвара развојне могућности. Али већина тих налазишта је мала. Од потенцијално већих, можда је најзанимљивији депозит ретких земљаних елемената Танбриз.
Ипак, геолошки извештај упозорава да Гренланд има врло слабе шансе да развије експлоатацију својих резерви природних добара због високих производних трошкова. „Гренландске резерве би могле да постану економски одрживе у будућности“, наводи се у извештају, само уколико би цене значајно скочиле.
Криза – каква криза?
Цена кључних елемената који се убрајају под ретке земљане метале скочила је 2010-2012. године током трговинског спора између Кине и Јапана, али је пала онолико брзо колико је и расла
Ретке земље је унеколико непрецизан термин – ових елемената заправо има у изобиљу. Није проблем у њиховој реткости већ то што се ретко налазе у оним концетрацијама чије је рударење исплативо. Чак и када су концетрације високе, екстракција елемената из руде је скупа и прилично загађујућа. То је, заправо, разлог због којег Кина контролише тржиште. Не само да азијски див располаже са више резерви у односу на било коју другу земљу, већ је такође спреман да нехајно занемари штету по животну средину коју изазива рафинисање ретких земљаних елемената.
Да ли су гренландске резерве ретких земљаних елемената велике? Не, према ономе што нам је познато. Према америчком Геолошком истраживању, које се узима за референтни извор у овој области, острво садржи милион и по тона. То смешта Гренланд међу десет највећих депозита, али знатно иза самих Сједињених Држава, као и Кине, Бразила, Вијетнама, Индије и Аустралије. По свој прилици, рударење ретких земљаних елемената у свим овим земљама било би лакше и исплативије него на Гренланду.
Блумберг: Како се Јапан позабавио проблемом „ретких земаља“ и зависношћу од кинеског снабдевања
Како стоје геополитичка разматрања? Хајде да то кажемо на следећи начин: ретки земљани елементи нису нафта. Или бакар, или уранијум, или природан гас. Године 2023. укупна вредност компоненти и метала из реда ретких земаља које су увезле Сједињене Државе био је сто деведесет милиона долара. Цена ретких земљаних елемената могла би се упедесетостручити и да опет буде само трептај ока америчке економије. По садашњим ценама, америчке компаније би се пре определиле за многе пројекте код куће него за Гренланд.
Где су минерали?
Упркос разговорима о огромним потенцијалима за подмиривање будуће потрошње, Гренланд располаже врло малим резервама ретких земљаних елемената
Истина, уколико цена ретких земљаних елемената попут диспрозијума изнова скочи – и још важније, уколико остане висока током дужег временског периода – можда ће неки од гренландских пројеката бити смислени. Али је за такав сценарио потребно претпоставити најоптимистичније параметре – и истовремено, да ће климатске промене учинити рударење на Гренланду много лакшим него што је оно данас, и да ниједна друга нација која располаже резервама ретких земљаних елемената неће похрлити да развије њихову експлоатацију, нагло обарајући цене.
Некадашњи учинак није гарант будућих повољних резултата – али инвеститори би требало да буду на опрезу док ослушкују сиренски зов трговине ретким земљаним елементима. Погледајмо учинак трговинског фонда ВенЕк Рер Ирт енд Стретеџик Металс. Његова вредност је опала за скоро осамдесет одсто од када је почео са радом 2010. године.
Уколико гренландски ретки земљани елементи нису вредни времена и новца, можда су то друга природна добра овог острва? Не мислим да је тако. По садашњим ценама, никако. Размотримо примера ради, кобалт, кључан за производњу батерија компаније Тесла и других компанија које производе електрична возила. Она лебди близу двадесетогодишњег минимума захваљујући кинеским рударима, који тако одвраћају потенцијално инвестирање на другим местима. Исто важи за никал, чија ниску цену одржава бум индонежанске производње; слично је и код руде гвожђа. Можда повољнију будућност има бакар али уколико цене буду расле многа друга рударска лежишта постаће исплатива – и понудиће далеко већи производни потенцијал у односу на Гренланд који има врло танке резерве црвенкастог метала. Ствари стоје исто и за егзотичније минерале попут титанијума, тунгстена и ванадијума. Потенцијалне резерве свих ових елемената су веће другде, и уз много ниже коштање експлоатације.
Уколико су Сједињене Државе озбиљне у вези са снабдевањем минералима, има много бољих места на којима би могле да опробају своју дипломатску снагу. Демократска Република Конго је, далеко, најважније такво место – дом огромних доказаних резерви бакра и кобалта, два минерала која су много важнија од ретких земљаних елемената. Исто то важи и за Чиле, Перу, Бразил и Монголију. Казахстан се такође може убројати на овај списак. Тужно, али ниједно од ових места није на продају. Но, није ни Гренланд.
Хавијер Блас је колумниста портала Блумберг опинион који се бави писањем о енергији и трговини природним добрима. Коаутор је књиге The World for Sale: Money, Power and the Traders Who Barter the Earth’s Resources (Свет на продају: новац, моћ и трговци који трампе Земљине ресурсе).
Чланак је првобитно објављен у јануару 2025. године, пре ступања на дужност Доналда Трампа 20. јануара 2025. и почетка његовог другог председничког мандата; Трамп је први пут споменуо куповину Гренланда током свог претходног председничког мандата, 2019. године; на друштвеним мрежама је у августу 2019. године објавио како је Гренланд „апсолутно неопходан“ како би била осигурана америчка национална безбедност; месец дана касније данске власти одбациле су могућност продаје острво након чега је Трамп отказао своју посету Копенхагену; крајем 2024. године Трамп је изнова споменуо да САД морају поседовати ово острво пошто Данска није способна да га адекватно заштити од кинеске и руске претње; сличне изјаве понављане су у различитим контекстима током прве године другог Трамповог председничког мандата; почетком 2026. америчка најава могућности преузимања острва изазвале су дипломатску кризу у односима између САД и ЕУ и распоређивање додатних данских и других европских војних снага на овом острву; после разговора између Доналда Трампа и генералног секретара НАТО Марка Рутеа криза је деескалирала пошто је Трамп изнео уверавања да САД неће прибећи сили како би се домогле острва.
Извор: Блумберг
